Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Izmene Ustava ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Uloga sudija u budućem Visokom savetu sudstva će biti svedena na to da obezbeđuju kvorum


- Moj lični utisak jeste da predložene izmene Ustava predstavljaju korak unazad u odnosu na ranija rešenja i da je njima nezavisnost pravosuđa, u neku ruku, oštećena. Stepen zaštite sudske nezavisnosti ovim amandmanima neće biti isti kao što je bio ranije - kaže između ostalog Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, kada je reč o Radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe. Iako se radi o dokumentu od svega desetak stranica, ono što se u njima nalazi predmet je diskusije u svim sudovima i tužilaštvima u zemlji.

- Osnovne sugestije komisije za sprovođenje Nacionalne strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013) govorile su da je izmenama Ustava neophodno isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora sudija i predsednika sudova, kao i da se iz članstva Visokog saveta sudstva isključe predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti.

Amandmanima je na prvi pogled urađeno to da se isključi Narodna skupština iz procesa izbora sudija i predsednika sudova, kao i da se iz članstva VSS isključe predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti. Međutim, kada se malo bolje pogleda, predloženi način izbora članova VSS, po kojem će pet članova birati sudije, a pet Narodna skupština, stvarno ne vidim kako je time isključen uticaj Narodne skupštine. Pogotovo što i predsednik VSS-a mora da bude jedan od tih "istaknutih pravnika" koje bira Narodna skupština. Meni to zvuči nelogično. Sam naziv Visokog saveta sudstva govori da bi to trebalo da bude sudija. Pritom će predsednik VSS-a, dakle taj istaknuti pravnik, imati zlatan glas, odnosno mogućnost da presuđuje. Uloga sudija u takvom savetu biće svedena na to da obezbeđuju kvorum.

* Prema predlogu izmena Ustava, većinu u VSS-u će imati "istaknuti pravnici". Da li je tako široko postavljena definicija otvorena za zloupotrebu?

- Ne znam šta to znači istaknuti pravnik. Evo i vama kao pravnom laiku to zvuči kao preširok pojam i isprazna floskula. Možda će u Zakonu o VSS-u ili nekom drugom zakonu ili podzakonskom aktu jasnije regulisati te kriterijume na osnovu kojih će biti birani ti istaknuti pravnici na konkursu? Međutim, tu ćemo se onda suočiti i sa novim problemom. Možda istinski istaknuti pravnici, a mi imamo dosta uglednih pravnika i profesora, sada neće želeti da se jave na konkurs. Jednostavno, za sada nemamo jasne kriterijume. -

* Jedna od novina koje se predlažu jeste i ubacivanje Pravosudne akademije kao uslov za izbor na pravosudnu funkciju. Da li to rešenje izmešta proces izbora sudija i tužilaca iz VSS i Državnog veća tužilaca?

- U neku ruku da. Ako možemo da biramo samo one koji su prošli obuku, jasno je da će ti kandidati biti izabrani kad-tad. Međutim, postoje neki predlozi za izmenu propisa koji su vezani za Pravosudnu akademiju i da se uvedu neke skraćene obuke od tri meseca. Moja razmišljanja idu u tom smeru, pošto imamo više od hiljadu saradnika koji, kada ovi amandmani budu usvojeni, nikada neće moći da postanu sudije. Radi se o ljudima koji godinama rade u sudovima. To bi bila neka kratka obuka od tri meseca, koja bi mogla da se obavi uz radne obaveze. Na taj način bi i ti ljudi mogli da konkurišu za pozicije sudija. To bi po meni bilo dobro prelazno rešenje za hiljade i hiljade koleginica i kolega koji trenutno rade u pravosuđu. -

* Je l' to vaša ideja ili ste i načuli da bi to moglo tako da izgleda?

- Ja sam o tome razmišljao i vodio sam par razgovora. Ipak, to ne zavisi od naših razmišljanja, već to treba da se verifikuje u Narodnu skupštini. Ali, moraće neko prelazno rešenje da se nađe. Mi već sada imamo problem da nam kvalitetni saradnici napuštaju sud. Pogotovo što sada imamo i druge pravne profesije, kao što su javni izvršitelji ili javni beležnici u kojima je, mora se priznati, i finansijski efekat bolji nego da radi u sudu za pedesetak hiljada.

* Postojeći Ustav predviđa da sudija može protiv svoje volje da bude premešten u drugi sud "u slučaju ukidanja suda ili pretežne nadležnosti suda u kojem radi". Po novom predlogu, sudija može da bude premešten u slučaju "preuređenja sudskog sistema". Da li mislite da je bilo nužno menjati ovu definiciju?

- Ja mislim da nije trebalo. To je u suštini isto to, samo malo prekomponovano.

* Mislite li da bi ova, nešto šira definicija, mogla da bude iskorišćena da se u budućnosti, samo promenom naziva sudova, neke sudije protiv svoje volje prebace u druge sudove?

- Vi znate da smo mi već imali takvo iskustvo sa reformom iz 2009. godine. Ja se nadam, gotovo sam siguran, da nećemo ponavljati tako nešto. Treba učiti na greškama iz istorije.

* Da li strahujete da bi to moglo da se ponovi?

- Postoji mogućnost. Sudije razmišljaju o tome. Recimo, nacrt izmena predviđa da ovaj sud promeni naziv u Vrhovni sud. Kolege sada, potpuno normalno, razmišljaju da li će ta promena imena podrazumevati i novi reizbor. S druge strane, čuli su uveravanja ministarke pravde koja je rekla da toga neće biti.

* Ubuduće će i ministar pravde imati mogućnost da pokrene disciplinske postupke, kao i postupke protiv razrešenja sudija. Da li ovo rešenje predstavlja mešanje izvršne vlasti u poslove sudske?

 - Time se sužavaju ovlašćenja disciplinskog tužioca VSS-a. On je taj koji pokreće disciplinski postupak. Sadašnje rešenje predviđa da svaki građanin može da podnese prijavu disciplinskom tužiocu, koji potom odlučuje da li ima osnova za pokretanje prijave. Ovim predlogom se oduzimaju određene ingerencije disciplinskom tužiocu i daju ministru pravde. Ne bih ja to nazvao mešanjem izvršne vlasti u poslove sudske, ali mislim da nema potrebe da ministar dobija ta ovlašćenja. Ipak, ako uz to ovlašćenje pogledate i predloženi sastav VSS-a, otvara se pitanje da li će sudija u tom postupku imati pravično i fer suđenje.

Izvor: Vebsajt Danas, Vuk Jeremić, 29.01.2018.
Naslov: Redakcija