RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Primedbe stručne javnosti se odnose na sastav saveta zaduženih za izbor sudija i tužilaca. Kritikovan je i predlog da ministarka pravde ima pravo da pokrene disciplinski postupak i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, kao i uvođenje Pravosudne akademije kao ustavne kategorije

Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe izazvao je burne reakcije, a primedbe se najčešće odnose na sastav saveta zaduženih za izbor sudija i tužilaca. Iz struke poručuju da njima nije isključen uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, iako je to bila intencija.

Kritikovan je i predlog da ministarka pravde ima pravo da pokrene disciplinski postupak i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, kao i uvođenje Pravosudne akademije kao ustavne kategorije.

Analiza ustavnih rešenja u okruženju pokazuju, međutim, da i ostale zemlje, čija su rešenja ustavopisci konsultovali, imaju slične članove najvišeg pravnog akta i da sudska vlast nigde nije bez kontrole ostalih grana vlasti. U nekim zemljama, članicama EU, sudije čak direktno imenuje predsednik države.

Predloženi amandmani na Ustav Republike Srbije predviđaju da sudije i predsednike svih sudova bira Visoki savet sudstva, u kom, za razliku od sadašnjeg rešenja, neće biti predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti. U sastavu VSS će biti pet sudija i pet pravnih stručnjaka. Ove druge biraće Narodna skupština i iz njihovih redova biće predsednik VSS, koji ima odlučujući glas, ali samo onda kada je broj glasova "za" i "protiv" pet prema pet. Tužioce će birati Visoki savet tužilaca, sastavljen od zamenika tužilaca, pravnih eksperta koje bira Skupština, ministra pravde i vrhovnog javnog tužioca, kog bira Narodna skupština.

U Austriji sudije imenuje federalni predsednik, koji tu nadležnost u najvećem broju slučajeva delegira federalnom ministru pravde. Austrija nema pravosudni savet. U Mađarskoj se Sudski savet sastoji od 15 članova, među kojima je predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju i 14 sudija koje biraju sudije. Ipak, sudije, na predlog predsednika Sudijskog saveta, imenuje i razrešava predsednik Republike. Predsednika najvišeg suda bira parlament.

Posebno zanimljivo je italijansko rešenje, po kom je zakonom propisano da Pravosudni savet ima tri člana po položaju i 24 izborna. Savet obuhvata i sudije i tužioce. Ustavom je određeno da Pravosudnim savetom predsedava predsednik Republike. Pored njega, postoje još dva člana po položaju - predsednik Vrhovnog suda i vrhovni tužilac pri Vrhovnom sudu, objašnjavaju u Ministarstvu pravde. Dve trećine ostalih članova biraju magistrati (sudije i tužioci) iz svojih redova, a trećinu čine nesudijski članovi koje bira parlament. Da bi bio izabran za magistrata, kandidat mora da prođe državni ispit, prethodnu posebnu dvogodišnju školu pri Univerzitetu i posle ispita naknadnu obuku.

Slovenačkim ustavom, kažu u Ministarstvu pravde, predviđeno je da sudski savet ima 11 članova, od kojih su šest sudije i biraju ih sudije, dok pet bira Skupština, na predlog predsednika Republike. Skupština, odnosno Državni zbor, bira i sudije na prvu funkciju (rešenje koje sada postoji kod nas) i imenuje i razrešava predsednika Vrhovnog suda, na predlog ministra pravde.

Uređenje državnog tužilaštva prepušteno je zakonima, a državne tužioce imenuje i razrešava Vlada, po mišljenju ministra pravde. Generalnog državnog tužioca, pak, imenuje i razrešava Skupština. Državnotužilački savet ima devet članova - četiri bira Sabor, četiri tužioci i jednog ministar pravde.

Ustavom Hrvatske predviđeno je da Državno sudbeno vijeće ima jedanaest članova: sedam sudija, dva univerzitetska profesora prava i dva člana Sabora (jedan iz redova opozicije). Zakonom je određeno da sudije biraju sudije, a članove iz redova poslanika Sabora. Sabor bira i razrešava i predsednika Vrhovnog suda, na predlog predsednika Republike.

Isto je i sa Državnoodvjetničkim vijećem, koje ima 11 članova. Sedam su zamenici državnih tužilaca, dva profesora i dva člana Sabora, od kojih jedan iz opozicije. Zakonom je predviđeno da svako bira "svoje članove". Državnoodjvetničko vijeće imenuje i razrešava tužioce, na predlog glavnog državnog tužioca, kog bira Sabor.

U prvostepene sudove i u tužilaštva mogu biti imenovani samo oni koji su završili Državnu školu za pravosudne dužnosnike (pandan Pravosudnoj akademiji).

U Crnoj Gori Sudski savet ima deset članova, od kojih su četiri sudije koje biraju sudije, četiri pravnici koje bira Skupština, ministar pravde i predsednik Vrhovnog suda. Glas ovog poslednjeg odlučuje u preglasavanju. Predsednik Sudskog saveta može biti samo neko od uglednih pravnika koje bira Skupština.

Skupština bira i razrešava i vrhovnog državnog tužioca. Sastav Tužilačkog savjeta nije uređen Ustavom, već zakonom. Predsednik je vrhovni državni tužilac, koga bira Skupština, a članovi: pet državnih tužilaca, koje biraju tužioci, četiri ugledna pravnika koje bira Skupština i jedan zaposleni u Ministarstvu pravde koga imenuje ministar. U Crnoj Gori postoji probni mandat na četiri godine, koji se kod nas sada ukida, i inicijalna obuka za prvi izbor na funkciju (pandan Pravosudnoj akademiji).

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 28.01.2018.
Naslov: Redakcija