ZAKON O ENERGETICI: Trošak "javnog snabdevača", koji se naplaćaje kroz račun za utrošenu eletričnu energiju, predviđen je Metodologijom za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje
Znaju li građani šta sve plaćaju na računu za električnu energiju? Nacionalna organizacija potrošača tvrdi - na računu je najspornija stavka "trošak javnog snabdevača", koji je za građane trošak od 125 dinara mesečno, a za EPS dobitak od čak tri i po miliona evra po mesecu.
Šta se krije iza troška "javnog snabdevača" koji se naplaćaje kroz račun za utrošenu eletričnu energiju?
"Dobili smo odgovor da, između ostalog, u ovaj trošak spada zaključivanje ugovora, obračuna, štampanje i slanje računa. Mi tražimo da se procentualno izrazi, obrazloži i javno objavi podatak šta ide na štampanje i izdavanje računa. Svakako da Zakonom o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon) ovakvi troškovi ne bi trebalo da se tarifiraju i naplaćuju krajnim potrošačima", smatra Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
U Elektorprivredi Srbije, međutim, tvrde da je sve je u skladu sa Zakonom o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011 - ispr., 93/2012, 124/2012 i 145/2014 - dr. zakon) i da nema ničeg spornog.
"Trošak javnog snabdevača" na računima građana nalazi se od 2013. godine, navode, a decenijama unazad vodila se kao "naknada za merno mesto".
"Za obračun i naplatu utrošene električne energije za kupce na garantovanom (javnom) snabdevanju Agencija za energetiku je donela Metodologiju za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2014). Metodologijom je, između ostalog, definisano da maksimalno odobreni nivo prihoda od prodaje mora pokriti odobrene troškove. Takođe, precizirano je koji su tarifni elementi, i iz kojih se tarifnih elemenata ostvaruje koji deo prihoda, pa je tako jedan od tarifnih elemenata i "mesto isporuke" za koje je utvrđena tarifa "trošak javnog snabdevača. EPS se striktno pridržava te Metodologije", piše u saopštenju EPS-a.
Funkcija garantovanog (javnog) snabdevanja nije trgovina električnom energijom u ustaljenom smislu reči "trgovina", jer cena za krajnjeg kupca na garantovanom (javnom) snabdevanju nema u sebi "maržu". Praktično, garantovano (javno) snabdevanje je usluga koja se pruža potrošačima električne energije i cena se određuje samo radi pokrića opravdanih troškova, u koje pored svih troškova spadaju i izrada i slanje računa.
Slične stavke postoje u računima za električnu energiju elektroprivreda u regionu, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dodaje se u saopštenju EPS-a.
Glavni i odgovorni za sve stavke na računu za struju sede u Agenciji za energetiku - regulatornom telu, gde navode - spornu stavku čine brojne komponente, od nabavke struje, do troškova poslovanja.
"To, dakle, nije neki dodatni trošak na računu potrošača, a ako on ne bi bio izdvojen, povećao bi se neki drugi tarifni element (snaga ili energija), a ukupni račun se ne bi smanjio. Ovaj trošak ne zavisi od utrošene energije, predstavlja fiksnu komponentu u računu potrošača".
A ovi troškovi utvrđeni su Zakonom o energetici, koji je i Lexspecialis, u odnosu na druge zakone. No, oni koji štite interes potrošača u Srbiji najavljuju - u odbrani prava građana preduzeće radikalnije korake.
"Smatramo da tu ima elemenata za pokretanje kolektivne zaštite potrošača, koje dalje vodi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a za koju ćemo se mi, naravno, snažno založiti", rekao je Nikica Jovanović iz NOPS-a.
No, za sada, račun ostaje nepromenjen.
Izvor: Vebsajt N1 i Politika, 26.03.2016.Naslov: Redakcija