Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O NASLEĐIVANJU: Supružnici mogu za života upisati pravo doživotnog stanovanja u nepokretnosti u korist bračnog druga. Tako bi, ukoliko se nakon smrti ostavioca pokrene postupak fizičke deobe, preživeli bračni drug imao pravo stanovanja do kraja života. Imovina može da se ostavi testamentom ili poklonom drugom bračnom drugu, ali u tom slučaju deca imaju pravo na nužni deo


Podela imovine za života i pravo doživotnog stanovanja najsigurniji su način da se roditelji obezbede u slučaju smrti bračnog supruga, jer se nekada dešava da usledi svađa oko podele imovine.

Smrt bračnog druga, pored gubitka voljene osobe, obično donosi i dodatni stres, jer se naslednici često posvađaju oko imovine i preostalog roditelja primoravaju da proda dom kako bi podelili novac.

Prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), imovinu pokojnika nasleđuju bračni drug i deca. Naime, ovaj princip nije uveden novim zakonom, već je važio oduvek. Međutim, naslednici nasleđuju jednake delove, pa ukoliko je pokojnik imao suprugu i dvoje dece - svakom pripada po trećina. To znači da jedan od naslednika može da insistira na tome da je majci stan sada prevelik ili da su troškovi za kuću previsoki, pa je "najpametnije" da se proda i da podele novac.

Advokat Aleksandar Vučetić kaže da se u praksi često pojavljuje problem nasleđivanja stana ili kuće kada jedan supružnik umre, jer preostali mora da deli imovinu sa decom. Sve se više dešava da deca insistiraju da se proda "krov nad glavom" i da podele novac, pa majka ili otac od dobijenog dela često ne mogu da kupe novu stambenu jedinicu.

- Bračni drug može da traži u ostavinskom postupku izdvajanje polovine imovine ukoliko je stečena tokom braka zajedničkim radom - ističe Vučetić. - Supruga bi tako dobila četiri šestine, a ukoliko je pokojnik imao dvoje dece, oni bi dobili po šestinu. Supružnici mogu da podele bračnu tekovinu još za života. Međutim, deo imovine koju pokojnik nije stekao zajedničkim radom u braku, već nasleđem ili poklonom, preživeli bračni drug ne može da traži da se izdvaja na ime bračne tekovine.

Dakle, jedan od načina da naslednici preživelom suprugu ne prodaju "krov nad glavom" jeste da se još za života podeli imovina. Međutim, advokat Vučetić kaže da ni tu nije kraj potencijalnim problemima.

- Kad se završi ostavinski postupak, naslednici ipak mogu da traže fizičku podelu imovine - naglašava Vučetić. - To znači da ako sud u postupku konstatuje da se stan ne može fizički podeliti na tri dela, nalaže civilnu deobu (javnu prodaju stana). Dakle, bojazan penzionera je veoma osnovana da naslednici, kroz ovakav sudski postupak, mogu da ih nateraju da prodaju stan, bez obzira na veličinu nasleđenog dela.

Rešenja za ovaj problem mogu biti razna, a zavise od više faktora, kao što su veličina nasleđene imovine (jedan ili više stanova), broj naslednika i slično. U svakom slučaju, deca se ne mogu potpuno isključiti iz nasleđivanja.

- Imovina može da se ostavi testamentom ili poklonom drugom bračnom drugu, ali u tom slučaju deca imaju pravo na nužni deo - ističe Vučetić.

- Ukoliko od jednog deteta preti opasnost, moguće je zaključiti Ugovor o doživotnom izdržavanju sa drugim detetom. Predlažem da supružnici za života upišu pravo doživotnog stanovanja u korist bračnog druga. Tako bi, ukoliko se nakon smrti ostavioca pokrene postupak fizičke deobe, preživeli bračni drug imao pravo stanovanja do kraja života. Čak i ako bi neko kupio neuseljiv stan u tom slučaju bi preživeli suprug dobio deo cene koji mu pripada i mogao bi da stanuje u stanu do kraja života.

Zbog čega se sve češće može čuti da deca insistiraju da se podeli imovina čim umre jedan od roditelja? - Razlozi za to mogu biti da je dete prezaduženo ili rasipnik, ali je nekada jak i negativan uticaj zeta ili snaje - objašnjava advokat Vučetić. - Moguće je i da dete premine pre roditelja i stan ili kuću nasleđuju unuci, a njihov zastupnik je majka koja nije ni u kakvom odnosu sa roditeljima pokojnog supruga.

Izvor: Vebsajt Novosti, A. Mikata, 27.12.2017.
Naslov: Redakcija