Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Sužen krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda


Srbiji će biti potrebno još nekoliko zatvora ili jedno ostrvo na Dunavu, gde bi bili smešteni svi budući osuđenici na kratke kazne zatvora, zbog toga što su u usvojenom Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019 - dalje: KZ) znatno sužene mogućnosti za uslovnu kaznu, kažu iskusni krivičari.

Danima i mesecima se raspravlja o doživotnom zatvoru kao zameni za najtežu kaznu zatvora, a u Srbiji postoji svega nekoliko desetina osuđenika na maksimalne zatvorske kazne od 40 godina. Međutim, sužavanje mogućnosti da se izrekne uslovna kazna umesto zatvorske za veliki broj lakših krivičnih dela nije ni bilo predmet diskusije i prošlo je "u paketu" sa doživotnim zatvorom. To će proizvesti hiljade novih osuđenika na kratke kazne zatvora – kaže za Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda (AKB), koji je zvaničnim saopštenjem skrenuo pažnju na budući problem sa uslovnom osudom, koja je trenutno najčešća kazna u praksi osnovnih sudova.

Ako bi petorica osamnaestogodišnjaka obila frižider sa sladoledom na Adi Ciganliji i uzela sladoled, sva petorica bi morala u zatvor, navodi Tintor, jer to se kvalifikuje kao krivično delo teške krađe, ali sada nema mogućnosti za uslovnu osudu. Dobili bi tri do četiri meseca zatvora, bezuslovno. Isti je slučaj i ako samo pokušaju da obiju trafiku.

Sudu će biti žao što ih šalje u zatvor, ali moraće po zakonu. Krivični zakonik sada obavezuje sud da izriče kratke kazne zatvora za najlakša krivična dela. U javnosti se vrlo malo zna da je izmenama KZ-a znatno sužen krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda. Za razliku od doživotnog zatvora, koji će možda biti izrečen u nekoliko desetina slučajeva, uslovna osuda je do sada kao kazna bila izricana u 60 odsto slučajeva i to najčešće građanima koji se prvi i poslednji put nađu pred sudom. Sasvim je izvesno da će sudovi izricati veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora. Građanin mora imati šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuje bez odlaska u zatvor. Predloženim izmenama ova šansa se u prevelikoj meri sužava – kaže Jugoslav Tintor.

Upozorava da će ovakvo pooštravanja kaznene politike dovesti do toga da veliki broj mladih ljudi odlaskom u zatvor neminovno postane deo kriminalnog miljea.

Glavna vest bilo je uvođenje doživotnog zatvora, ali laki oblici kriminala i "slučajni" prestupnici nisu bili u centru pažnje medija. Stvarne javne rasprave stručnjaka o svim izmenama KZ-a nije ni bilo, ali advokatura ima obavezu da ukaže na posledice zakonskih izmena – navodi Tintor.

Najnovije izmene u Krivičnom zakoniku promenile su i član 66 i to stavove dva i tri koji su tačno određivali za koja dela se ne može izreći uslovna osuda. Do sada je važilo da uslovna osuda nije moguća u dva slučaja: za krivična dela za koje se može izreći deset godina ili teža kazna (stav dva) i ako nije proteklo pet godina i više od pravosnažne osude na kaznu zatvora za umišljajno krivično delo (stav tri).

To u praksi znači da, kad sud hoće da izrekne uslovnu osudu, on proverava dve stvari – prvo da li se može izreći deset godina za to delo i drugo da li je optuženi ranije osuđen na zatvor za umišljajno krivično delo i da li je od te osude proteklo pet godina. Sada je u stavu dva reč "deset" zamenjena rečju "osam" tako da od sada uslovna osuda nije moguća za krivična dela za koja se može izreći osam godina zatvora – kaže Tintor.

Istovremeno, u stavu tri pored reči "zatvora" dodate su reči "ili uslovna osuda" tako da se sada uslovna osuda ne može izreći ne samo ako nije proteklo pet godina od pravosnažnosti osude na zatvor, već i od pravosnažnosti uslovne osude.

Te dve izmene znatno proširuju krug onih kojima se ne može izreći uslovna osuda. Kada se na to još doda da se za niz krivičnih dela podiže zakonski minimum i maksimum, uveren sam da će broj uslovnih osuda biti prepolovljen – naglašava Tintor.

To su odredbe koje će "potkačiti" više hiljada građana koji će u budućnosti prvi i jedini put izvršiti neko lakše krivično delo, koje bi moglo da se "omakne" gotovo svakom.

Uslovna osuda daje šansu da se osuđenik popravi bez zatvora. Ako ih šaljemo na kratke kazne zatvora, jer zakon sudu vezuje ruke da mora da izriče kratkotrajne zatvorske kazne, onda ćemo opet imati gomilu zatvorenika i nećemo imati efekte resocijalizacije. Ovo je druga strana medalje o kojoj niko ne priča, a odraziće se na ljude koji nisu počinioci teških krivičnih dela. Ne vidim razlog da se uklanja mogućnost uslovne osude – smatra predsednik Advokatske komore Beograda.

Krivičari ukazuju i na ranije izmene KZ-a kojima je zabranjeno ublažavanje kazne ispod minimuma za čitavu lepezu krivičnih dela, kao i na nekritički pritisak javnosti da se kaznena politika pošto-poto pooštri. To će Srbiju, upozoravaju, koštati izgradnje novih zatvora, iako je već u vrhu po broju zatvorenika u odnosu na broj stanovnika.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 24.05.2019.
Naslov: Redakcija