Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Izmenama Zakonika sprečiti zloupotrebe u postupku prinudne naplate


Preduzeća se često suočavaju s prinudnom naplatom i blokadom računa u izgubljenim sporovima, iako su pokušala da na vreme isplate odštetu. Vlasnici nekoliko kompanija su imali neprijatnosti sa advokatima i izvršiteljima nakon izgubljenog spora sa fizičkim licem koje ih je tužilo.

Problem je u tome što se kompanija dužnik, kao strana koja je izgubila parnicu, onemogućava da dobrovoljno uplati novac na račun tužioca. Prema navodima beogradske advokatske kancelarije koja zastupa velike firme, to je posledica nesavesnog postupanju advokata tužioca.

- Oni u zakonom predviđenom roku, nakon okončanog sudskog postupka, odbijaju saradnju sa punomoćnikom dužnika tako što ne dostavljaju broj bankarskog računa svog klijenta - objašnjavaju u ovoj advokatskoj kancelariji.

Kako ističu, na ovaj način firma dužnik se izlaže čitavoj seriji nepotrebnih troškova.

- To su naknada za sastavljanje predloga za izvršenje, zatim naknada za sastavljanje zahteva za naknadu troškova, sudske takse i naknade izvršitelja. Da li izvršitelji taj novac posle dele s advokatima, mi ne znamo, ali je u praksi ova vrsta zloupotrebe veoma česta. Potrebno je rešiti ovo sporno pitanje tako da se dužnicima omogući izvršenje njihove obaveze bez plaćanja dodatnih troškova za koje nisu odgovorni.

- Našoj firmi stigla je u jednom od sporova pravosnažna presuda po kojoj smo dužni da tužiocu isplatimo određeni novčani iznos. Po zakonu rok za isplatu novca je 15 dana. Tu nema ništa sporno i mi smo imali dobru volju da obavimo svoju dužnost - počinje priču Bojan R., vlasnik jedne od beogradskih firmi.

Prema njegovim rečima, tu nastaje problem jer se advokat tužioca oglušio o molbe da dostavi bankovni račun svog klijenta na koji treba da se uplati novčana odšteta.

- Mi ne možemo da isplatimo novac ako nemamo broj računa. To se rešava tako što u zakonskom roku zatražimo od advokatske kancelarije da nam dostavi broj računa. Međutim, tu dolazi do zloupotrebe. Advokati tužioca ignorišu naše zahteve i ne odgovaraju na mejlove! Umesto da nam dostave broj računa, sačekaju da prođe zakonski rok od 15 dana, pa krenu sa prinudnom naplatom – objašnjava Bojan R..

On navodi da prilikom izvršne prinudne naplate firma plaća i dodatne troškove.

- Na kraju, i pored naše namere da svoje obaveze izmirimo u roku i po zakonu, moramo da isplatimo više novca nego što iznosi sama odšteta. Imali smo slučaj da smo umesto 100.000 dinara, koje je trebalo platiti na ime odštete u izgubljenom sporu, platili 140.000 dinara - ističe Bojan.

On kaže da su kompanijama u ovakvim slučajevima vezane ruke.

- Ovakva situacija mogla bi da se reši tako što bi se uvela zakonska odredba da je onaj kome treba da se uplati novac obavezan da dostavi broj svog računa - zaključuje Bojan R..

Advokat Zoran Karlović smatra da je ovo klasična zloupotreba.

- Nesporno je da strana koja je dobila spor za naknadu štete ima pravo da tu štetu i naplati. Ako se njoj ili njenim advokatima obratila strana koja je spor izgubila sa zahtevom da joj se dostavi broj računa na koji iznos iz presude može da se uplati, to znači da je tuženi učinio ozbiljan i dovoljan napor da obavezu iz presude dobrovoljno ispuni - navodi Karlović.

Advokat kaže da tužilac nema pravo da sprečava tuženog da isplati nadoknadu koja je utvrđena presudom.

- Ako mu namerno ne dostavlja broj računa, to bi moglo da se okarakteriše kao zlonamerno onemogućavanje ispunjenja obaveze dužnika. Ideja zakona je da tuženi ima rok od 15 dana da dobrovoljno ispuni obavezu iz presude. U slučaju da mu broj računa nije poznat, dužan je da pozove tužioca i zatraži taj podatak. Ukoliko mu ovaj to uskrati, onemogućuje ga u ispunjenju obaveze. Ukoliko bi se tužilac oglušio na taj zahtev, te svoje pravo iz presude ostvario prinudnim putem, on direktno čini štetu tuženom stvarajući mu dodatne troškove. Na to ga zakon ne ovlašćuje i u tom slučaju bi bio dužan da tuženom nadoknadi troškove, odnosno štetu koju mu je prouzrokovao- zaključuje ovaj advokat.

Iako pojedini advokati smatraju da se ovde radi o klasičnoj zloupotrebi predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević ne vidi nikakav problem.

- Firma uvek ima mogućnost da se neposredno obrati fizičkom licu kome treba da plati odštetu. Način izmirenja obaveze može biti i poštanskom uplatnicom, kao i uplatom na račun. A imate i građane koji nemaju račun pa mogu da dođu i da budu isplaćeni sa blagajne - objašnjava Đorđević.

Kako ističe, ovde nema reči o bilo kakvoj zloupotrebi.

- Ako moja stranka ide na izvršenje, a nije mogla da naplati odštetu u mirnom postupku, nema ni traga zloupotrebe ili krivičnog dela. Ne vidim nikakav interes advokata u postupcima koje navodite - rekao je Đorđević.

Na pitanje da li je ipak moguće da postoji dogovor advokata i izvršitelja da se ide na prinudnu naplatu zbog dodatnih troškova koje će naplatiti dužniku, on odgovara:

- Govorite o tome da firme zovu advokate tužioca, a oni neće da kažu broj računa da bi pisali izvršenje i da bi uzeli svojih 15.000 dinara? Ali firma može da zove stranku koja ju je tužila. Ima njenu adresu i može joj poslati telegram u kome navodi da dođe po novac. Pa da vidimo ko neće doći da uzme pare. On savetuje firme da direktno zovu stranke ili im pošalju telegram, a ne da angažuju advokate. -

Predstavnici Komore javnih izvršitelja nisu odgovarali na pozive.

U Ministarstvu pravde kažu da su formirali Radnu grupu za izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) "čiji će članovi uzeti u razmatranje ukazane probleme".

- Sa druge strane, kako navedeni slučajevi ukazuju na moguće zloupotrebe od strane advokata, strana koja smatra da je bilo neprofesionalnog postupanja može da se obrati nadležnim advokatskim komorama koje su dužne da postupaju po pritužbama na rad advokata - istakli su u Ministarstvu.

Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Gavrić, 25.05.2017.
Naslov: Redakcija