Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Na precizniji način su uređena prava autora softvera, a prava interpretatora i proizvođača fonograma produžena su sa 50 na 70 godina


Kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 66/2019), glumci u Srbiji su prvi put dobili pravo na naknadu od emitera za prikazivanja njihovih dela, na precizniji način su uređena prava autora softvera, a prava interpretatora i proizvođača fonograma produžena su sa 50 na 70 godina, izjavio je direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.

"Na precizniji način su uređena pitanja zaštite softvera što je doprinos programerima i ljudima koji se bave pravljenjem video igara, glumci po prvi put u istoriji intelektualne svojine dobijaju prava na naknadu i od televizija i od kablovskih reemitera, pa i od onih koji javno saopštavaju njihove interpretacije", kaže Marić.

Prema njegovim rečima, izmenama su produžena imovinska prava interpretatora i proizvođača fonograma sa 50 na 70 godina.

On ukazuje da se ovaj Zakon dotiče brojnih ekonomskih interesa autora, ali onih koji iskorišćavaju tuđa autorska dela, i da je sada usklađen sa osam od 10 evropskih direktiva.

"To nije samo zbog EU, na prvom mestu gledamo interese naših ljudi - prihvatajući evropske principe, stvaramo bolji okvir za naše nosioce prava", kaže on i dodaje da je svet povezan i stvarajući ovde prava kakva važe u EU postajemo interesantniji strancima.

Narodna skupština Republike Srbije izmenila je i Zakon o patentima ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 i 66/2019), a Marić objašnjava da se izmene tiču samo pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu i to "tako da se uspostavi balans između interesa poslodavca, i autora tog pronalaska".

"S jedne strane zaposleni koji je kreativan pa je pronašao pronalazak, a sa druge strane poslodavac koji je uložio sredstva, materijale, novac, vreme u stvaranju pronalaska a naš zakonodavac sada uspostavlja jedan pravičan balans, da se strane dogovore o načinu kako će taj pronalazak da bude zaštićen, a ako dogovor ne bude postignut onda se interesi poslodavca moraju štititi na adekvatan način", kaže Marić.

Dodaje da se tako izbegava da poslodavac ima sumnju "da će svaki zaposleni blokirati u mogućnosti da štiti pronalazak patentom i da ga ekonomski iskorišćava".

Srbija je promenila i Zakon o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013 i 66/2019), koji reguliše zaštitu prava kreatora mikročipova i procesora za hardvere i televizore.

"Oni moraju da budu zaštićeni kada dođu u Srbiju", rekao je Marić i navodi kako ovaj zakon "možda nije od suštinskog značaja za našu privredu jer zaista nemamo nijedna prijava u ovom trenutku, ali je važan zbog dolaska stranih investitora.

Izmenama ova tri zakona polako se ispunjavaju uslovi za zatvaranje Poglavlja 7 u pregovorima sa EU koje je otvoreno polovinom 2017. godine.

"Ostali su nam izuzetno važan Nacrt zakona o žigovima, i da potvrdimo Predlog zakona o potvrđivanju Marakeškog ugovora za omogućavanje pristupa objavljenim delima od strane lica koja su slepa, slabovida ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale", kaže Marić i ističe da zaštita intelektualne svojine nije sama sebi svrha, ona na kraju dana mora da donese bolji životni standard, kvalitetniji život ljudi koji žive od kreativnog rada.

Izvor: Vebsajt RTV, 24.09.2019.
Naslov: Redakcija