PRAVILNICI O POSTUPKU PRIJEMA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH PRIPRAVNIKA: Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika dovodi u pitanje zakonitost i ustavnost ovih podzakonskih akata. Navedena rešenja predstavljaju kršenje principa o nezavisnosti sudske vlasti i zabrane uticaja na sud i grubo povređuje načelo samostalnosti javnog tužilaštva i zabrane svakog uticaja na rad u javnom tužilaštvu

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije izražava ozbiljnu i argumentovanu rezervu u pogledu odredaba Pravilnika o postupku prijema sudijskih pripravnika ("Sl. glasnik RS", br. 92/2017) i Pravilnika o postupku prijema tužilačkih pripravnika ("Sl. glasnik RS", br. 92/2017) i osnovano dovodi u pitanje zakonitost i ustavnost ovih podzakonskih akata, donetih od strane ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Uvođenjem uspeha kandidata na osnovnim akademskim studijama i rezultata prijemnog ispita kao kriterijuma za ocenu kandidata za prijem u radni odnos na radno mesto sudijski ili tužilački pripravnik donosilac pravilnika je izašao iz okvira Zakona o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), odnosno Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), u kojima je izričito propisano da je pripravnik lice koje je završilo pravni fakultet i koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.

Predviđeno je takođe da u odnosu na fundamentalni kriterijum – završen pravni fakultet, primat u bodovanju kandidata ima prijemni ispit, na kom kandidat može ostvariti maksimalno 60 bodova, dok na osnovu uspeha na osnovnim akademskim studijama prava može biti ocenjen sa 40 bodova, što se utvrđuje prostom matematičkom formulom.

Sprovođenje postupka prijemnog ispita delegirano je sa suda, odnosno javnog tužilaštva na Pravosudnu akademiju, kao ustanovu izvršne vlasti. Odluka direktora Pravosudne akademije, kom su date ingerencije drugostepenog organa, s obzirom na to da odlučuje po prigovoru na utvrđen broj bodova na prijemnom ispitu u ovom tzv. paraupravnom postupku, je konačna. Predsednik suda, kao i javni tužilac ima formalno-protokolarnu ulogu u postupku prijema sudijskih, odnosno tužilačkih pripravnika, kao važnih kadrovskih kategorija, koja se sastoji u imenovanju Komisije za prijem i donošenju rešenja o prijemu u radni odnos pripravnika, a sve to u korist delegiranja ovlašćenja sprovođenja i ocenjivanja prijemnog ispita za pripravnike na Pravosudnu akademiju, prema programu Pravosudne akademije.

- Navedena rešenja u Pravilniku o postupku prijema sudijskih pripravnika predstavljaju flagrantno kršenje principa o nezavisnosti sudske vlasti i zabrane uticaja na sud, dok se takođe opisanom regulativom u Pravilniku o postupku prijema tužilačkih pripravnika grubo povređuje načelo samostalnosti javnog tužilaštva i zabrane svakog uticaja na rad u javnom tužilaštvu, a komplementarno tome narušeno je jedno od fundamentalnih ustavnih načela o vladavini prava - precizira se u saopštenju Udruženja.

U narednom periodu Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika preduzeće sva raspoloživa pravna sredstva, a sve radi zaštite mladih profesionalaca – pripravnika i obezbeđenja njihove objektivne, transparentne i kvalifikovane integracije u pravosudne organe, zaključuje se u saopštenju.