NACRT AMANDMANA NA USTAV RS: Struka traži nove amandmane i stvarnu javnu raspravu

Nakon što je Venecijanska komisija objavila mišljenje o Nacrtu amandmana na Ustav RS iz oblasti pravosuđa u kojem je navela zamerke, predstavnici struke ponovo su pozvali Ministarstvo pravde da iznova pokrene javnu raspravu i napiše nove amandmane.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je da Ministarstvo mora shvatiti da je struka bila u pravu i da bi trebalo početi sve iznova kako bi Srbija primenila evropske standarde u oblasti pravosuđa. Na pisanje novih amandmana je pozvao i Centar za pravosudna istraživanja navodeći da se nakon toga očekuje "stvarna javna rasprava", a sve sa ciljem da se otkloni politički uticaj na pravosuđe.

Venecijanska komisija objavila je mišljenje o Nacrtu amandmana na Ustav Srbije u kojem je navela šest zamerki na rešenja koja je sastavilo Ministarstvo pravde, a koja bi trebalo da budu otklonjena. Većina zamerki ove komisije poklapaju se s ranijim kritikama struke, koje je Ministarstvo ignorisalo.

Na odgovornost Ministarstva pravde povodom mišljenja Venecijanske komisije pozvala je organizacija Centar za pravosudna istraživanja. Kako su saopštili, Ministarstvo pravde bi umesto izražavanja zadovoljstva mišljenjem međunarodnih stručnjaka, trebalo da prizna odgovornost za pogrešna rešenja i propuste.

"Smatramo da bi Ministarstvo pravde, umesto izražavanja zadovoljstva sadržajem mišljenja međunarodnih stručnjaka, trebalo da prizna odgovornost za pogrešna rešenja i propuste koje je predložilo i koja su rezultirala brojnim primedbama Venecijanske komisije", navodi se u saopštenju.

Centar za pravosudna istraživanja dodaje da se mesta kritike međunarodnih stručnjaka podudaraju sa onima koje je dala stručna javnost u Srbiji.

Centar je ocenio da su sugestije Venecijanske komisije suštinske i da se odnose na sve predložene amandmane, te da je u daljem postupku promene Ustava potrebno da Ministarstvo pravde formira Radnu grupu koja će izraditi rešenja u skladu sa mišljenjem komisije, kao i da bi posle toga trebalo održati "stvarnu javnu raspravu" o usklađenosti predloženih rešenja pri promeni Ustava Republike Srbije sa ciljem da se otkloni politički uticaj na pravosuđe.

Kako podseća, komisija je konstatovala da većina izrađenih amandmana mora temeljno da se menja ili da se u potpunosti briše, a da se ključna primedba odnosi na neadekvatnost sastava Visokog saveta sudstva i mogućnosti njegovog čestog raspuštanja, kao i neodgovarajući sastav Državnog veća tužilaca, u kom i dalje većinu čine članovi izabrani u Narodnoj skupštini.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević pozvala je Ministarstvo pravde da posluša struku i iznova napiše ustavne amandmane kako bi Srbija primenila evropske standarde u oblasti pravosuđa.

"Ministarstvo pravde mora da shvati da je struka bila u pravu. Pred njima je sada veliki posao. Sada bi trebalo početi sve iznova kako bi Srbija primenila evropske standarde u oblasti pravosuđa, a ne da se radi na zamazivanju očiju. Sve bi trebalo vratiti na početak - na trenutak kada je Radna grupa u kojoj su bili i profesori ustavnog prava 2014. uradila pravnu analizu. Oni su ti koji bi trebalo da rade na izmenama Ustava u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije", rekla je Boljevićeva.

Ona smatra da je mišljenje Venecijanske komisije o amandmanima na Ustav Srbije koje je predložilo Ministarstvo pravde, potvrdilo kritike celokupne pravničke struke i da je sada na Ministarstvu da ponovo napiše amandmane, u skladu sa preporukama te komisije, ali i pravnog sistema Srbije.

"Rad na amandmanima mora da krene ispočetka. To su svi govorili, cela struka - predstavnici najviših pravosudnih tela kao što su Vrhovni savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, ali i dobar deo advokatskih komora i profesura, poslednja ali ne manje važna. Prvi put u istoriji struka je bila jednoglasna", ocenila je Boljevićeva.

Ona je dodala i da je značajno što je Venecijanska komisija navela više do 30 sugestija, ali i primedbe i na sam proces izrade amandmana. Kako navodi, Komisija je ukazala vlastima da "ne štede napore da proces bude što transparentniji", a imajući u vidu da je, navela je Boljevićeva, "Ministarstvo u samom toku izrade amandmana omalovažavalo pripadnike struke".

Na pisanje potpuno novih ustavnih amandmana je pozvao i Goran Ilić, Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva, kao i Milan Antonijević direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). Oni su ocenili da bilo neophodno organizovati novi krug ustavne debate pošto Ministarstvo pravde bude izradilo novi nacrt amandmana.

Goran Ilić, Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva kaže da je, kada je reč o tužilaštvu, Komisija iznela niz primedbi, a u pogledu nekih odredbi Nacrta amandmana preporučila je rešenja koja se čine boljim i održivijim od onih koje je ponudilo Ministarstvo pravde.

"Zabrinutost Venecijanske komisije izaziva rešenje po kome bi sve javne tužioce u Srbiji birao parlament. Takođe, nedvosmisleno se kaže da javni tužioci za svoj rad ne mogu da budu odgovorni Narodnoj skupštini kako to predviđa Nacrt amandmana Ministarstva pravde", kaže Ilić.

On navodi da u mišljenju stoji da, osim Vrhovnog tužioca, koga je moguće birati u parlamentu iako takvo rešenje nosi rizik od "politizacije", svi ostali tužioci ne bi trebalo da imaju veze s parlamentom.

On kaže da sastav Visokog saveta tužilaca, takođe daje povoda za zabrinutosti Venecijanske komisije "s obzirom na to da pet od 11 članova bira Narodna skupština i da u sastav Saveta pored toga ulaze i ministar pravde kao i vrhovni javni tužilac Srbije koga je takođe bira Narodna skupština".

U dokumentu Venecijanske komisije stoji i to da razlozi za razrešenje nisu jasno postavljeni, dodaje Ilić.

"Osporava se i definicija javnog tužilaštva u delu u kome bi se javno tužilaštvo bavilo pitanjem ’zaštite slobode i prava građana’ sa objašnjenjem da bi ta vrsta zaštite trebalo da bude u nadležnosti drugih organa", dodaje Ilić.

Venecijanska komisija, kako navodi, kaže takođe da je nezavisnost tužilaštva evropski trend, da se standardi nezavisnosti za sudije i tužioce približavaju i da bi, ukoliko već Srbija insistira na hijerarhiji unutar tužilaštva, trebalo bi da osigura niz "garancija nemešanja" u aktivnosti tužilaca.

"Nemešanje znači sigurnost da su tužilačke aktivnosti u postupku nezavisne od spoljnih pritisaka kao i od unutrašnjih pritisaka u okviru tužilačkog sistema. Drugim rečima, sugeriše se bolje i potpunije uređenje 'interne' i 'eksterne' nezavisnosti", dodaje Ilić.

On navodi da je Mišljenje Venecijanske komisije na tragu prethodnih stavova tog tela o tužilaštvu, tako da se ništa drugo nije ni moglo očekivati.

Navodi i da bilo neophodno organizovati novi krug ustavne debate pošto Ministarstvo pravde bude izradilo novi nacrt amandmana na odredbe o pravosuđu u Ustavu Republike Srbije ili u bitnoj meri bude izmenilo tekst, kao i da je uveren da su sve institucije unutar javnotužilačkog sistema kao i strukovna organizacija tužilaca "spremni da učestvuju i daju doprinos izradi novog ili u bitnoj meri izmenjenog teksta".

Sličnog stava je i Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). On kaže da je Venecijanska komisija iznela temeljno mišljenje o predlogu koje uputila Srbija.

"Na svaki od ranije spornih članova poput izbora članova Viskog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca ili njihovom raspuštanju ukoliko ne donesu odluku, zatim statusa Pravosudne akademije, date su sugestije", rekao je Antonijević.

On ističe da je ovo znak da se treba vratiti za pregovarački sto.

"Na Vladi je da to učini i zajedno sa pravosudnim institucijama, pogotovo onim koje su imale zamerke na predlog teksta i civilnim društvom dođe do konačnog rešenja sa kojim bi se išlo u Skupštinu, a zatim i na referendum", rekao je Antonijević.

On insistira da je najvažnije ozbiljno se vratiti ovom tekstu i da se građanima u kratkom roku predstavi šta je Venecijanska komisija sugerisala, a zatim i da ponudi novi nacrt.

Antonijević je rekao da ne postoji rok za dogovor oko nove verzije nacrta ustava o pravosuđu ali da je u interesu svih da do toga dođe što pre.

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić na svom Tviter profilu napisao je kako očekuje izradu novog dokumenta: "Primedbe Venecijanske komisije su u toj meri brojne i sveobuhvatne da zahtevaju izradu potpuno novog teksta Ustavnih amandmana. Baš kao što smo i ukazivali tokom javne rasprave."

Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) pozdravio je mišljenje Venecijanske komisija o predloženim amandmanima na Ustav RS u oblasti pravosuđa, ocenivši da mišljenje daje smernice za dalji rad, a ne gotova rešenja.

U saopštenju AKPA ističe da je za razmatranje svih pitanja koja proizlaze nakon mišljenja Venecijanske komisije potrebno ponovo otvoriti javnu raspravu i izbeći "politikantski odnos i atmosferu netolerancije" koja je provejavala tokom proteklih godinu dana.

"Mišljenje Komisije je u pojedinim segmentima vrlo jasno i precizno, ali postoje i važna pitanja koja ostaju i dalje otvorena, a takva su neka od najspornijih koja se tiču sastava i izbora pravosudnih saveta i koja će suštinski odrediti u čijim rukama će biti pravosudna moć", navela je Akademija.

U saopštenju se dodaje da je Venecijanska komisija podržala Pravosudnu akademiju, navodeći da ona može biti ustavna materija, kao i jedini ulaz u pravosuđe, da se time ojačava profesionalizam, te savetuje učvršćivanje njenog statusa u Ustavu.

"Smatramo da je ovim stavljena tačka na dilemu da li je ovoj instituciji mesto u Ustavu i da se u nastavku procesa treba posvetiti pitanju upravljanja Akademijom i sastavom komisija za izbor polaznika – budućih pravosudnih funkcionera", piše u saopštenju.

Alumni klub Pravosudne akademije pozvao je sve aktere procesa da se posvete izgradnji instituta i institucija i delotvorne kontrole moći, a ne izgradnji sistema u kome će na najlakši način kontrolisati vlast u pravosuđu.

Izvor: Vebsajt Insajder i RTV, 26.06.2018.
Naslov: Redakcija