Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Sindikat srpske policije zalaže se za pooštravanje kazni za napadače na policajce, te zabranu izlaska policajca na teren bez kolege


Nakon učestalih prebijanja pripadnika MUP-a, predsednik Sindikata srpske policije (SSP), Lazar Ranitović zatražio je od ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da se pooštre zakonske odredbe za kažnjavanje onih koji napadnu čuvare reda, kao i da se hitno zabrani izlazak policajca na teren bez kolege. Međutim, iz policije nisu odgovorili šta će preduzeti povodom zahteva sindikata. S druge strane, pravnici su saglasni u oceni da je Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) dobar, ali je problem u njegovoj primeni.

Beogradski advokat Toma Fila navodi da zakon treba da se primenjuje jednako za sve – bilo da je policajac prebio nedužnog građanina ili je napadač povredio čuvara reda.

Za svako krivično delo postoji minimalna i maksimalna kazna. Ako policajci prikupe dokaze da se napad na njihovog kolegu dogodio tako kako kažu, prestupnik bi trebalo da dobije adekvatnu kaznu na sudu. Ako je napadač prebio ženu u uniformi, treba tražiti maksimalnu kaznu – smatra Toma Fila.

Za napad na policajca predviđena kazna je od tri meseca do deset godina zatvora. Za ubistvo čuvara reda sledi robija od 10 do 40 godina. Vređanje policajca kažnjava se sumom od 50.000 do 150.000 dinara ili sudija izriče zatvorsku kaznu od 30 do 60 dana. Prilikom odmeravanja kazne u granicama zakonskog minimuma i maksimuma, sudija se uvek rukovodi konkretnim okolnostima slučaja. Na primer, kakve su povrede (lake ili teške), raniji život učinioca, njegovo psihičko stanje u vreme izvršenje dela, osuđivanost, odnos prema delu i žrtvi... Međutim, u praksi se često dešava da napadač na policajca pre izađe iz pritvora nego napadnuti iz bolnice. Kao primer još jednog blagog odnosa pravosuđa prema prestupniku, iz SSP-a ukazuju na slučaj koji se nedavno dogodio u Prokuplju. Izvesnom D. A. (54) iz tog grada određena je 12. oktobra policijska mera zadržavanja do 48 sati. Međutim, kako tvrde u ovom sindikatu, tužilac je prestupnika ubrzo pustio, pod izgovorom da mora da brine o starom i bolesnom ocu.

Vozač D. A. odbija da se podvrgne alkotestiranju i udara saobraćajca pesnicom u glavu. Psuje, preti osvetom, preti vezama "u vrhu", ali povređeni policajac zajedno sa kolegom iz patrole uspeva da ga savlada i privede. Policajac, srećom, prolazi samo sa lakšom povredom, a napadač i nakon privođenja nastavlja svoju malu predstavu. I dalje odbija alkotestiranje, pa postupajući lekar konstatuje vidno pijanstvo – detaljno opisuju ovaj događaj iz SSP-a. Nakon toga napad na policajca dobija i epilog: napadaču je određeno zadržavanje do 48 sati. Međutim, tužilac ga pušta na slobodu i ne predlaže pritvor za njega. D. A. se na teret stavlja krivično delo napada na službeno lice u obavljanju dužnosti, navode u policiji.

Da li je tužilac u ovom slučaju bio blagonaklon prema napadaču? Advokat Božo Prelević kaže da, ukoliko je sve nesumnjivo u tom predmetu i ako je osumnjičeni priznao delo, ne postoji razlog da ga tužilac zadržava u pritvoru.

Razlog neodređivanja pritvora onda i nije to što on treba da se brine o bolesnom ocu, nego što nema razloga da ga drže u zatvoru. Njemu će sud odrediti kaznu – navodi Prelević.

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu navode da nisu neuobičajeni slučajevi da tužilac ne predloži pritvor.

Osumnjičeni da izjavu i ako tužilac proceni da će slučaj biti rešen redovnim putem, nema razloga za pritvor. Besmisleno je držati nekoga čak i 48 sati ako za tim nema potrebe – napominju u ovom sudu.

Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) jasno je, kroz pet tačaka, definisao razloge za predlaganje, odnosno određivanje pritvora. Jedna od tih tačaka je opasnost od bekstva (ako osumnjičeni nema prijavljeno prebivalište, ako nije naš državljanin...). Pritvor se predlaže i ako postoji opasnost da bi osumnjičeni na slobodi uticao na svedoke (moraju da postoje konkretni svedoci krivičnog dela i realna opasnost da bi on mogao da utiče na njih). Treća tačka je ako postoji opasnost da će osumnjičeni na slobodi ponoviti krivično delo. Uznemirenje javnosti i visina zaprećene kazne su poslednja dva razloga kada se određuje pritvor, ali ovo uglavnom podrazumeva najteža krivična dela. Staranje o starom bolesnom ocu osumnjičenom može biti olakšavajuća okolnost, ali nikako ne može biti razlog da mu pritvor ne bude određen.

KRIVIČNI ZAKONIK ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)

Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti

Član 323

(1) Ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja,

učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Ako prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 3. ovog člana učinilac službenom licu nanese tešku telesnu povredu,

kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.

(5) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.

(6) Učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica može se osloboditi od kazne.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Bojović, 27.10.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija