Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Iz kruga organa vlasti na koje se zakon odnosi, isključena su državna preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala


Kako preduzeće Dipos koristi državne nekretnine na ekskluzivnim lokacijama, da li su Železnice Srbije oštetile budžet nameštajući poslove povlašćenim pojedincima ili kako novac svih građana troše Koridori, samo su neka od pitanja koja bi u budućnosti mogla da ostaju bez odgovora ukoliko bude usvojen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To su samo neka od preduzeća koja su kao društva kapitala prema Nacrtu ovog zakona izuzeta od njegove primene. Ovo praktično znači dodatno ograničavanje prava javnosti da zna kako se troši novac svih građana.

Nacrt zakona, koji je predložilo Ministarstvo za državnu upravu, trenutno je na javnoj raspravi.

Organizacija Transparentnost Srbija u svojoj analizi navodi da Nacrt "pored nekoliko korisnih promena, sadrži i pravila koja bi značajno usporila i ograničila ostvarivanje prava građana".

Broj slučajeva u kojima državni organi i javna preduzeća ignorišu zahteve građana i novinara za pristup informacijama od javnog značaja svake godine raste. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da su podaci alarmantni kada se uzme u obzir da je takvo postupanje kažnjivo zakonom.

U poslednjih sedam godina Poverenik je izrekao 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija od javnog značaja.

Istovremeno, Vlada Republike Srbije nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo da kazni osobe koje skrivaju informacije od očiju javnosti, dok je nadležno Ministarstvo za državnu upravu to pravo koristilo u izuzetnoj retkim situacijama.

Na pitanje na koji način će predložene izmene zakona rešiti problem neizvršavanja odluka Poverenika, iz Ministarstva za državnu upravu navode da je povećan iznos kaznenih odredbi, olakšano sprovođenje upravnog izvršenja kao i da je težište prebačeno na što transparentniji način rada državnih organa.

"Proširen je krug lica na koja se zakon odnosi tj. obuhvaćena su fizička lica nosioci javnih ovlašćenja, unapređene su odredbe koje se odnose na Informator o radu", ističu u Ministarstvu.

Ipak, prema Nacrtu iz kruga organa vlasti na koje se zakon odnosi, isključena su državna preduzeća koja su organizovana kao društva kapitala.

U Nacrtu se navodi da se organom vlasti ne smatra društvo kapitala koje posluje u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to da li je država njegov član ili akcionar.

Iz Ministarstva državne uprave tvrde da je razlog uvođenja ove odredbe fer tržišna utakmica.

"Dosadašnje obaveze objavljivanja osetljivih poslovnih informacija onemogućavale su ta preduzeća da pod jednakim uslovima učestvuju u tržišnoj utakmici", navodi se u odgovoru Ministarstva.

Ovaj odgovor Ministarstva međutim je nelogičan imajući u vidu da su i po sadašnjem Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) ova preduzeća mogla da uskrate pojedine podatke, kako bi se zaštitila od eventualne konkurencije, dok im predložene izmene omogućavaju da uopšte ne dostavljaju informacije po Zakonu.

Iz Transparentnosti Srbija upozoravaju da će ukoliko se ova odredba usvoji pravo na pristup informacijama biti značajno ograničeno jer su brojna državna preduzeća promenila pravni status, zadržavajući istu delatnost, javnu imovinu kojom raspolažu i podložnost političkim uticajima.

Nacrt takođe uvodi mogućnost da organi vlasti protiv odluka Poverenika mogu da povedu upravni spor, a samim tim i da dodatno odlože izvršenja Poverenikovih rešenja do donošenja sudske odluke.

Time bi se praktično legalizovalo nepostupanje po tim rešenjima iako su ona prema Zakonu "obavezujuća, konačna i izvršna".

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost ističe da je ovo najštetnija odredba Nacrta zakona.

"Znajući kakva je do sada bila praksa, ukoliko ta odredba prođe, to bi drastično produžilo čekanje na informacije koje se i ovako dugo čekaju", kaže Nenadić.

Na pitanje zbog čega je predložena ova odredba, iz Ministarstva državne uprave navode da je analizom primene zakona utvrđeno da je tumačenje da "tužbu Upravnom sudu može podneti tražilac informacije, ali ne i organ vlasti u praksi bilo pogrešno".

Odgovora na pitanje da li će predložena odredba dodatno usporiti izvršenje odluka Poverenika, nema

Nacrtom zakona predviđeno je, između ostalog, i da organ vlasti može da se ogluši o zahtev za dostavljanjem informacija ukoliko taj zahtev iziskuje "prekomeran utrošak vremena ili sredstava, nesrazmeran u odnosu na interes javnosti da zna".

Nije, međutim, precizirano u kojim slučajevima će državni organi moći da procene da prikupljanje traženih informacija nije vredno njihovog vremena.

Nemanja Nenadić kaže da je ovo odredba koju državni organi potencijalno mogu zloupotrebiti, a da će njeni efekti zavisiti od prakse koju uspostave Poverenik ili Upravni sud.

Prema navodima Ministarstva za izmenu ovog člana polazna osnova bio je predlog Poverenika iz 2012. godine.

Ipak, Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije bio deo radne grupe koja je rad na izradi Nacrta otpočela tek u novembru 2016. Većina komentara i predloga organizacije Transparentnost Srbija za poboljšanje Zakona takođe nisu uključeni u Nacrt.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je rekao da će Kancelarija poverenika tokom javne rasprave izneti zamerke na predložene izmene.

On je kratko prokomentarisao da je nesumnjivo potrebno uneti izmene u postojeći Zakon, ali da su predložena rešenja deo koordinirane akcije koja za cilj ima ozbiljnu suspenziju prava.

Šabić je naveo i da još nije dobio odgovor na pisma upućena premijerki Ani Brnabić i ministarki pravde Neli Kuburović u kojima je ukazao na "neprimeren i neprihvatljiv odnos i postupanje Vlade u vezi sa izradom dokumenta "Analiza dosadašnje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja".

Kako je tom prilikom naveo, taj dokument "prosto vrvi od primera očiglednog neznanja, netačnosti i nekompetentnih pravnih stavova, a Poverenik kao državni organ sa centralnom ulogom u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne samo da nije na bilo kakav način konsultovan prilikom izrade analize, nego mu ona nije čak ni dostavljena".

Inače, Ministarstvo državne uprave navodi da je ova Analiza poslužila kao jedna od osnova za izradu Nacrta.

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do 19 aprila.

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak izrazio je očekivanje da će, nakon javne rasprave, Nacrt biti dodatno unapređen i postati nešto što će i državni organi i građani, ali i međunarodna zajednica, u potpunosti podržati.

Izvor: Vebsajt Insajder, Jelena Janković, 28.03.2018.
Naslov: Redakcija