NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITIČKIM STRANKAMA: Izmene se odnose na primenu zakonom utvrđene obaveze organa da po službenoj dužnosti besplatno razmenjuju, obrađuju i pribavljaju podatke o činjenicama sadržanim u službenim evidencijama i time ukine obaveza podnošenja određenih dokumenata pri registraciji čime se postupak ubrzava i pojednostavljuje
U registar političkih stranaka trenutno je upisano 120 političkih stranaka, aktivno je 112, dok su 72 registrovane kao stranke nacionalnih manjina, rečeno je na skupu na kojem je o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o političkim strankama govorio i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić.
"Cilj predstojećih izmena i dopuna Zakona o političkim strankama ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 61/2015 - odluka US - dalje: Zakon) je stvaranje uslova za unapređenje pitanja koja su se pojavljivala u primeni Zakona sa ciljem da se dosegnu najviši međunarodni standardi u toj oblasti", rekao je ministar.
Izmene se odnose na primenu zakonom utvrđene obaveze organa da po službenoj dužnosti besplatno razmenjuju, obrađuju i pribavljaju podatke o činjenicama sadržanim u službenim evidencijama i time ukine obaveza podnošenja određenih dokumenata pri registraciji čime se postupak ubrzava i pojednostavljuje.
Razlozi za izmenu pravnog okvira nalaze se u unapređenju onih instituta koji se u tom Zakonu oslanjaju na novi Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) koji je stupio na snagu 2017. godine.
Zakon ima veliki značaj u društveno političkom sistemu te da se prilikom donošenja tog Zakona 2009. nastojalo da se na celovit način uredi sloboda političkog organizovanja i omogući napredak u ostvarivanju prava građana u toj oblasti uz istovremeno obezbeđenje opšteg interesa.
Zakon predstavlja pravni okvir kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj političkih stranaka, upis i brisanje iz registra, prestanak političkih stranaka i druga pitanja značajna za rad političkih stranaka i usklađen je sa zahtevima koje postavljaju izvori prava Evropske unije.
Praksa primene Zakona tokom 10 godina postavila je zahteve za preciziranjem pojedinih rešenja i bližeg normativnog uređivanja nekih pitanja koja se tiču osnivanja političke stranke, održavanja osnivačke skupštine, korišćenja naziva i simbola vizuelnog identiteta stranke, bližeg definisanja rokova za postupanje kako podnosioca prijava tako i registracionog organa, kao i prestanak rada političke stranke i brisanje iz Registra.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović predstavio je Analizu primene propisa u oblasti udruživanja. Dodao je da je Zakon iz 2009. ostvario ciljeve, ali da je pokazao dve grupe problema - tehničkog karaktera, koja se odnose na rokove za osnivanje stranke i one vezane za stranke nacionalnih manjina.
On je podsetio da je do 2009. i promene zakona u Srbiji bilo 600 stranaka i da je tada za njihovo osnivanje bilo potrebno 100 potpisa što je korigovano narednim zakonom, te je sada potrebno 100 puta više potpisa.
Tokom izbora na svim nivoima u Srbiji je bilo aktivno između 50 i 60 stranaka, rekao je Jovanović i ocenio da broj stranaka nacionalnih manjina upisanih u registar ukazuje na sumnju u zloupotrebe, a pri registraciji je, dodao je, primetna i zloupotreba preuzimanja registrovanih, politički neaktivnih stranaka.
Pomoćnica ministra Ivana Antić rekla je da će pri osnivanju stranke biti obavezno formiranje inicijativnog odbora sa najmanje tri člana, koji treba da se dogovore o nazivu i osnovnom programu stranke. Taj odbor će, kako je dodala, moći da obavesti Ministarstvo i rezerviše ime i simbol stranke. Za prikupljanje osnivačkih potpisa biće dat rok od 12 meseci.
Izvor: Vebsajt RTV, 28.05.2019.Naslov: Redakcija