Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Zakonodavna i izvršna vlast isključene iz postupka izbora sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca


Ukoliko ustavni amandmani u oblasti pravosuđa dobiju pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, mogli bi do kraja godine da uđu u proceduru usvajanja, kaže ministarka pravde Nela Kuburović i dodaje da su Radnim tekstom amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe zakonodavna i izvršna vlast isključene iz postupka izbora sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca.

Ona je podsetila da slede četiri okrugla stola do 8. marta, da očekuje da će predlog ustavnih amandmana pretrpeti izmene nakon javne rasprave i da će tek nakon toga biti upućen Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

"Ministarstvo pravde je izdalo prvu radnu verziju teksta na amandmane budućeg ustava koji je urađen upravo u skladu sa obavezama za Poglavlje 23, a odnosi se na postupak izbora nosilaca pravosudnih funkcija", rekla je Kuburović.

Na taj način, kako je rekla, treba da se isključi zakonodavna i izvršna vlast u postupku izbora sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca.

Predlog je urađen, objašnjava, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije da Vlada i Narodna skupština Republike Srbije ne učestvuju u izboru sudija, predsednika sudova i zamenika javnih tužilaca.

"Jedina nadležnost Narodne Skupštine ostala je u postupku izbora Vrhovnog javnog tužioca", pojasnila je ona.

Komentarišući kritike koje su došle od Društva sudija ona je rekla da treba pažljivo da pročitaju šta je navedeno, te da su u promeni Ustava praćene preporuke Venecijanske komisije.

"Venecijanska komisija preporučuje da treba da se uspostavi ravnoteža između članova koje biraju sudije i članova koji dolaze iz redova pravnika i preporuka je da ih bira Narodna Skupština jer samo tako može da se obezbedi demokratski legitimitet Saveta koji treba da vodi računa o nezavisnosti sudija", pojasnila je ona.

Visoki savet sudstva predlog je da ima 10 članova - pet će biti sudije i pet ugledni pravnici koje bira Narodna skupština.

"Više nemate ni ministra pravde ni predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe u Savetu. Reč je o pravnicima koje će birati Narodna Skupština, a budući Zakon o Visokom savetu sudstvu utvrdiće koji su to kriterijumi na osnovu kojih će se istaknuti pravnici birati", pojasnila je ona.

Preporuka je, kako je rekla, da to ne mogu da budu poslanici iz parlamenta. Pojašnjava da bi izabrali predstavnike iz redova pravnika potrebna je kvalifikovana većina- tri petine, što znači da će morati da dođe do pregovaranja vladajuće većine i opozicije kako bi se izabrali predstavnici u Visoki savet sudstva.

Stručne organizacije kritikuju predložene izmene

Društvo sudija Srbije, Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava smatraju da su predloženi ustavni amandmani gotovo u potpunosti suprotni predlozima Radne grupe Komisije za reformu pravosuđa iz 2014. godine sa kojima su, kako ističu, saglasni celokupno sudstvo i znatan deo stručne javnosti.

U zajedničkom saopštenju, ove tri pravničke organizacije se izrazile mišljenje da se rešenjima ustavnih izmena koje predlaže Ministarstvo pravde stvaraju uslovi da se dodatno prodube politički uticaji na pravosuđe, da sastav Visokog saveta sudstva više ne bi mogao da jemči nezavisnost sudija, kao i da se umanjuju dosadašnje ustavne garancije nezavisnosti sudija.

Pored drugih kritika na predložena rešenja, predlog kojim se uvodi "sudska praksa" kao izvor prava i propisuje njeno ujednačavanje u skladu sa zakonom, ove tri organizacije vide kao način kojim bi se sudijama nametnulo da mimo svog slobodnog sudijskog uverenja, odluke zasnivaju na praksi ustanovljenoj po proceni nesudskih organa (sertifikacione komisije predviđene Akcionim planom).

Smatraju da bi Vlada Republike Srbije trebalo da odredi duži rok za javnu raspravu (koja je predviđena da u ovoj fazi traje do 8. marta), kako bi svi relevantni subjekti mogli da se izjasne o predloženim rešenjima, kao i da pokaže spremnost da razmotri drugačija rešenja stručnih organizacija u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Takođe navode da bi Vlada trebalo da u javnu raspravu istovremeno stavi i radnu verziju Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, bez koga je nemoguće sagledati pravi domašaj predloženih izmena.

"Pod ovim pretpostavkama organizacije potpisnice izražavaju spremnost da nastave razgovor o ustavnim izmenama, svesne da one ne predstavljaju puki uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, već su prvenstveno polazna tačka za stvaranje stabilnih pravnih osnova za rad pravosuđa koje bi bilo vredno poverenja građana", navodi se u zajedničkom saopštenju tri organizacije.

Alumni klub Pravosudne akademije pozdravio izmene Ustava

Diplomci Pravosudne akademije (Alumni klub) pozdravili su predloge ustavnih amandmana Ministarstva pravde, a posebno rešenje kojim se predviđa da se buduće sudije i tužioci biraju samo iz redova diplomaca te akademije.

U saopštenju Alumni kluba se navodi da bi predloženo rešenje bilo brana proizvoljnosti, nepotizmu, arbitrarnosti u izboru sudija i korupciji, i da bi dugoročno gledano, takav princip mogao znatno da ojača nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca.

Kritikujući neka stručna udruženja da sprovode medijsku hajku protiv nje, diplomci PA smatraju da bi javna rasprava o ustavnim amandmanima mogla da skrene u politikanstvo, jer se, kako napominje, često predložena rešenja posmatraju kroz prizmu odnosa vlasti i opozicije.

Ovo udruženje veruje da sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca mora biti izbalansiran, ali da u predlogu Ministarstva ima prostora za unapređenje u pravcu rešenja koja mogu da doprinesu demokratičnosti procesa izbora sudija i tužilaca.

Diplomci PA su najavili da će u nastavku rasprave oko izmena Ustava insistirati na uvođenju pravnog leka na sve odluke Visokog saveta sudstva i budućeg Visokog saveta tužilaca, kao i na rešenju da nijedan član ovih saveta ne sme biti član političke partije.

Predsednik VSS mora biti sudija

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva (VSS) Dragomir Milojević smatra da su preliminarna rešenja ustavnih izmena za pravosuđe, koje je predložilo Ministarstvo pravde, podložna ozbiljnoj stručnoj kritici, ali da među njima ima i pozitivnih rešenja.

"Budući da se poslednjih dana čuo veliki broj negativnih komentara, ja bih pre svega pozdravio pozitivna rešenja, kao što je predlog za naziv Vrhovnog kasacionog suda, kome bi se vratio stari naziv - Vrhovni sud Srbije", rekao je Milojević.

On smatra da je dobro rešenje i što bi se Ustavom propisali razlozi za razrešenje sudija.

Milojević pozdravlja i predviđeno ukidanje takozvanog "probnog mandata" za prvi izbor sudija i tužilaca na tri godine, kao i to što bi ubuduće sve sudije i predsednike sudova birao VSS, a ne Narodna skupština, kao što je sada slučaj.

Međutim, kako je ukazao, brojna rešenja iz Radnog teksta podležu stručnoj kritici.

"Pre svega ne vidim razlog zašto VSS više nije garant nezavisnosti sudija, već samo sudova, kao i zašto je izbrisana odrednica u vezi sa zabranom svakog političkog uticaja", naveo je predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji je po funkciji i predsednik VSS.

Za njega je sporno i rešenje prema kojem bi iz Ustava bila brisana odredba da je sudijama zabranjeno svako političko delovanje, jer je, kaže, opšte poznata činjenica da sudije ne bi smele i ne bi trebalo da se bave politikom.

Kada je u pitanju predloženi sastav VSS - pet sudija, koje biraju njihove kolege i pet istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština, za Milojevića je sporno što predloženi tekst Ustava ne daje kriterijume ko bi bili "istaknuti pravnici", kao i zašto "zlatan glas" pripada predsedniku VSS, koji ne može biti sudija (već istaknuti pravnik).

Predsednik Visokog saveta sudstva, najvišeg sudskog organa, treba da bude sudija, decidan je Milojević.

Za njega je neprihvatljivo rešenje da predsednik VSS bude neko ko nije sudija, kao i da zbog toga posebno zabrinjava situacija kada je glasanje u VSS nerešeno - 5 prema 5.

U tom slučaju, prema predlozima ustavnih izmena, presuđuje "zlatni glas" predsednika VSS, koji praktično vredi kao dva glasa, naveo je Milojević poredeći tu situaciju sa fudbalom: "kada damo go u gostima, taj go koji vredi više nego kod kuće".

On smatra da su aktuelnim rešenjima, prema kojima VSS ima 11 članova, od kojih sudije čine većinu, sedam članova, ispunjeni određeni evropski standardi i pored primedbi da predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i ministar pravde kao članovi VSS mogu vršiti određeni uticaj na ostale članove VSS, možda i veći nego do sada.

Pet članova Saveta birala bi, objašnjava, Narodna skupština, a skupštinsku većinu čini vladajuća partija, pa je, u neku ruku, politički uticaj samo "izmešten" u parlament.

Kaže da je svestan da je teško uspostaviti pravi balans između nezavisnosti, samostalnosti i autonomije sudstva, kao i odgovornosti sudstva, za koju se zalažu sve sudije, ali da pri tome ne bi trebalo da gledamo tuđa rešenja.

"Predloženim Radnim tekstom izmena Ustava su u neku ruku prihvaćena rešenja iz nekih zemalja u regionu, koja baš i nisu dala neku garanciju nezavisnosti sudstva", smatra predsednik VSS.

On takođe smatra da nije dobro da se sudije i tužioci ubuduće biraju samo među diplomcima Pravosudne akademije:

"Dakle, ko bude primljen na Pravosudnu akademiju, njemu se automatski Ustavom garantuje da će biti izabran za sudiju", ukazao je Milojević, koji smatra da treba pronaći način da se sudijskim i tužilačkim pomoćnicima obezbedi sertifikacija rada budući da su oni, kako je istakao, "neznani junaci srpskog pravosuđa".

"Upravo oni najviše rade i učestvuju u izradi nacrta odluka. Kada ne bi bilo njih, sudovi bi mogli slobodno da zatvore vrata, jer sudije ne bi stigle da urade sve odluke i poslove sa kojima su zaduženi", rekao je Milojević.

Zbog toga, kako je ukazao, treba naći način da i pomoćnici dobiju neku verifikaciju svog rada, a za šta, prema njegovom mišljenju ima prostora, ukoliko budu ostala predložena ustavna rešenja (koja kažu da "za sudiju, kao i zamenika javnog tužioca, može biti izabrano samo lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom").

Milojević je napomenuo da će možda doći i do nekih izmena o Zakonu o Pravosudnoj akademiji ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 32/2014 - odluka US i 106/2015), kao i da narednih dana VSS treba da usvoji program početne obuke za Pravosudnu akademiju.

Najavio je da će VSS uskoro raspisati konkurs za izbor sudija, budući da u ovom trenutku ima preko 320 sudijskih upražnjenih mesta, da se očekuje da još oko 70 sudija ove godine ode u penziju, kao i da određeni broj njih da ode u druga pravosudna zanimanja.

Milojević je napomenuo da je VSS je uradio novi Pravilnik za izbor sudija, u skladu sa primedbama Ustavnog suda, nakon što je prethodni Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016) suspendovan zbog neustavnosti pojedinih odredbi, koji će ovih dana biti objavljen.

"Kada prođu određeni rokovi VSS će raspisati konkurs za izbor sudija i nadam se ćemo ga sprovesti do kraja godine, pre ustavnih promena, tako da će priliku za konkurs imati veliki broj pomoćnika kao i dobrih polaznika Pravosudne akademije", rekao je on.

Milojević je napomenuo da diplomci Pravosudne akademije, koji su obuku završili pre tri ili četiri godine i dalje primaju naknade (plate) i opterećuju budžet.

"Zbog toga ćemo pokušati da to iznivelišemo, ako bude vremena i ako skupština bude stavila naš predlog na dnevni red", naveo je predsednik VSS.

Izvor: Vebsajt RTV, 25.01.2018.
Naslov: Redakcija