PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVOZU I UVOZU ROBE DVOSTRUKE NAMENE: Predviđeno brisanje odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za uvoz robe koja se nalazi u nacionalnoj kontrolnoj listi, robe dvostruke namene

Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene ("Sl. glasnik RS", br. 95/2013) stupio je na snagu 8. novembra 2013. godine. Ovim zakonom u potpunosti je sistem kontrole izvoza robe dvostruke namene usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. U izradi navedenog zakona učestvovali su eksperti EU koji su još tada skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a da tako međunarodna praksa da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, dok se uvoz ove robe ne kontroliše.

Već sam naziv evropske regulative 428/2009 pravno obavezujuće i direktno primenjive za sve države članice, sa kojom je zakon usaglašen, na to nedvosmisleno ukazuje. U momentu kada je gore navedeni zakon usvojen, imajući u vidu da je njime izvršena podela do tada jedinstvenog Zakona o spoljnoj trgovini i naoružanju, vojnom opremom i robom dvostruke namene na dva dela, deo koji se odnosi na kontrolu robe dvostruke namene i deo kojim se kontroliše naoružanje i vojna oprema, nije bilo uslova niti saglasnosti organa koji su učestvovali u pripremi zakona, ukidanje kontrole uvoza ove robe.

Evropska unija i eksperti su naglašavali da je važno da se uskladimo sa odredbama obavezujuće regulative 428/2009 u smislu definicije i procedure izdavanja dozvola, a da je unutrašnja stvar zemlje da li će kontrolisati više od onoga što je navedenom regulativom propisano. U tom momentu to je bila praksa u zakonodavstvu većine zemalja u okruženju.

U međuvremenu Republika Srbija je praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Naime, zemlje u okruženju su svoje zakonodavstvo u tom smislu već izmenile: Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija.

Naša privreda je kontrolom uvoza robe dvostruke namene opterećena dodatnim administriranjem, prikupljanjem dokumentacije, podnošenjem zahteva, plaćanjem taksi i konačno čekanjem na izdavanje dozvole, čiji postupak je trajao oko 30 dana, čime se smanjivala njena konkurentnost i povećavali troškovi poslovanja privrednih subjekata.

Sa druge strane, strani ulagači koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas ističu da su na ovaj način destimulisani, jer pošto dobijaju dozvole za uvoz iz zemalja članica EU, npr. za uvoz pojedinih mašina ili delova neophodnih za proizvodnju, koje spajaju tzv. robu dvostruke namene, moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

Imajući navedeno u vidu, predložen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozi i izvozu robe dvostruke namene, u smislu brisanja odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za uvoz robe koja se nalazi u nacionalnoj kontrolnoj listi, robe dvostruke namene.

Napominjemo da iz teksta zakona, član 3. nisu brisane definicije koje se odnose na pojam - uvoz i uvoznik, kako bi se zadržala obaveza privrednih subjekata da vode evidenciju o obavljenim poslovima izvoza, ali i uvoza robe dvostruke namene i dostave je po potrebi nadležnim organima na uvid - član 23. zakona, kao i obezbedila mogućnost kontrole obavljanja poslova privrednih subjekata, vezanih za robu dvostruke namene, od strane za to nadležnih organa - član 28. zakona, zbog same prirode te robe.

Takođe, predloženim izmenama i dopunama zakona ne isključuje se obaveza izdavanja dozvola za izvoz i uvoz robe koja se nalazi na listama 1, 2. i 3. Konvencije o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenje i upotrebe hemijskog oružja i njihovom uništavanju - Hemijska konvencija, imajući u vidu neophodnost da se shodno međunarodnoj obavezi Republike Srbije po pristupanju navedenoj Konvenciji, vrši redovno godišnje izveštavanje o realizovanom izvozu i uvozu te robe.

S tim u vezi, ukazujemo da će izveštavanje o izdatim dozvolama za izvoz i uvoz robe sa navedenih lista, nesmetano se nastaviti i ako se ukine obaveza kontrole uvoza robe dvostruke namene.

Napominjemo da Republika Srbija mnogo više uvozi robe dvostruke namene, nego što izvozi. Primera radi, prema podacima iz baze ministarstva u 2017. godini izdate su 164 dozvole za uvoz robe dvostruke namene i samo 20 za izvoz. U 2018. godini izdato je 176 dozvola za uvoz i 28 dozvola za izvoz ove robe. Dok u 2019. godini, zaključno sa 16.10. izdato je 137 dozvola za uvoz i 15 dozvola za izvoz robe dvostruke namene.

S tim u vezi, nedvosmisleno je da će ukidanjem kontrole uvoza ove robe, značajno doprineti rasterećenju privrede Republike Srbije i povećanju njene konkurentnosti, naveo je obrazlažući Predlog zakona ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 23.10.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija