ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa članom 547. Zakona

Svi izvršni poverioci su morali da postupe po članu 547. novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje - dalje: ZIO), ako je izvršni postupak u toku, bez obzira da li je izvršitelj imenovan ili nije za područje određenog izvršnog suda.

U slučaju da se izvršni poverioci nisu izjasnili u zakonom predviđenom (prekluzivnom) roku, postupak se obustavlja.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Čačku pokrenuo je postupak po članu 180. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014 i 87/2018) radi rešavanja spornog pravnog pitanja iz izvršnog postupka. Postupak je pokrenut po službenoj dužnosti (troje sudija Izvršnog odeljenja) i uz zahtev su dostavljena tri izvršna predmeta Iv 5962/12, I 7891/10 i I 2201/14. Sporno pravno pitanje nije izričito formulisano, ali se odnosi na tumačenje i značenje člana 547. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Pravilo iz člana 547. stav 1. novog ZIO glasi: "Izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršne postupke, dužni su da se u roku od 1.5.2016. godine do 1.7.2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovodi sud ili javni izvršitelj".

Primenjujući citiranu prelaznu odredbu ZIO, Osnovni su u Čačku je u priloženom predmetu Iv br. 5969/12 rešenjem od 5.7.2016 godine, obustavio izvršni postupak i ukinuo sve sprovedene radnje, jer se poverilac nije izjasnio u zakonskom roku (predlog za izvršenje je podnet 3.10.2012. godine, a rešenje o izvršenju doneto je 8.10.2012. godine).

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Viši sud u Čačku je žalbu usvojio, ukinuo pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na dalji postupak (rešenje Gž br. 1992/16 od 1.10.2017. godine). Žalbeni sud smatra da poverilac u zakonom određenom roku nije morao da se izjasni, zato što se izjasnio u samom predlogu za izvršenje kada je predložio da Osnovni sud sprovede izvršni postupak. Naime, prema članu 35. stav 7. prethodnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014), važećeg u vreme podnošenja predloga za izvršenje (stupio na snagu 18.9.2011. godine, s tim da su odredbe o izvršiteljima počele da se primenjuju 17.5.2012. godine) u predlogu za izvršenje mora se naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj. Pored toga, prvi izvršitelji imenovani su za teritoriju Osnovnog suda u Čačku tek u toku 2014. godine. Eventualna obaveza po članu 547. ZIO postojala bi samo ako bi posle stupanja na snagu novog zakona (1.7.2016. godine) bilo ukinuto rešenje o izvršenju, koji uslov nije ispunjen u konkretnom slučaju.

Ista procesna situacija je i u druga dva priložena predmeta.

Vrhovni kasacioni sud smatra da stanovište drugostepenog suda nije pravilno. Naime, bez obzira na činjenicu kada je pokrenut izvršni postupak, odnosno da li su ili nisu imenovani izvršitelji za područje određenog suda, svi izvršni poverioci su morali da se izjasne u zakonom određenom roku iz člana 547. Pokretanje izvršnog postupka u vreme kada izvršitelji nisu imenovani ne može se upodobiti "izjašnjenju".

(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 2.11.2018. godine)

Izvor: Vebsajt Vrhovnog kasacionog suda, 22.02.2019.
Naslov: Redakcija