ZAKON O SUDIJAMA: Iako Zakon propisuje da status vršioca predsednika suda može trajati najduže šest meseci, nekim sudovima u Srbiji oni rukovode i čitavu deceniju

Nisu samo tužilaštva, u pravosudnom sistemu naše zemlje ta kojima godinama unazad umesto tužilaca sa stalnim mandatom, rukovode vršioci funkcija. Slična je situacija i u sudovima širom Srbije.

U našoj zemlji trenutno je 18 sudova opšte i posebne nadležnosti (11,32 odsto) kojima rukovode vršioci funkcija predsednika suda.

Iako Zakon o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015 i 63/2016 - odluka US), koji reguliše status vršioca predsednika suda, propisuje da "v. f. stanje" traje najduže šest meseci, nekim sudovima u Srbiji, oni rukovode – čitavu deceniju!

Tako, na primer, Viši sud u Vranju nema predsednika suda sa stalnim mandatom od 2010. godine, odnosno od reforme pravosuđa. U jednoj deceniji na mestu vršioca funkcije predsednika ovog suda smenile su se dve osobe. Iako je od 2010. nekoliko puta raspisivan konkurs izbor za predsednika Višeg suda u Vranju, on do danas nije izabran.

Prema podacima Visokog saveta sudstva (VSS) čiji članovi predlažu kandidate za ova mesta, predsednici sudova nisu izabrani u šest osnovnih, četiri viša, pet prekršajnih, dva privredna i jednom Privrednom apelacionom sudu.

Na pitanje kada se može očekivati da će u sudovima u kojima do sada to nije urađeno, biti imenovani čelnici, u VSS navode da je "izbor predsednika u toku".

– VSS je 3. novembra prošle godine, Narodnoj skupštini prosledio predlog odluke za izbor predsednika za sedam sudova. Takođe, oglašen je izbor predsednika za još sedam sudova. Rok za podnošenje prijava je istekao 17. marta i sada se očekuje utvrđivanje predloga i izbor – navodi se u odgovorima VSS-a.

U Savetu kažu da je postupak za izbor predsednika sudova regulisan Zakonom, kao i Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016).

Za predsednika suda može da bude izabran sudija koji se nalazi na stalnoj sudijskoj funkciji u sudu istog ili višeg stepena i koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki savet sudstva. Ovo telo predlaže jednog kandidata. Predsednika suda bira skupština, na predlog VSS na mandat od pet godina. Predsednik suda ne može dva puta biti izabran na istu funkciju.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, smatra da vršioci funkcija predsednika sudova mogu da budu pogodne "mete" za različite vrste pritisaka zbog neizvesnosti svog položaja i podsetila da su eksperti Saveta Evrope 2014. godine sačinili studiju o srpskom pravosuđu i dali 25 preporuka, od kojih se jedna odnosi na ukidanje "v. f. stanja".

– "V. f. stanje" je savršeno za svaku vrstu nepropisnog uticaja na pravosuđe. Tada možete da imate najposlušnijeg predsednika, a kada je to tako, onda on može da bude savršena transmisija političke vlasti na pravosuđe – navodi Boljević.

Na teritoriji Srbije, prema podacima Visokog saveta sudstva, vršioci predsednika sudova rukovode sledećim sudovima: Privrednim apelacionim sudom, privrednim sudovima u Beogradu i Čačku, Prvim i Drugim osnovnim sudom u Beogradu, višim sudovima u Vranju, Pirotu i Prokuplju, osnovnim sudovima u Valjevu, Kruševcu i Surdulici, prekršajnim sudovima u Jagodini, Kruševcu, Loznici i Negotinu, Osnovnim, Višim i Prekršajnim sudom u Kosovskoj Mitrovici.