Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA: Test samostalnosti preduzetnika najviše će pogoditi IT sektor


Novim setom zakonskih mera država neće svima dozvoliti da budu paušalci. Moraće da prođu "test samostalnosti" iz kog će se videti da li oni, praktično, rade za jednu firmu ili zaista imaju više klijenata i samostalni su preduzetnici.

Paušalci su privatnici koji imaju otvorene agencije - advokati, konsultanti, knjigovođe, koji plaćaju porez na dohodak. Često imaju samo jednog klijenta za kojeg rade i koji ih, umesto da ih zaposli i plaća im platu sa doprinosima, praktično angažuje preko te agencije. Uglavnom su tako u Srbiji angažovani IT inženjeri.

Prema trenutnim propisima, vlasniku IT firme nije isplativo da zaposli inženjera (ako mu je plata dve hiljade evra, mora još 60 odsto da odvoji za doprinose). Zato poslodavac otvara na njega preduzetničku agenciju i tako ga isplaćuje. Na taj način država ostaje uskraćena za uplaćivane doprinose.

IT pravnik Nemanja Žunić kaže da su prednost starog sistema oporezivanja bili fiksni porezi i doprinosi.

"Bez obzira na to da li programer radi za hiljadu, hiljadu i po ili tri hiljade evra, plaća se isti iznos, što je poslodavcima omogućavalo da zadrže najvrednije zaposlene - senior developere sa osam i više godina iskustva", ističe Žunić.

Kako navodi Žunić, to se sada menja bez obzira na to što je ovaj sistem bio ekonomski stimulativan, dok je sa pravne strane bio vrlo problematičan.

"Postojala je velika praznina jer se nije jasno znalo ko je preduzetnik i ko to može postati. Jedina razlika između zaposlenog i preduzetnika bila je ta što preduzetnik plaća manji iznos na poreze i doprinose", navodi Žunić.

Žunić ukazuje da je to počelo kao izuzetak koji je postao pravilo u IT industriji. Tako da su čitav institut koji je trebalo da stimuliše pojedinca da postane samostalan i nezavistan koristile kompanije.

Kako je napomenuo, IT sektoru kao najprofitabilnijem bilo je u interesu da koristi zaposlene kao paušalce.

Uvođenjem testa samostalnosti će se na osnovu devet kriterijuma uvideti da li ste suštinski nezavisni ili ste zavisni i u praksi imate status zaposlenog, naglašava Žunić.

Prema njegovim rečima, namera zakonodavca je bila da srednje i velike kompanije koje koriste taj neodrživi model prevedu u pravno uređeniji sistem. Postoje poreske olakšice za one koji prelaze iz jednog sistema u drugi, što ne bi trebalo da bude veliki trošak, kaže IT pravnik.

Žunić objašnjava da se za nekoga ko je zaista samostalan neće se promeniti gotovo ništa, kao ni za srednja i velika preduzeća.

Postoje "slučajevi između" kada tri do pet programera zajedno rade na dva-tri projekta pa kada im se posao proširi i treba da zaposle senior programera. Tada neće kao ranije njegovi porezi i doprinosi koštati deset odsto zarade, već znatno više, objašnjava Žunić.

Kaže da zemlje u regionu imaju sličan sistem. U Hrvatskoj su svi delom zaposleni, ali su istovremeno registrovani kao preduzetnici kod istog poslodavca. Tako da je najviša plata za programera 1.700 evra, što je nerealno. To znači da drugi deo plate primaju preko preduzetničkih radnji, navodi Žunić.

Kada je reč o stranim firmama, retko će inženjeri pasti "test samostalnosti", ali i ako se to desi, postoje dva načina da se to reši.

Strani poslodavac može da otvori firmu u Srbiji i tako zaposli inženjera, a drugi način je da sam zaposleni otvori svoj d. o. o. i iskoristi pogodnosti koje mu se pružaju.

"Bolji model nije mogao da se napravi jer država ne može da primenjuje propise prema stranim entitetima", ukazuje Žunić.

Žunić naglašava da će ovaj model uvesti IT industriju u planirani pravni sistem. Sa druge strane, nije dobro što je ovo rešenje ad hok, privremeno. Već se čuju glasovi iz IT-ja da je ovo najmanje loše rešenje i da treba stvari urediti sistemski.

Izvor: Vebsajt RTS, 22.10.2019.
Naslov: Redakcija