NACRT ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Uputi sa kojima pacijenti idu na pregled kod lekara specijalista, na dijagnostičke preglede i snimanja će važiti godinu dana, a radiće se i njihovom potpunom ukidanju
Nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti pacijentima će biti olakšan odlazak kod specijaliste i u bolnicu, a elektronsko zakazivanje već smanjuje šetnju bolesnih od šaltera do šaltera. Uputi sa kojima pacijenti idu na pregled kod lekara specijalista, na dijagnostičke preglede i snimanja, kao i u bolnicu, važiće, po svoj prilici, još sledeće godine.
Najpre će važnost uputa, sa sadašnjih šest meseci, izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015) biti produžena na godinu dana, a radimo na tome da se oni potpuno ukinu – ističe dr Vladimir Arsenijević, koordinator Integrisanog informacionog zdravstvenog sistema (IZIS).
On dodaje da će ukidanje uputa biti moguće tek kad bude završena kompletna kompjuterizacija svih zdravstvenih ustanova u Srbiji ili, kako kaže doktor Arsenijević, do "poslednje ambulante u najudaljenijem selu naše zemlje". Jer sada mnoge ambulante po malim mestima još nemaju ni kompjutere, a kamoli internet – podseća koordinator.
Ova novost sigurno će obradovati hiljade pacijenata koji su prinuđeni da već dugo od izabranog lekara čekaju uput za pregled specijaliste ili za dijagnostiku u bolnici. Ovome bi trebalo dodati i tumačenje da su uputi bez navedenog termina za pregled nevažeći, mada i njih lekari pišu, po rečima Arsenijevića, samo u interesu bolesnika.
– U slučaju da termina u kompjuteru nema, a reč je o takozvanoj osetljivoj populaciji, deci, trudnicama, preskače se elektronsko zakazivanje i takva osoba odlazi pravo na kliniku kod specijaliste. Kad neko dođe sa uputom bez upisanog datuma, na prijemnom šalteru medicinska sestra ima mogućnost da pacijentu zakaže prijem kod lekara čim se ukaže slobodan termin – pojašnjava koordinator, napominjući da se elektronsko zakazivanje još uhodava.
Na pitanje čemu pisanje papirnog uputa u vreme izbacivanja papirologije iz zdravstvenog sistema, s obzirom na to da opterećuje izabranog lekara, on odgovara:
– Formular elektronskog uputa za sada se štampa, jer je neophodan u ovom prelaznom periodu. Ministarstvo zdravlja obavlja integraciju svih zdravstvenih institucija u Srbiji, one najveće su umrežene, međutim, moramo imati kompjutere u svim ambulantama, na teritoriji cele zemlje. Pomenuo bih da je u razvijenoj Nemačkoj ovaj posao trajao celih pet godina, a kod nas je počeo lane. U Nišu je startovao u martu, a u Beogradu u maju 2016. godine – objašnjava dr Arsenijević, uz napomenu: – Zašto je još potrebno da se uput štampa? Recimo, kada bolesnik dolazi iz Kraljeva u bolnicu u Beograd, tročlana komisija mora da overi njegov uput, što znači da tri lekara stave pečat i da se potpišu. Tako da zasad uporedo funkcionišu i elektronski i papirni uput, jer ne može odjednom da se preseče stari način zakazivanja – pojašnjava dr Vladimir Arsenijević.
U beogradskom DZ "Stari grad" ističu da je bilo žalbi pacijenata prošle godine, kada je počelo da se primenjuje elektronsko zakazivanje pregleda, ali da su izašli na kraj s tim. Dr Vesna Janjušević, direktorka, kaže da su žalbe nastajale zbog manjka termina za zakazivanje i da je sve rešeno uvođenjem radnih subota i zakazivanjem specijalističkih pregleda u toku celog meseca, a ne samo do određenog datuma.
Dr Stojanka Đurić, direktorka DZ "Evelina Haverfild" u Bajinoj Bašti, napominje da procedura nije toliko komplikovana, jer specijalisti mogu da daju većinu uputa i pacijenti ne moraju od njih da se vraćaju na početak pregleda, kod lekara opšte prakse. Tako, na primer, ukoliko izabrani lekar uputi pacijenta kod interniste, a ovaj proceni da je neophodno da ode i kod nefrologa, koga nema u bajinobaštanskoj, već samo u užičkoj bolnici, osoba sa tegobama, srećom, ne mora ponovo da ide kod lekara opšte prakse po uput, već će ga dobiti direktno od interniste.
Kada je reč o zakazivanju, mnogi se žale zbog čekanja i šetanja po ambulantama, ali uzvraćaju i iz Ministarstva, kritikom da ni pacijenti nisu odgovorni.
– Recimo, u septembru se oko 20.000 ljudi u Beogradu nije pojavilo na pregledu koji su zakazali. Znači, od 60.000 termina pacijenti nisu iskoristili trećinu, ali se nisu javili da ih otkažu – konstatuje koordinator i napominje da, što se čekanja tiče, problem predstavlja i činjenica da su pojedine specijalnosti deficitarne, posebno endokrinolozi ili gastroenterolozi.
Izvor: Vebsajt Politika, Slavica Stuparušić / Dragana Jokić Stamenković, 27.10.2017.Naslov: Redakcija