Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

LICA ZADUŽENA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA NAJAVLJUJU PROTEST ISPRED VRHOVNOG KASACIONOG SUDA: Građani su nezadovoljni što VKS još nije doneo odluku ni u jednom pojedinačnom sporu između klijenta i banke, niti pravni stav koji bi mogao biti putokaz za više od 20.000 korisnika ovih kredita u Srbiji. Traže da država vrati mogućnost kolektivne zaštite za korisnike ovih kredita, kako bi svi mogli da se obrate sudu jednom tužbom, a ne da se pojedinačno upuštaju u spor sa bankom. Sudska taksa na tužbu protiv banke iznosi 97.500 dinara, a isto toliko košta i taksa na presudu


Građani Srbije koji imaju stambeni kredit indeksiran u švajcarskim francima pripremaju protest ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u Nemanjinoj 9, rečeno je u Centru za zaštitu korisnika bankarskih usluga "CHF Srbija".

Nezadovoljni su što najviši sud u Srbiji još nije doneo odluku ni u jednom pojedinačnom sporu između klijenta i banke, niti pravni stav koji bi mogao biti putokaz za više od 20.000 korisnika ovih kredita u Srbiji.

Advokat Jelena Pavlović iz Beograda, član Upravnog odbora "CHF Srbija", upravo se vratila sa šeste Konferencije o indeksiranim kreditima, koja je održana prošle nedelje u Barseloni, u Španiji. Najavljuje da bi sledeća konferencija evropskih zemalja o problemu "švajcaraca", mogla biti održana u Beogradu.

Samo još Srbija, Poljska i BiH imaju nerešen problem kredita u "švajcarcima". U drugim zemljama odredbe ugovora o planu otplate kredita stavljene su van snage, a glavnica je preračunata u domaću valutu. U Španiji i dalje postoje lekari specijalizovani da prate zdravstveno stanje korisnika ovih kredita – kaže Jelena Pavlović po povratku iz Barselone.

Grčki sudovi poništili su valutnu klauzulu. Ustavni sud Hrvatske proglasio je ugovore nepoštenim zbog vezanosti glavnice za franak, a u Španiji i Rumuniji izvršena je konverzija u domaću valutu.

Građani Srbije teško se odlučuju za pojedinačne tužbe, jer su finansijski iscrpljeni, pa nemaju novca ni da plate sudsku taksu na tužbu, koja iznosi 97.500 dinara, a isto toliko košta i taksa na presudu. Poređenja radi, u Italiji sudska taksa na tužbu protiv banke iznosi 200 evra. Naš je predlog da država vrati mogućnost kolektivne zaštite za korisnike ovih kredita, kako bi svi mogli da se obrate sudu jednom tužbom, a ne da se pojedinačno upuštaju u spor sa bankom– kaže Jelena Pavlović.

"CHF Srbija" okuplja pravnike i ekonomiste koji argumentuju da su stambeni krediti u švajcarcima potpuno nezakoniti i nepravični, a to znači i ništavi. S druge strane, mnogi pravnici i bankari govore o mogućnosti raskida i revizije ugovora, ali je najveći problem to što se Vrhovni kasacioni sud još nije oglasio.

Najviši sud saopštio je da će do kraja februara doneti pravni stav. Sada je kraj maja, a taj stav još nije izašao iz VKS. Umesto toga, najavljeno je da će obrazloženja pojedinačnih odluka u konkretnim sporovima građana i banaka biti ujedno i stavovi najvišeg suda – kaže advokat Slaven Bilčar iz Beograda, takođe član Upravnog odbora "CHF Srbija".

Na skupu Udruženja pravnika u privredi Srbije, održanom prošle nedelje na Zlatiboru, moglo se čuti da VKS još nije odlučio o dve kontradiktorne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, protiv kojih su najvišem sudu izjavljene revizije. Prof. dr Vladimir Kozar i advokat dr Nemanja Aleksić iz Novog Sada analizirali su ove presude.

Sud je u jednom slučaju obrazložio da je "nakon zaključenja ugovora došlo do velikog skoka švajcarskog franka, usled čega je i visina obaveze korisnika kredita uvećana u toj meri da otežava ispunjenje njihovih ugovornih obaveza, pa je samim tim dovedena u pitanje i svrha ugovora".

Sud je izrekao raskid ugovora o dugoročnom stambenom kreditu "usled bitno promenjenih okolnosti". U drugoj odluci zauzet je suprotan stav – da "povećanje kursa švajcarskog franka ne predstavlja opravdan razlog za traženi raskid ugovora" – naveo je dr Kozar.

Dakle, dva sudska veća jednog istog suda donose dva sasvim različita stava. Kad presuđuje u korist banke, sud kaže da je tužilja "svesno prihvatila rizik", kao i da je kupovinom kuće "ostvarila svrhu ugovora", pa nagli skok švajcarskog franka "ne predstavlja opravdan razlog za raskid ugovora zbog otežanog ispunjenja obaveze".

U slučajevima raskida ugovora nije jasno kako će klijent i banka međusobno "prebiti" svoje obaveze, ukazali su pravnici na Zlatiboru.

Očigledno je da rešenja nema bez Vrhovnog kasacionog suda, koji ima obavezu da ujednači sudsku praksu. U najvišem sudu najavili su da će uskoro odgovoriti na pitanja da li su prve odluke donete i zbog čega još nisu poznate javnosti.

U svim zemljama u okruženju ovi ugovori su proglašeni nezakonitim, pa zato ne treba govoriti ni o njihovom raskidu, jer su ništavi. Međutim, kod nas se korisnici ovih kredita proglašavaju "kockarima" i "pametnjakovićima". Ni bankarski službenici nisu umeli da im objasne da će glavnica kredita rasti onako kako raste kurs franka. Osnovni problem je što se stalno vrši preračunavanje glavnice duga u franke, pa tako korisnici samo otplatom glavnice vraćaju banci mnogo više nego što su uzeli. Nisu bili informisani o rizicima, i to je dovoljan osnov za poništaj ugovora – naglašava advokat Jelena Pavlović.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 27.05.2017.
Naslov: Redakcija