Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA OBRAZOVNOG SISTEMA: Od septembra 2018. godine učenici prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije učiće po novom programu. Gradivo je rasterećeno, a akcenat je na znanjima i veštinama koja će učenik imati na kraju razreda


Učenici prvog i petog razreda osnovne škole i prvog razreda gimnazije od septembra 2018. godine će učiti novo gradivo, biće oslobođeni "bubanja", a cela nastava biće usmerena kao znanjima i veštinama koja će đaci imati na kraju razreda. Novi nastavni planovi i programi su završeni, za osnovnu školu i usvojeni, a raspisan je i konkurs za nove udžbenike.

Programi su rasterećeni, prilagođeniji uzrastu i mnoge oblasti, koje su se pokazale kao preteške, prebačene su u starije razrede.

- U prvom razredu, u predmetu "Svet oko nas", sve je objašnjeno na neposrednom okruženju učenika, od škole do kuće. Recimo, u lekciji o praznicima, učiće o Novoj godini, Božiću, danu škole, Svetom Savi, a ne o Danu republike, recimo, jer je za njegov uzrast to još apstraktno - objašnjava Gordana Mijatović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koja je zadužena za izradu nastavnih planova i programa. - Srpski jezik u prvom razredu rasterećen je, smanjen je broj književnih dela koja treba da savladaju, a uvedeno je čitanje u nastavcima, kako bi deca navikla da čitaju duža književna dela. Vraćena je vaspitna uloga, radi se puno na komunikaciji, pa je uvedeno i učtivo obraćanje sagovorniku. Kod matematike, na primer, u prvom razredu deca ne uče odmah da mere na metre ili litre, jer im je to apstraktno, ali mogu da mere koracima.

Smanjenje obima gradiva jedna je od novina i za peti razred. Recimo, cela oblast glasovnih promena prebačena je u šesti razred, smanjen je broj dela koja se analiziraju na času, ali je vraćena obavezna domaća lektira. Predviđeno je da se gramatika ne uči faktografski, već kroz primere na književnim delima koja čitaju. Najveća novina je gradivo iz biologije, koja će se ubuduće učiti po spiralnom modelu. U petom razredu biće obrađene sve teme ovog predmeta, ali sa činjenicama prilagođenim uzrastu. U svakom sledećem razredu, njihovo znanje će se produbljivati. Po istom modelu učiće se i Građansko vaspitanje.

Promenjena je i nastava srpskog jezika kao nematernjeg, pa će postojati programi A i B, jer nije isti nivo poznavanja srpskog jezika đaka kome je hrvatski ili bošnjački maternji ili onoga kome je to mađarski ili albanski. Veliku promenu, objašnjava ona, doživela je i matematika, pa će se recimo uz procente učiti i elementi finansijske pismenosti, tako što će đaci praviti jednostavne predloge budžeta.

- Krećemo od prvog i petog razreda osnovne i prvog srednje škole, da bismo sledeće godine proširili na drugi, šesti i drugi srednje, čime ćemo za četiri godine imati potpuno reformisan sistem- najavljuje Gordana Mijatović. - Novina je što je nastava orjentisana ka ishodima, a ne prema količini činjenica koju učenik treba da memoriše. Važno je ono što na kraju razreda i školovanja učenik zna i ume. Mnoge nastavne jedinice iz različitih predmeta povezane su tako da zajednički može da iz obrađuje više nastavnika. Veoma smo vodili računa i o tome sa kojim znanjem učenici realno dolaze u prvi i peti razred, kako ne bismo pred njih postavili nerealno opterećenje. Predviđeni ishodi su precizno definisani i njih mora da postigne svaki učenik. Jasni su i standardi postignuća, te ćemo na kraju razreda znati koliko učenika je na osnovnom, srednjem i naprednom nivou.

Da bi novi način učenja mogao da dobro da funkcioniše u praksi, pojašnjava Mijatovićeva, tokom 2018. godine planirana je obuka 19.500 nastavnika i još toliko tokom 2019. godine.

Za nove programe, pre septembra biće spremni i novi udžbenici. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već je raspisalo konkurs za izdavače. - Konkurs je raspisan prema postojećem Zakonu o udžbenicima ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 113/2017 - dr. zakon), ali kako je Nacrt zakona o udžbenicima u javnoj raspravi, nadamo se da će biti usvojen na vreme, pa da ćemo odabir udžbenika moći da sprovedemo prema njemu. To znači, između ostalog, da neće postojati ograničenje da će se učiti samo po udžbenicima koje izaberu škole u koje ide više od pet odsto svih učenika datog razreda - potvrđuje Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete.

Izvor: Vebsajt Novosti, I. Mićević, 27.12.2017.
Naslov: Redakcija