EVROPSKI SUD PRAVDE PRESUDIO U KORIST DUŽNIKA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: MMF je 2007. godine upozorio centralne banke zemalja istočne Evrope, kao i banke koje posluju u tim zemljama, na moguće rizike od zaduživanja u švajcarskom franku. Upravo ovo Udruženje bankarskih klijenata "Efektiva" smatra glavnim dokazom u tvrdnji da su banke buduće jačanje franka iskoristile kako bi na njemu zaradile

Domaće banke su imale informacije i bile su upozorene na moguće jačanje švajcarskog franka pre početka odobravanja stambenih kredita u ovoj valuti, ali ta saznanja nisu podelile sa svojim klijentima. Suprotno njihovoj obavezi o predugovornom obaveštavanju, čak su prikrivale ove podatke od građana, svesno ih uvlačeći u ove aranžmane zbog ostvarivanja ekstraprofita na kursnim razlikama, tvrdi Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja "Efektiva".

Ovaj dokaz, kako kaže, uz poslednju presudu Evropskog suda pravde, otvara put konačnom utvrđivanju ništavosti ovih ugovora ili njihovom raskidu.

"Efektiva" će, kako kaže, o ovim detaljima obavestiti tužilaštvo, koje je na strani klijenata u nekoliko postupaka koje ovo udruženje trenutno vodi za utvrđivanje ništavosti ugovora o kreditu indeksiranih u švajcarskim francima.

– Banke su čak koristile činjenicu na koju su upozorene, da će niže kamate na kredite u švajcarcima biti "mamac" za ekspanziju ovih kredita i to su koristile u obmani svojih klijenata – kaže Gavrilović.

Upozorenje MMF-a je inače početkom juna 2007. godine objavljeno na sajtu Narodne banke Srbije i u njemu se navodi da bi trgovanje, koje podrazumeva zaduživanje u valutama sa niskim kamatama, kao što je švajcarski franak, a u cilju prikupljanja sredstava za investiranje u valute sa visokim kamatama, moglo privremeno da oslabi franak i dovede do toga da on padne ispod ravnotežnog nivoa. MMF je na ovaj način centralne banke zemalja istočne Evrope, kao i banke koje posluju u tim zemljama, još tada upozorio na moguće rizike od zaduživanja u švajcarskom franku. Upravo ovo "Efektiva" smatra glavnim dokazom u tvrdnji da su banke buduće jačanje franka iskoristile kako bi na njemu zaradile.

U ovom saopštenju koje i dalje stoji na sajtu NBS, MMF upozorava, da ovakav razvoj događaja može dovesti do prelivanja rizika na druge zemlje, a naročito zemlje istočne Evrope, u kojima je švajcarski franak, zahvaljujući malim promenama kursa i niskim kamatnim stopama u Švajcarskoj, postao glavna valuta za kredite koji su uveliko doprineli brzoj kreditnoj ekspanziji. U njemu je i preporuka direktora Fonda da se ove vrste kreditiranja pažljivo prate, kako bi se ograničili rizici.

Najglasniji protivnik stambenih kredita u ovoj valuti, bio je tadašnji guverner Radovan Jelašić koji je tvrdio da se "građani izlažu većem riziku, ukoliko se zadužuju u švajcarskim francima". On je, da podsetimo, više puta izjavljivao da je kretanje odnosa valuta nepredvidivo i da niža kamata na kredite znači veći rizik.

Banke, sa druge strane, nisu bile tako otvorene sa klijentima. Kredite u švajcarcima su klijentima reklamirale kao povoljnije i jednostavnije za odobravanje, dok o rizicima niko nije govorio.

B.C., vlasnik jedne kompanije, otišao je 2008. godine u svoju banku da podigne kredit za firmu. Tada nije imao nikakva saznanja o kreditima u švajcarskom franku, a u banci su ga pre svega uputili na savetnika za mali biznis.

– Izložio sam svoj plan i savetnik mi je objasnio uslove za kredit indeksiran u evrima. Odmah zatim mi je rekao da banka nudi i kredite u švajcarcima, da su oni povoljniji, kamate niže, a procedura za odobravanje jednostavnija i kraća – tvrdi B.C..

Kada ih je, dodaje, upitao otkud takvi krediti rekli su mu da imaju povoljnije izvore sredstava za njih i da ih mogu ponuditi po nižim kamatama.

– Objasnili su mi da je švajcarac najstabilnija valuta, da ima svoj tok i da ne bi trebalo da brinem, što mi je bilo dovoljno da se odlučim za ovaj zajam. Sada mi je jasno da mi je moj savetnik sugerisao, predložio i reklamirao kredit u švajcarcima – kaže B.C. koji je jedan od onih koji tuži svoju banku i nada se da su upravo ovi podaci dovoljni da dokaže na sudu da nije dobio sve informacije o rizičnom kreditu koji mu je ponuđen.

Evropski sud pravde je, da podsetimo, saopštio da u slučaju odobravanja kredita u stranoj valuti banke moraju da pruže dovoljno informacija, uključujući moguće rizike. Iako je reč o presudi, po tužbi 69 klijenata iz Rumunije i domaća udruženja za zaštitu potrošača očekuju da će naši sudovi prihvatiti ovo tumačenje i poništiti ugovore o kreditiranju u švajcarskim francima, kao i u evrima, a koji ne sadrže sve informacije za klijente.

Na adrese većine banaka poslato je pitanje zašto su klijentima nudili ove kredite kao povoljnije, ako su i MMF i NBS još 2007. upozoravali na rizike koje zaduživanje u ovoj valuti nosi. Pitani su i da li su klijentima predočili rizike i na koji način će se braniti, ukoliko domaći sudovi usvoje mišljenje Evropskog suda pravde i klijenti krenu da tuže banke. Nijedna banka nije odgovorila.

Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Višeg privrednog suda, kaže da se NBS javno izjasnila da su ugovori o kreditu "zakon" i da švajcarci ostaju jer su i oni ugovoreni. To je, kaže ona, tačno, ali samo ako su u potpunosti zaključeni u skladu sa osnovnim načelima i odredbama Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja).

– Pravna priroda ugovora o kreditu izražava se kroz nameru stranaka za zaključenje ugovora. Namera banke je da svoja slobodna sredstva da nekom licu na korišćenje, da za korišćenje dobije naknadu i da joj se u određenim rokovima vrati ekvivalentan iznos datih sredstava (ni više ni manje). Namera korisnika kredita je da namenski koristi sredstva, da plati naknadu za korišćenje sredstava i da vrati ekvivalentan iznos dobijenih sredstava (ni manje ni više) – objašnjava Vasilićeva.

Međutim, ugovor mora da sadrži i zaštitne klauzule kako u toku dugog izvršavanja ne bi promenio svoju prirodu. Banke to nisu učinile niti su klijente zaštitile od kursnih razlika.

– Banka je, kako je sebe zaštitila, morala da zaštiti i dužnika, a to je mogla da uradi tako što je trebala da predvidi da se iznos rate obračunava prema onoj valuti koja je najpovoljnija za dužnika ili je trebala da predvidi samo jednu valutu za obračun datih sredstava – kaže ona.

Bez takve klauzule, objašnjava, banka je dovela do toga da je ugovor vremenom promenio pravnu prirodu i postao je ugovor na sreću, u kome se ne zna kako će ko od stranaka proći tokom izvršenja ugovora.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 26.09.2017.
Naslov: Redakcija