Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O ŽIGOVIMA - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se način sticanja i zaštita prava na znak u prometu robe, odnosno usluga.

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Žigom u smislu ovog zakona, smatra se i žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju Republike Srbije, na osnovu Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski aranžman), odnosno Protokola uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski protokol).

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na žigove iz stava 3. ovog člana ako pojedina pitanja nisu uređena Madridskim aranžmanom, odnosno Madridskim protokolom.

Član 2.

Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije.

Kolektivni žig označen kao takav u prijavi žiga je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su članovi tog udruženja, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Kolektivni žig služi razlikovanju robe odnosno usluga članova pravnog lica koje je nosilac kolektivnog žiga od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviđen opštim aktom o kolektivnom žigu.

Žig garancije označen kao takav u prijavi žiga služi razlikovanju robe odnosno usluga koje je sertifikovao nosilac žiga, od iste ili slične robe odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Žig garancije koji koristi više lica pod nadzorom nosioca žiga, služi kao garancija kvaliteta, materijala, načina proizvodnje robe ili pružanja usluga, ispravnosti ili drugih zajedničkih karakteristika robe ili usluga zaštićenih tim žigom.

Nosilac žiga garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom licu za robe ili usluge koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije.

Svako fizičko ili pravno lice, može podneti prijavu za priznanje žiga garancije, pod uslovom da ne obavlja delatnost koja uključuje nabavljanje robe ili usluga one vrste koju odobrava kao nosilac žiga garancije.

Član 3.

Žigom u smislu ovog zakona, ne smatraju se pečat, štambilj i službeni znak za obeležavanje dragocenih metala.

II.         PREDMET I USLOVI ZAŠTITE

Član 4.

Žig se može sastojati od bilo kakvih znakova, posebno reči, uključujući lična imena, ili od crteža, slova, brojeva, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, oblika robe ili njenog pakovanja, kombinacija tih znakova, ili zvukova, pod uslovom da je podoban za:

1)         razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i

2)         prikaz u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti da odrede jasan i precizan predmet zaštite.

Apsolutni razlozi za odbijanje zaštite

Član 5.

Žigom se ne može zaštititi znak:

1)         koji ne ispunjava uslov iz člana 4. ovog zakona;

2)         koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima;

3)         koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu;

4)         koji se sastoji isključivo od oblika ili drugog obeležja određenog prirodom robe ili oblika ili drugog obeležja robe neophodnog za dobijanje određenog tehničkog rezultata ili od oblika ili drugog obeležja koji daje bitnu vrednost robi;

5)         koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji u prometu mogu služiti za označavanje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje robe ili pružanja usluga, ili drugih karakteristika robe, odnosno usluga;

6)         koji se sastoji isključivo od oznaka ili podataka koji su postali uobičajeni u svakodnevnom govoru ili u dobrim trgovinskim običajima za označavanje određene vrste robe odnosno usluga;

7)         koji svojim izgledom ili sadržajem može da dovede u zabludu učesnike u prometu u pogledu npr. vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe ili drugih svojstava robe, odnosno usluga;

8)         koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava, osim po pisanom odobrenju nadležnog organa;

9)         koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije;

10)       koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol;

11)       koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje zaštićene tradicionalne nazive za vina, kao i zaštićene nazive za garantovane tradicionalne specijalitete;

12)       koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje oznaku geografskog porekla;

13)       koji se sastoji od ranije zaštićenog naziva biljne sorte ili ga reprodukuje u njegovim bitnim elementima, i koji se odnosi na biljne sorte iste ili slične biljne vrste.

Znak iz stava 1. tač. 3), 5) i 6) ovog člana može se zaštititi žigom ako podnosilac prijave dokaže da je ozbiljnim korišćenjem znak postao podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga na koje se odnosi.

Relativni razlozi za odbijanje zaštite

Član 6.

Žigom se ne može zaštititi ni znak:

1) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku za istu vrstu robe, odnosno usluga;

2) koji je istovetan ranije zaštićenom znaku drugog lica za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom;

3) koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga znaku drugog lica koji je poznat u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine (u daljem tekstu: opštepoznati znak);

4) koji je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, istovetan ili sličan ranije zaštićenom znaku drugog lica, koji je kod učesnika u prometu u Republici Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (u daljem tekstu: čuveni žig), ako bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji;

5) koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska prava ili druga prava industrijske svojine;

6)         koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje oznaku geografskog porekla.

Znak koji sadrži lik ili lično ime lica može se zaštititi samo po pisanoj saglasnosti tog lica.

Znak koji sadrži lik ili lično ime umrlog lica može se zaštititi samo po pisanoj saglasnosti roditelja, supružnika i dece umrlog.

Znak koji sadrži lik ili lično ime istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pisane saglasnosti supružnika i srodnika do trećeg stepena srodstva.

Zaštićenim znakom iz stava 1. tač. 1), 2) i 4) ovog člana smatra se znak koji je zaštićen žigom za teritoriju Republike srbije, a zaštićenim znakom iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana smatra se i znak koji je predmet prijave za priznanje žiga za teritoriju Republike srbije, pod uslovom da žig po toj prijavi bude priznat.

U slučajevima iz stava 1. tač. 2-6) i st. 2, 3 i 4. ovog člana znak se može zaštititi žigom uz izričitu pisanu saglasnost nosioca ranijeg prava.

Kod utvrđivanja da li je znak iz stava 1. tačka 3) ovog člana opštepoznati znak, odnosno da li je znak iz stava 1. tačka 4) ovog člana čuveni žig, uzima se u obzir upoznatost relevantnog dela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do koga je došlo putem promocije znaka. Relevantnim delom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni korisnici robe, odnosno usluga, koje se obeležavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga.

Član 7.

Po osnovu prigovora privrednog društva koje je upisano u registar pre datuma podnošenja prijave za priznanje žiga u odnosu na koju se podnosi prigovor, ili pre datuma prava prvenstva te prijave, neće se registrovati žig ako je naziv privrednog društva ili njegov bitan deo istovetan ili sličan znaku iz prijave a roba ili usluge koji su predmet delatnosti tog privrednog društva istovetni su ili slični onima iz prijave žiga i koriste se u prometu, osim ako je podnosilac prijave za priznanje žiga u trenutku podnošenja prijave imao privredno društvo sa istovetnim ili sličnim nazivom.

Po osnovu prigovora nosioca prava žigom se ne može zaštititi znak za koji je podneo prijavu trgovački zastupnik ili punomoćnik podnosioca u svoje ime, bez njegovog odobrenja, osim ako ne opravda svoj postupak.

Član 8.

Strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora, ili iz načela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

III.        POSTUPAK ZAŠTITE

Zajedničke odredbe

Član 9.

Pravna zaštita žigova ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ državne uprave nadležan za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ).

 

Odluke u postupku iz stava 1. ovog člana konačne su i protiv njih se može voditi upravni spor.

Član 10.

Nadležni organ vodi registar žigova.

Registar žigova sadrži naročito: broj prijave i datum podnošenja prijave; registarski broj žiga i datum upisa žiga u registar žigova; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; izgled znaka i naznačenje roba ili usluga na koje se znak odnosi; podatke o promenama koje se odnose na žig, odnosno prijavu (prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i dr.).

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu registra iz stava 1. ovog člana.

Registar žigova se vodi u elektronskom obliku i dostupan je javnosti.

Član 11.

Spise priznatih žigova, stranke i treća lica mogu da razgledaju na pismeni ili usmeni zahtev, u prisustvu službenog lica.

Na pismeni zahtev zainteresovanih lica i uz plaćanje propisane takse, nadležni organ izdaje kopije dokumenata i odgovarajuće potvrde i uverenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Član 12.

Strano fizičko ili pravno lice koje nema prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije u postupku pred nadležnim organom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat.

U Registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se fizička i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrđene zakonom kojim se uređuju patenti.

Lice koje obavlja poslove zastupanja u ostvarivanju prava iz ovog zakona mora imati završen pravni fakultet.

Član 13.

Podaci o podnosiocu prijave za priznanje žiga, podnosiocu zahteva i podnosiocu predloga u smislu ovog zakona, su lično ime i adresa fizičkog lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica.

Pokretanje postupka za priznanje žiga

Član 14.

Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljem tekstu: prijava).

Bitni delovi prijave su:

1)         zahtev za priznanje žiga;

2)         znak koji se želi zaštititi žigom;

3)         spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi;

4)         podaci o podnosiocu prijave.

Prijava sadrži zahtev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe, odnosno usluga.

Zahtev iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; naznačenje da li je u pitanju individualni, kolektivni ili žig garancije; izgled znaka; naznačenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. tačka 1) ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje žiga i propisuje njihovu sadržinu.

Naznačenje i klasifikacija robe i usluga

Član 15.

Roba i usluge za koje je podneta prijava žiga moraju biti označene i svrstane u klase u skladu sa sistemom klasifikacije koji važi u trenutku podnošenja prijave, ustanovljenim Ničanskim sporazumom o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova (u daljem tekstu: Ničanska klasifikacija).

Podnosilac prijave mora jasno i precizno imenovati robu i usluge za koje je podneta prijava žiga u meri koja omogućava određenje obima zaštite.

Nazivi robe i usluga koji su uključeni u naslove klasa Ničanke klasifikacije ili drugi opšti nazivi mogu se upotrebiti pod uslovom da su dovoljno jasno i precizno određeni.

Smatraće se da opšti nazivi robe odnosno usluga, uključujući one koji su navedeni u naslovima klasa Ničanske klasifikacije, uključuju samo onu robu odnosno usluge koji su jasno obuhvaćeni njihovim doslovnim značenjem.

Roba i usluge koji nisu jasno obuhvaćeni doslovnim značenjem opšteg naziva ili naziva uključenog u naslove klasa Ničanske klasifikacije ne smatraju se obuhvaćenim prijavom za priznanje žiga.

Kada se prijava žiga odnosi na više od jedne klase, podnosilac prijave će grupisati robu odnosno usluge prema klasama Ničanske klasifikacije, na taj način što će svakoj grupi prethoditi broj klase kojoj ta grupa roba odnosno usluga pripada, predstavljenih prema redosledu klasa.

Roba i usluge se ne smatraju međusobno sličnima samo zbog toga što pripadaju istoj klasi Ničanske klasifikacije.

Roba i usluge se ne smatraju međusobno različitim samo zbog toga što pripadaju različitim klasama Ničanske klasifikacije.

Prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije

Član 16.

Pored delova prijave iz člana 14. ovog zakona uz prijavu za priznanje kolektivnog žiga prilaže se opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga garancije opšti akt o žigu garancije.

Opšti akt o kolektivnom žigu sadrži: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlašćenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korišćenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga i odredbe o merama i posledicama u slučaju nepridržavanja odredaba opšteg akta.

Opšti akt o žigu garancije, pored podataka i odredaba iz stava 2. ovog člana, sadrži i odredbe o zajedničkim karakteristikama robe, odnosno usluga koje se garantuju žigom garancije i odredbe o nadzoru korišćenja žiga garancije od strane njegovog nosioca prava.

Svako može pregledati opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

Izmene opšteg akta o kolektivnom žigu odnosno žigu garancije

Član 17.

Podnosilac prijave, odnosno nosilac kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije, dužan je da nadležnom organu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

Izmene opšteg akta o kolektivnom žigu odnosno žigu garancije proizvode dejstvo od datuma upisa podataka o tim izmenama u registar žigova.

Član 18.

U upravnom postupku pred nadležnim organom u skladu sa ovim zakonom plaćaju se takse, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse.

Datum podnošenja prijave

Član 19.

Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podneta nadležnom organu na taj datum sadrži:

1)         naznačenje da se traži priznanje žiga;

2)         ime i prezime, odnosno poslovno ime i adresu podnosioca prijave;

3)         znak koji se želi zaštititi;

4)         spisak roba, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Po prijemu prijave nadležni organ ispituje da li prijava sadrži delove iz stava 1. ovog člana.

Na prijavu podnetu nadležnom organu, koja sadrži delove iz stava 1. ovog člana upisuje se broj prijave i dan i čas njenog prijema u nadležnom organu i o tome se podnosiocu prijave izdaje potvrda.

Ako prijava ne sadrži delove iz stava 1. ovog člana nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar žigova.

Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4. ovog člana ne otkloni nedostatke, nadležni organ rešenjem odbacuje prijavu.

 U slučaju iz stava 5. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju.

Ako podnosilac prijave u roku iz stava 4. ovog člana otkloni nedostatke, nadležni organ zaključkom priznaje kao datum podnošenja prijave onaj datum kad je podnosilac prijave dostavio podnesak kojim otklanja uočene nedostatke.

Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar žigova.

Pravo prvenstva

Član 20.

Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluge, docnije podnela prijavu.

Konvencijsko pravo prvenstva

Član 21.

Pravnom ili fizičkom licu koje je podnelo urednu prijavu žiga sa dejstvom u nekoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, priznaće se u Republici Srbiji konvencijsko pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave ako u Republici Srbiji za isti znak i za iste robe, odnosno usluge podnese prijavu u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje žiga naznačava se datum podnošenja, broj prijave i zemlja za koju je prijava podneta.

Urednom prijavom iz stava 1. ovog člana smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta, ili prema propisima međunarodne organizacije nastale na osnovu međunarodnog ugovora zaključenog između ovih zemalja, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

Pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave u Republici Srbiji, dostavi nadležnom organu prepis prijave iz stava 1. ovog člana overen od strane nadležnog organa zemlje članice Pariske unije, Svetske trgovinske organizacije, odnosno međunarodne organizacije, kojoj je ta prijava podneta.

Uverenje o pravu prvenstva

Član 22.

Na zahtev domaćeg ili stranog fizičkog ili pravnog lica koje je kod nadležnog organa podnelo urednu prijavu za priznanje žiga, nadležni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva.

Zahtev za izdavanje uverenja o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave, izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga; dokaz o uplati takse za uverenje.

Uverenje o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave; broj prijave; podatke o datumu podnošenja prijave; izgled znaka i spisak robe, odnosno usluga.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. ovog člana i sadržinu uverenja o pravu prvenstva iz stava 3. ovog člana.

Sajamsko pravo prvenstva

Član 23.

Podnosilac prijave koji je u roku od tri meseca pre podnošenja prijave upotrebio određeni znak za obeležavanje robe, odnosno usluga na izložbi ili sajmu međunarodnog karaktera u Republici Srbiji ili u drugoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, može u prijavi tražiti priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe tog znaka.

Podnosilac prijave iz stava 1. ovog člana uz prijavu dostavlja potvrdu nadležnog organa zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije da je u pitanju izložba, odnosno sajam međunarodnog karaktera, uz naznačenje podataka o vrsti izložbe, odnosno sajma, mestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe, odnosno sajma, i datumu prve upotrebe znaka čija se zaštita traži.

Uverenje da je izložbi, odnosno sajmu održanom u Republici Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Srbije.

Član 24.

Priznanjem prava prvenstva iz člana 23. ovog zakona ne produžavaju se rokovi iz člana 21. ovog zakona.

Član 25.

U prijavi se ne može naknadno bitno izmeniti izgled znaka niti dopuniti spisak robe, odnosno usluga.

Bitnom izmenom znaka u smislu stava 1. ovog člana smatra se svaka izmena koja menja distinktivni karakter znaka.

Ne smatra se dopunom spiska robe, odnosno usluga njegovo preciziranje.

Član 26.

Prijave se ispituju po redosledu određenom datumom njihovog podnošenja.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana prijava se može rešavati po hitnom postupku:

1)         u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije, odnosno carinskog organa;

2)         ako je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju.

U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana podnosi se zahtev za ispitivanje prijave po hitnom postupku.

Ispitivanje urednosti prijave

Član 27.

Prijava je uredna ako sadrži delove iz člana 14. i 15. ovog zakona i podatke iz člana 16. ovog zakona kao i druge propisane podatke i dokaz o uplati propisane takse za prijavu.

Ako utvrdi da prijava nije uredna nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati taksu za njeno uređivanje, nadležni organ će rešenjem odbaciti prijavu.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju.

Odustanak od prijave

Član 28.

Podnosilac prijave može u toku celog postupka odustati od prijave u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge.

Ako je u Registru žigova upisano određeno pravo u korist trećeg lica, podnosilac prijave ne može odustati od prijave bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.

U slučaju kada podnosilac prijave odustane od prijave u celini, nadležni organ će doneti rešenje o obustavi postupka.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, prijava prestaje da važi narednog dana od dana predaje nadležnom organu izjave o odustanku.

Ako je podnosilac prijave tokom postupka po prigovoru odustao od zaštite za robu ili usluge koji su predmet prigovora, nadležni organ obaveštava о        tome podnosioca prigovora i poziva ga da se u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja izjasni da li ostaje pri prigovoru.

Ako se podnosilac prigovora u ostavljenom roku ne izjasni da li ostaje pri prigovoru ili izjavi da odustaje od prigovora, nadležni organ rešenjem obustavlja postupak po prigovoru i nastavlja postupak po prijavi nakon konačnosti tog rešenja.

Razdvajanje prijave

Član 29.

Prijava za priznanje žiga u kojoj je navedeno više vrsta roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna prijava) može se po zahtevu podnosioca prijave do upisa žiga u Registar žigova, razdvojiti na dve ili više prijava tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga.

Izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njeno pravo prvenstva.

О razdvajanju prijave donosi se posebno rešenje, u kome se naznačava broj prvobitne prijave, broj, odnosno brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i roba, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi i roba, odnosno usluge koje su u izdvojenoj ili izdvojenim prijavama.

Izdvojena, odnosno izdvojene prijave upisuju se u Registar žigova.

Na prijavu za priznanje kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije neće se primenjivati odredbe st. 1. do 4. ovog člana.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: broj i datum podnošenja prvobitne prijave čije se razdvajanje traži; podatke o podnosiocu prijave; izgled znaka; naznačenje brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje ostaju u prvobitnoj prijavi i brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje se razdvajaju.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana i određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje žiga i propisuje njihovu sadržinu.

Prijava se ne može razdvojiti:

1) ako se u slučaju podnetog prigovora, razdvajanjem prijave razdvajaju i  roba ili usluge za koje je podnet prigovor, do konačnosti rešenja o prigovoru; 2) tokom roka za prigovor.

Ispitivanje uslova za priznanje žiga

Član 30.

Ako je prijava uredna u smislu člana 27. ovog zakona nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje žiga propisani čl. 4, 5, 6. i 16. ovog zakona.

Uslovi za priznanje žiga moraju da budu ispunjeni u trenutku upisa žiga u Registar žigova.

Postupajući u smislu stava 1. ovog člana nadležni organ može da uzme

U         obzir pismeno mišljenje svakog zainteresovanog lica u kome se obrazlažu razlozi iz čl. 4, 5 i 6. ovog zakona zbog kojih prijavljeni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom.

Lice iz stava 3. ovog člana neće se smatrati strankom u postupku.

Član 31.

Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje žiga, nadležni organ će pismenim putem obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se žig ne može priznati i pozvaće ga da se u roku od 30 dana izjasni o tim razlozima.

Ako znak sadrži element koji ne ispunjava uslove za zaštitu žigom u smislu člana 5. stav 1. tač. 3), 5) i 6) ovog zakona i ako bi uključivanje tog elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi sa obimom zaštite žiga, nadležni organ može da traži od podnosioca prijave da u ostavljenom roku podnese pismenu izjavu da ne traži bilo kakva isključiva prava na tom elementu.

Ako znak sadrži element koji je nejasan ili dvosmislen, nadležni organ će tražiti od podnosioca prijave da u ostavljenom roku dostavi opis znaka u kome će taj element biti pojašnjen.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ može da produži rok iz stava 1. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Nadležni organ će rešenjem odbiti prijavu za priznanje žiga u celosti ili za pojedine robe, odnosno usluge, ako podnosilac prijave ne postupi po zahtevu nadležnog organa iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ili postupi ali nadležni organ i dalje smatra da se žig ne može priznati u celosti ili za pojedine robe, odnosno usluge.

Član 32.

Prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije nadležni organ će posebno ispitati da li je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije u skladu sa javnim poretkom ili prihvaćenim moralnim principima.

Prilikom ispitivanja uslova za priznanje kolektivnog žiga nadležni organ će posebno ispitati i da li postoji verovatnoća dovođenja u zabludu učesnika u prometu u pogledu karaktera ili značenja znaka, posebno ako postoji verovatnoća da bude shvaćen kao individualni žig ili žig garancije, a ne kao kolektivni žig.

Prijava za priznanje kolektivnog žiga i žiga garancije se neće odbiti ako prijavilac, kao rezultat izmene opšteg akta o kolektivnom žigu odnosno o žigu garancije, otkloni smetnje iz stavova 1 i 2. ovog člana.

Ako je opšti akt o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije u suprotnosti sa javnim poretkom ili prihvaćenim moralnim principima, shodno će se primeniti odredbe člana 31. ovog zakona.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na sve izmene opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije.

Objava prijave

Član 33.

Ako je prijava uredna u smislu člana 27. ovog zakona i ako ne postoje razlozi za odbijanje prijave za priznanje žiga propisani članom čl. 4, 5 i 6. ovog zakona, podaci iz prijave objavljuju se u službenom glasilu nadležnog organa.

 

Kada je prijava za priznanje žiga odbijena za pojedine robe odnosno usluge, podaci iz prijave u odnosu na robu, odnosno usluge za koje se zaštita može odobriti, objavljuju se nakon konačnosti tog rešenja.

U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se naročito sledeći podaci: broj prijave; datum podnošenja prijave; podaci o podnosiocu prijave; izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Prigovor

Član 34.

Prigovor se može zasnivati samo na razlozima za odbijanje prijave za priznanje žiga iz članova 6. i 7. ovog zakona, u odnosu na deo ili na svu robu ili usluge iz prijave i može ga podneti nosilac ranijeg prava nadležnom organu u roku od dva meseca od datuma objave prijave.

Ako u trenutku objave prijave protiv ranijeg žiga na kome se temelji prigovor, teče postupak za prestanak zbog nekorišćenja ili postupak za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će zastati sa postupkom po prigovoru do konačnosti rešenja iz ranije pokrenutih postupaka za prestanak ili oglašavanje žiga ništavim.

Rok za podnošenje prigovora propisan u stavu 1. ovog člana ne može se produžavati, a dopune prigovora podnete nakon proteka roka koje se odnose na dodatne dokaze i činjenice kojima se opravdava osnovanost razloga navedenih u prigovoru prihvatiće se ako nadležni organ oceni da su bitni za odlučivanje o osnovanosti prigovora i ako stranka dokaže da postoje opravdani razlozi za kašnjenje.

Prigovor se može podneti po osnovu jednog ili više ranijih prava pod uslovom da sva pripadaju istom nosiocu.

Prigovor sadrži naročito: ime i adresu, odnosno poslovno ime i sedište podnosioca prigovora; broj prijave žiga za koji se podnosi prigovor; razloge zbog kojih se podnosi prigovor; naznačenje da li se prigovor odnosi na prijavu žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu prigovora i određuje priloge koji se podnose uz prigovor.

Postupak po prigovoru

Član 35.

Nadležni organ ispituje da li je prigovor podnet od strane ovlašćenog lica, da li je podnet u propisanom roku i da li ima sadržinu propisanu od strane nadležnog organa.

U slučaju da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbacuje prigovor.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ obaveštava podnosioca prijave o podnetom prigovoru, dostavlja mu primerak prigovora i poziva ga da se u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja izjasni na prigovor.

Rok iz stava 3. ovog člana ne može se produžavati, a dopune odgovora podnete nakon proteka roka koje se odnose na dodatne dokaze i činjenice kojima se osporava osnovanost razloga navedenih u prigovoru prihvatiće se ako nadležni organ oceni da su bitni za odlučivanje o osnovanosti prigovora i ako stranka dokaže da postoje opravdani razlozi za kašnjenje.

Ako podnosilac prijave ne odgovori na prigovor u propisanom roku, prijava žiga se odbija rešenjem, u granicama zahteva navedenog u prigovoru.

Ako je rešenjem iz stava 5. ovog člana usvojen prigovor u odnosu na deo robe ili usluga iz prijave, postupak po prijavi žiga se nastavlja nakon konačnosti tog rešenja u odnosu na deo robe ili usluga za koje je utvrđeno da se prijava može odobriti ili za koje nije ni podnet prigovor.

U slučaju da smatra potrebnim, nadležni organ može u postupku povodom prigovora odrediti usmenu raspravu.

Ispitivanje prigovora

Član 36.

Ako se podnosilac prijave izjasni na prigovor u propisanom roku, nadležni organ ispituje osnovanost razloga navedenih u prigovoru.

Ako to zatraži podnosilac prijave, nosilac ranijeg žiga koji je podneo prigovor mora dokazati da je u periodu od pet godina, koji prethodi datumu podnošenja prijave ili datumu njenog prava prvenstva, koristio raniji žig u Republici Srbiji u smislu člana 82. ovog zakona za obeležavanje robe odnosno usluga za koje je registrovan i koje navodi kao razlog za prigovor, ili mora dokazati da su postojali opravdani razlozi za nekorišćenje, pod uslovom da je raniji žig na datum prijave žiga ili datum njenog prava prvenstva bio registrovan najmanje pet godina.

Nadležni organ će nosioca ranijeg žiga pozvati zaključkom da se izjasni na zahtev iz stava 2. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema zaključka.

Ako se nosilac ranijeg žiga ne izjasni na zahtev za dokazivanje korišćenja ili ne dokaže korišćenje ili ne dokaže postojanje opravdanih razloga za nekorišćenje, prigovor se odbija rešenjem i postupak po prijavi za priznanje žiga se nastavlja nakon konačnosti tog rešenja.

Ako se nosilac ranijeg žiga izjasni na zahtev za dokazivanje upotrebe tog žiga u propisanom roku, nadležni organ će podnosiocu prijave dostaviti primerak odgovora i pozvati ga da se izjasni u roku od 60 dana od dana prijema poziva.

Nakon proteka roka iz stava 5. ovog člana nadležni organ odlučuje o osnovanosti prigovora na osnovu raspoloživih činjenica i dokaza.

Ako je raniji žig korišćen samo u odnosu na deo robe odnosno usluga za koje je registrovan, za potrebe ispitivanja prigovora smatraće se da je registrovan samo za tu robu odnosno usluge.

Ako nadležni organ u postupku ispitivanja utvrdi da je prigovor neosnovan, odbija prigovor rešenjem koje dostavlja podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora. Postupak po prijavi za priznanje žiga se nastavlja nakon konačnosti rešenja o odbijanju prigovora.

Ako nadležni organ utvrdi da je prigovor osnovan, donosi rešenje o odbijanju prijave u celosti ili rešenje o odbijanju prijave za pojedine robe odnosno usluge, i dostavlja ga podnosiocu prijave i podnosiocu prigovora. Postupak po prijavi za priznanje žiga u odnosu na deo robe ili usluga za koje zaštita nije odbijena nastavlja se nakon konačnosti rešenja o odbijanju prijave za pojedine robe odnosno usluge.

Sporazum stranaka u postupku po prigovoru

Član 37.

Podnosilac prijave za priznanje žiga i podnosilac prigovora mogu zahtevom koji su zajednički potpisali i podneli tokom postupka ispitivanja prigovora zatražiti da nadležni organ zastane sa postupkom najduže 24 meseca, u svrhu pokušaja mirnog rešenja spora.

Ako u roku iz stava 1. ovog člana podnosilac prijave i podnosilac prigovora obaveste nadležni organ da su mirnim putem rešili sporna pitanja koja su predmet postupka po prigovoru, i da je podnosilac prigovora odustao od prigovora, nadležni organ donosi rešenje o obustavi postupka po prigovoru.

Član 38.

Ako prijava ispunjava uslove za priznanje žiga i ako nije podnet prigovor, ili ako je postupak po prigovoru konačno okončan, nadležni organ poziva podnosioca prijave da plati propisanu taksu za prvih 10 godina zaštite i troškove objave žiga i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama.

Ako podnosilac prijave odnosno lice koje on ovlasti u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz stava 1. ovog člana smatraće se da je odustao od prijave.

U slučaju iz stava 2. ovog člana nadležni organ će doneti rešenje o obustavi postupka.

U slučaju iz stava 3.ovog člana podnosilac prijave može, uz plaćanje propisane takse, da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o obustavi postupka.

Upis u Registar žigova

Član 39.

Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama iz člana 38. stav 1. ovog zakona nadležni organ priznato pravo s propisanim podacima upisuje u Registar žigova, a nosiocu prava izdaje ispravu o žigu.

Isprava o žigu ima karakter rešenja u upravnom postupku.

Isprava o žigu sadrži naročito: registarski broj žiga i datum upisa žiga u Registar žigova; podatke o nosiocu žiga; izgled zaštićenog znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi; datum do kog žig važi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu isprave o žigu iz stava 1. ovog člana.

Objavljivanje priznatog prava

Član 40.

Priznato pravo iz člana 39. ovog zakona objavljuje se u službenom glasilu nadležnog organa.

U službenom glasilu nadležnog organa objavljuju se naročito sledeći podaci: registarski broj žiga; datum upisa žiga u Registar žigova; podaci o nosiocu žiga; datum do kog žig važi; izgled znaka; spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Nadležni organ bliže propisuje podatke iz stava 2. ovog člana koji se objavljuju u službenom glasilu nadležnog organa.

IV. MEĐUNARODNO REGISTROVANjE ŽIGA

Član 41.

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može podneti zahtev za međunarodno registrovanje žiga.

Zahtev za međunarodno registrovanje žiga iz stava 1. ovog člana podnosi se nadležnom organu.

Za zahtev za međunarodno registrovanje žiga plaća se propisana taksa.

Član 42.

Postupak za međunarodno registrovanje žiga pokreće se podnošenjem zahteva za međunarodno registrovanje žiga.

Uz zahtev za međunarodno registrovanje žiga podnosi se i:

1)         izgled znaka;

2)         uredno sastavljen i klasifikovan spisak robe, odnosno usluga na francuskom jeziku;

3)         punomoćje, ako se zahtev podnosi preko punomoćnika;

4)         dokaz o uplati takse za zahtev.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva; broj prijave, odnosno registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno registrovanje; podatak o zatraženom pravu prvenstva; izgled znaka, spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi na francuskom jeziku; naznačenje zemalja u kojima se traži zaštita.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Član 43.

Zahtev za međunarodno registrovanje žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 42. ovog zakona i druge propisane podatke.

Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će rešenjem odbaciti prijavu.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o obustavi postupka.

Član 44.

Ako je zahtev za međunarodno registrovanje žiga uredan u smislu člana 43. ovog zakona nadležni organ zaključkom poziva podnosioca zahteva da u roku koji nadležni organ odredi, plati taksu za međunarodno registrovanje žiga i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati.

Kad podnosilac zahteva dostavi dokaz o izvršenoj uplati nadležni organ će dostaviti Svetskoj organizaciji za zaštitu intelektualne svojine prijavu za međunarodno registrovanje žiga.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenoj uplati iz stava 1. ovog člana smatraće se da je odustao od zahteva.

U slučaju iz stava 3. ovog člana nadležni organ će doneti rešenje o obustavi postupka.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o obustavi postupka.

Član 45.

О promenama u prijavi, odnosno registraciji žiga koji je bio osnov za međunarodno registrovanje tog žiga, nadležni organ obaveštava Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu, ako se te promene odnose i na međunarodnu registraciju tog žiga.

Posebne odredbe o prigovoru na međunarodnu registraciju žiga

Član 46.

U postupku po prigovoru na međunarodnu registraciju žiga objava domaće prijave žiga zamenjuje se objavom međunarodne registracije žiga odnosno objavom teritorijalnog proširenja međunarodne registracije žiga u službenom listu Međunarodnog biroa svetske organizacije za intelektualnu svojinu.

Rok za podnošenje prigovora na međunarodnu registraciju žiga počinje da teče od prvog dana meseca koji sledi mesec naznačen na službenom listu Međunarodnog biroa svetske organizacije za intelektualnu svojinu u kom je ta međunarodna registracija žiga objavljena.

Ako je podnet uredan prigovor, nadležni organ dostavlja Međunarodnom birou svetske organizacije za intelektualnu svojinu obaveštenje o privremenom odbijanju zaštite.

 U privremenom odbijanju zaštite navode se razlozi i obim odbijanja i poziva se nosilac međunarodnog žiga da preko punomoćnika koga mora imenovati

U roku od 4 meseca od datuma izdavanja privremenog odbijanja, dostavi uredno punomoćje za zastupanje.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 4. ovog člana, nadležni organ putem ovlašćenog punomoćnika dostavlja nosiocu međunarodnog žiga prigovor i poziva ga da se izjasni u roku od 60 dana od dana prijema prigovora.

Rokovi iz st. 4 i 5. ovog člana ne mogu se produžavati.

Ako nosilac međunarodnog žiga ne preduzme radnje iz stavova 4 i 5. ovog člana u propisanim rokovima, nadležni organ rešenjem usvaja prigovor u granicama zahteva navedenog u prigovoru.

Teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga

Član 47.

Nosilac međunarodno registrovanog žiga, može preko nadležnog organa podneti zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga.

Zahtev za teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga može da se odnosi na sve robe i usluge za koje je znak registrovan ili na jedan njihov deo.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva, broj međunarodnog žiga, naznačenje zemalja na koje se proširenje odnosi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Korišćenje međunarodno registrovanog žiga

Član 48.

Za potrebe dokazivanja korišćenja međunarodno registrovanog žiga u postupku oglašavanja žiga ništavim, postupku prestanka žiga zbog nekorišćenja i            u postupku po tužbi zbog povrede prava, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum na koji je istekao jednogodišnji rok koji počinje da teče od datuma obaveštenja (notifikacije) Međunarodnog biroa svetske organizacije za intelektualnu svojinu o zahtevu za proširenje zaštite međunarodno registrovanog žiga na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Protokola koji se odnosi na Madridski Aranžman o međunarodnom registrovanju žigova ("Službeni list SRJ – međunarodni ugovori", broj 2/97).

Ako istekom jednogodišnjeg roka iz stava 1. ovog člana postupak povodom zahteva za zaštitu međunarodno registrovanog žiga na teritoriji Republike Srbije nije okončan, kao datum međunarodne registracije smatraće se datum donošenja konačne odluke nadležnog organa Republike Srbije o delimičnom ili potpunom odobravanju zaštite koja je upućena Međunarodnom birou.

V.         SADRŽINA, STICANjE I OBIM PRAVA

Član 49.

Nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi.

Nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste:

1)         znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan;

2)         znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom.

U smislu stava 2. ovog člana nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće:

1)         stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.);

2)         nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili nuđenje ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom;

3)         uvoz, izvoz, pretovar, skladištenje ili tranzit robe pod zaštićenim znakom, bez obzira na to da li je roba namenjena domaćem tržištu;

4)         korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami;

5)         upotrebu zaštićenog znaka u komparativnom oglašavanju na način protivan propisima.

Prava iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ima i podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave, kao i vlasnik čuvenog žiga i znaka koji je poznat u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine.

Pravo zabrane pripremnih radnji povezanih sa upotrebom pakovanja ili drugih sredstava

Član 50.

Ako postoji rizik da bi se pakovanje, nalepnice, etikete, sigurnosna obeležja ili oznake ili obeležja ili oznake autentičnosti, ili bilo koja druga sredstva na kojima je žig istaknut, mogli upotrebljavati u vezi sa robom ili uslugama i da bi se takvom upotrebom povredilo pravo nosioca žiga u skladu sa članom 49. nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće radnje preduzete tokom poslovanja u prometu:

1)         isticanje znaka istovetnog ili sličnog žigu na pakovanju, nalepnicama, etiketama, sigurnosnim obeležjima ili oznakama ili obeležjima ili oznakama autentičnosti ili na bilo kojim drugim sredstvima na kojima žig može biti istaknut;

2)         nuđenje ili stavljanje u promet, ili skladištenje u te svrhe, ili uvoz ili izvoz, pakovanja, nalepnica, etiketa, sigurnosnih obeležja ili oznaka ili obeležja ili oznaka autentičnosti ili bilo kojih drugih sredstava na kojima je žig istaknut.

Reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku

Član 51.

Ako reprodukcija zaštićenog znaka u rečniku, enciklopediji ili sličnom delu, u štampanom ili elektronskom obliku, stvara utisak da je znak generična oznaka robe ili usluga za koje je taj znak zaštićen, nosilac žiga može da zahteva od izdavača dela da, bez odlaganja, a kada su štampana dela u pitanju najkasnije u sledećem izdanju, reprodukcija tog znaka bude praćena naznakom da je reč o zaštićenom znaku (oznaka ®).

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na delo objavljeno u elektronskoj formi.

Član 52.

Ako je žig registrovan na ime trgovačkog zastupnika ili punomoćnika lica koje je nosilac tog žiga bez odobrenja nosioca žiga, nosilac žiga ima pravo na jedno ili oba od sledećeg:

1)         da se suprotstavi upotrebi žiga od strane trgovačkog zastupnika ili punomoćnika;

2)         da zahteva da se žig prenese na njega.

Odredbe stava 1. ovog člana se neće primeniti, ako trgovački zastupnik ili punomoćnik opravda svoj postupak.

Iscrpljenje prava

Član 53.

Nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, a koju je na teritoriju Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora stavio u promet nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio.

Odredba stava 1. ovog člana neće se primeniti u slučaju postojanja opravdanog razloga nosioca žiga da se suprotstavi daljem stavljanju u promet žigom označene robe, posebno ako je došlo do kvara ili druge bitne promene stanja robe posle njenog prvog stavljanja u promet.

Ograničenje prava

Član 54.

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim običajima prometu koristi u privrednom prometu:

1)         svoje ime ili adresu;

2)         naznačenje vrste, kvaliteta, količine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno usluga;

3)         žigom zaštićeni znak, kad je njegovo korišćenje neophodno radi naznačenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je reč o rezervnim delovima ili priboru.

Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da u prometu koristi ranije pravo koje se odnosi samo na određeni lokalitet, ako je to pravo priznato pravnim propisima Republike Srbije i ako se ono vrši u granicama područja na kome je priznato.

Član 55.

Ako je predmet zaštite kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije znak koji ukazuje na određeni geografski lokalitet sa koga potiče roba, odnosno usluga označena njime, korisnik kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije ne može zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim običajima, niti može zabraniti njegovo korišćenje ovlašćenom korisniku iste ili slične registrovane oznake geografskog porekla za istu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga.

Član 56.

Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju čuveni žig.

Nosilac čuvenog žiga iz člana 5. stav 1. tačka 12) ovog zakona ima pravo da drugim licima zabrani da bez njegove pisane saglasnosti koriste u prometu isti ili sličan znak za obeležavanje robe, odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registrovan, ako bi se neovlašćenim korišćenjem takvog znaka nelojalno ostvarivala korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji.

Član 57.

Žig se stiče upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave.

Član 58.

Žig traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz podnošenje zahteva i plaćanje odgovarajuće propisane takse, može produžavati neograničen broj puta.

Zahtev za produženje važenja žiga može podneti nosilac žiga ili lice ovlašćeno zakonom odnosno ugovorom.

Zahtev za produženje važenja žiga podnosi se uz uplatu propisane takse najranije šest meseci pre isteka registracije.

Ako taksa iz stava 1. ne bude plaćena pre isteka registracije, zahtev za produženje se može podneti i taksa se može platiti u naknadnom roku od šest meseci neposredno nakon isteka registracije, pod uslovom da se plati propisana dodatna taksa.

Nadležni organ obaveštava nosioca žiga o isteku registracije najranije u periodu od šest meseci pre isteka registracije, ali nije odgovoran u slučaju propuštanja.

Kada je zahtev za produženje važenja žiga podnet ili kada su takse plaćene samo za neku robu odnosno usluge za koje je žig registrovan, registracija se produžava samo za tu robu odnosno usluge.

Produženje registracije žiga proizvodi dejstvo od dana koji sledi nakon datuma na koji postojeći period registracije ističe.

Produženje registracije žiga se upisuje u Registar žigova.

Zahtev za produženje važenja žiga iz stava  1. ovog člana  sadrži naročito: naznačenje registarskog broja žiga i datum do kog žig važi; podatke o nosiocu žiga; podatak o plaćenoj taksi za produženje važenja žiga.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Član 59.

Nosilac žiga dužan je da žig koristi.

Razdvajanje žiga

Član 60.

Žig koji je registrovan za više vrsta roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna registracija), može se na zahtev nosioca žiga, u svako doba razdvojiti na dve ili više registracija tako što će se razdvojiti spisak roba, odnosno usluga.

Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije.

О razdvajanju žiga donosi se posebno rešenje, u kome se naznačava broj prvobitne registracije, broj, odnosno brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije, kao i robe, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i robe, odnosno usluge koje su u izdvojenom, ili izdvojenim žigovima.

Izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi upisuju se u Registar žigova, а nosiocu prava izdaje se isprava o žigu.

Na kolektivni žig, odnosno žig garancije ne primenjuju se odredbe st. 1. do 4. ovog člana.

 Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga; podatke o nosiocu žiga; izgled znaka; naznačenje brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga koje ostaju u prvobitnoj registraciji i brojeva klasa Međunarodne klasifikacije roba i usluga na koje se odnosi izdvojeni žig, odnosno izdvojeni žigovi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

VI. PROMENE U PRIJAVI, ODNOSNO REGISTRACIJI ŽIGA

Promena imena i adrese nosioca prava

Član 61.

Nadležni organ, na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave može doneti rešenje o upisu u odgovarajući registar nadležnog organa promene imena i adrese nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis promene imena i adrese nosioca prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Ako zahtev za upis promene imena i adrese nosioca prava ne sadrži propisane podatke, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis promene imena i adrese, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 3. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 5. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje vrste promene.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Ograničenje spiska robe, odnosno usluga

Član 62.

Nadležni organ, na zahtev nosioca žiga može doneti rešenje o upisu u odgovarajući registar nadležnog organa ograničenja spiska robe, odnosno usluga.

Ako zahtev za ograničenje spiska robe, odnosno usluga ne sadrži propisane podatke, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

 Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za ograničenja spiska robe, odnosno usluga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje vrste promene.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Prenos prava

Član 63.

Žig odnosno pravo iz prijave može biti prenet na drugo lice ili na druga lica za sve ili samo za neke robe, odnosno usluge.

Žig odnosno pravo iz prijave može biti prenet nezavisno od bilo kog prenosa pravnog lica koje je nosilac tog žiga odnosno prava iz prijave.

Prenos žiga, odnosno prava iz prijave može biti posledica ugovora o prenosu prava, statusne promene nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave, sudske ili administrativne odluke.

Prenos celog pravnog lica obuhvata i prenos žiga odnosno prava iz prijave, osim ako postoji drugačiji sporazum ili okolnosti jasno nalažu drugačije. Ova odredba se primenjuje na ugovornu obavezu prenosa pravnog lica.

Prenos prava iz stava 2. ovog člana upisuje se u Registar žigova nadležnog organa na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticaoca prava.

Upis prenosa prava iz stava 2. ovog člana u Registar žigova nadležnog organa, proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

О upisu prenosa prava iz stava 2. ovog člana u Registar žigova nadležnog organa, donosi se posebno rešenje.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet prenosa prava.

Ugovor o prenosu prava

Član 64.

Ugovor o prenosu prava sastavlja se u pisanoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga i visinu naknade, ako je ugovorena.

Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave, ako bi takav prenos mogao da stvori zabunu u prometu u pogledu vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe, odnosno usluga za koje je žig registrovan odnosno za koje je podneta prijava za priznanje žiga, izuzev ukoliko se sticalac prava odrekne zaštite za one robe, odnosno usluge u odnosu na koje mogućnost zabune postoji.

Neće se odobriti upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave koji se odnosi samo za neku robu, odnosno uslugu, u slučaju kada su robe, odnosno usluge koji se prenose bitno slični robama, odnosno uslugama koji su obuhvaćeni žigom, odnosno prijavom za priznanje žiga prenosioca.

Na sva pitanja koja se odnose na ugovor o prenosu prava, a koja nisu regulisana ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Licenca

Član 65.

Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ugovorom o licenci ustupiti pravo korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, i to za sve ili samo za neke robe, odnosno usluge.

U slučaju da postoji više nosilaca istog žiga, odnosno više podnosilaca iste prijave iz stava 1. ovog člana, za zaključivanje ugovora o licenci potreban je pristanak svih, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno.

Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga, vreme trajanja licence i obim licence.

Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili sticaoca prava.

Upis ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

O upisu ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa, donosi se posebno rešenje.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci.

Na sva pitanja koja se odnose na ustupanje prava korišćenja žiga, odnosno prava iz prijave, a koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuju obligacioni odnosi.

Član 66.

Nosilac žiga koji je i davalac licence tog žiga može se pozvati na prava koja proizlaze iz žiga, a protiv sticaoca licence koji vrši povredu odredaba iz ugovora o licenci koje se odnose na trajanje licence, oblik obuhvaćen registracijom u kome se žig može koristiti, obim roba odnosno usluga za koje je data licenca, područje na kome se žig može isticati ili kvalitet proizvedene robe odnosno usluga pruženih od strane nosioca licence.

Zaloga

Član 67.

Žig, odnosno pravo iz prijave može biti predmet zaloge i to na osnovu ugovora o zalozi, odluke suda i drugog državnog organa i sl. i to za sve ili samo za neke robe ili usluge.

Ugovor o zalozi iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pismenoj formi i mora sadržati: dan zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime, prebivalište ili boravište, odnosno sedište ugovornih strana, kao i dužnika ako su to različita lica, registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom.

Zaloga iz stava 1. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca žiga, odnosno podnosioca prijave ili založnog poverioca.

О upisu zaloge iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa donosi se posebno rešenje.

Poverilac stiče založno pravo upisom u odgovarajući registar nadležnog organa.

Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet zaloge.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuje bezdržavinska zaloga, obligacioni i svojinskopravni odnosi.

U registar nadležnog organa upisuju se naročito sledeći podaci: podaci o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podaci o založnom poveriocu; registarski broj žiga, odnosno broj prijave za priznanje žiga; podaci о potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa.

U registar nadležnog organa upisuju se i sve promene podataka iz stava 8. ovog člana.

Nadležni organ bliže propisuje vrstu podataka iz stava 8. ovog člana koji se upisuju u registar nadležnog organa.

Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 68.

Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge, pokreće se pisanim zahtevom.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se i:

1)         dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži;

2)         punomoćje, ako se postupak za upis prenosa prava, licence, ili zaloge pokreće preko punomoćnika;

3)         dokaz o uplati takse za rešenje po zahtevu za upis prenosa prava, licence ili zaloge.

 Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis prenosa prava koji se odnosi na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i novi nosilac prava isti u svakom žigu, odnosno prijavi i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis licence, odnosno zaloge, koji se odnose na više žigova, odnosno više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticalac licence, odnosno zaloge isti u svakom žigu, odnosno prijavi, i da su registarski brojevi, odnosno brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj žiga, odnosno broj prijave; podatke o nosiocu žiga, odnosno podnosiocu prijave; naznačenje da se traži upis prenosa žiga, odnosno prava iz prijave, odnosno naznačenje prava čiji se upis traži.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Član 69.

Zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge je uredan ako sadrži podatke iz člana 68. ovog zakona.

Ako zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge nije uredan, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Član 70.

Ako je zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge uredan u smislu člana 69. ovog zakona, nadležni organ ispituje da li pravni osnov na kome se taj zahtev zasniva ispunjava zakonom propisane uslove za upis prenosa prava, licence ili zaloge.

Ako pravni osnov na kome se zasniva zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge ne ispunjava uslove propisane zakonom, ili ako se podaci iz zahteva ne slažu sa podacima u registrima, nadležni organ će pismenim putem obavestiti podnosioca zahteva o razlozima zbog kojih se upis ne može izvršiti i pozvaće ga da se u roku koji nadležni organ odredi izjasni o tim razlozima.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za upis prenosa prava, licence, odnosno zaloge ako se podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne izjasni o razlozima zbog kojih se upis ne može odobriti, ili se izjasni, a nadležni organ i dalje smatra da se upis ne može odobriti.

Član 71.

Žig može biti predmet izvršenja.

Na postupak izvršenja, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Na zahtev jedne od stranaka ili nadležnog organa koji sprovodi postupak izvršenja, u registar nadležnog organa se upisuje da je nad žigom pokrenuto izvršenje.

Upis u registar iz stava 3. ovog člana, briše se ili menja na zahtev jedne od stranaka ili nadležnog organa koji sprovodi postupak izvršenja.

VII. PRESTANAK PRAVA

Član 72.

Žig prestaje istekom roka od 10 godina za koji je plaćena propisana taksa, ako se njegovo važenje ne produži.

Žig prestaje i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana:

1)         ako se nosilac žiga odrekne svog prava – narednog dana od dana predaje nadležnom organu izjave o odricanju;

2)         na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadležnog organa, u slučajevima predviđenim ovim zakonom – danom određenim tom odlukom;

3)         ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizičko lice koje je nosilac prava – danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sledbenike tog lica.

Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako nadležni organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije, utvrdi da nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 32. stav 1. ovog zakona.

U slučajevima iz stava 2. tač. 1) i 3) i stava 3. ovog člana, nadležni organ će doneti posebno rešenje.

Član 73.

Ako je u Registru žigova upisano određeno pravo u korist trećeg lica nosilac žiga se ne može odreći žiga bez pismene saglasnosti lica na čije ime je upisano to pravo.

Ako nosilac žiga u određenom roku ne plati propisanu taksu, a u Registru žigova je upisano pravo u korist trećeg lica, nadležni organ će to lice obavestiti da nije plaćena propisana taksa i da je može platiti u roku od šest meseci od početka godine u kojoj započinje naredni period zaštite.

VIII. OGLAŠAVANjE ŽIGA NIŠTAVIM

Član 74.

Žig se može oglasiti ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme njegovog registrovanja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga.

Kolektivni žig i žig garancije mogu se oglasiti ništavim i ako se utvrdi da opšti akt o kolektivnom žigu i opšti akt o žigu garancije, odnosno njihove izmene, nisu ispunjavale, odnosno ne ispunjavaju uslove iz člana 32. st. 1. i 2. ovog zakona.

Član 75.

Žig se može oglasiti ništavim za sve vreme trajanja zaštite, i to na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog tužioca.

Predlog za oglašavanje ništavim žiga može podneti zainteresovano lice kada je podnosilac prijave postupao nesavesno u trenutku podnošenja prijave za priznanje tog žiga.

Predlog za oglašavanje ništavim žiga na osnovu člana 6. i 7. ovog zakona može podneti samo nosilac ranijeg prava ili lice koje on ovlasti.

Kada je nosilac ranijeg prava žiga trpeo korišćenje kasnijeg žiga i bio svestan tog korišćenja tokom pet uzastopnih godina, nema pravo da na osnovu tog ranijeg prava podnese predlog za oglašavanje ništavim kasnijeg žiga ili da se usprotivi korišćenju tog kasnijeg žiga u odnosu na robu ili usluge za koje je kasniji žig korišćen, osim ako je nosilac kasnijeg žiga prilikom podnošenja prijave bio nesavestan.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, nosilac kasnijeg žiga nema pravo da se usprotivi korišćenju ranijeg prava.

Član 76.

Žig neće biti oglašen ništavim po osnovu člana 5. stava 1. tač. 3), 5) i 6) ako je pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim usled korišćenja stekao distinktivnost.

Žig neće biti oglašen ništavim iako je registrovan suprotno odredbama čl. 6. i 7, ako se nosilac ranijeg prava izričito saglasio sa njegovom registracijom.

Korišćenje ranijeg žiga u postupku po predlogu za oglašavanje ništavim

Član 77.

Žig se ne može oglasiti ništavim na osnovu člana 6. stav 1. tač. 1), 2), 4), ovog zakona ako raniji žig bez opravdanog razloga nije ozbiljno korišćen u Republici Srbiji za obeležavanje robe, odnosno usluga za koje je registrovan i koji se navode kao razlog za podnošenje predloga, u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim, izuzev ako je podnosilac prijave kasnijeg žiga bio nesavestan odnosno ako nosilac ranijeg žiga dokaže da su

 

postojali opravdani razlozi za nekorišćenje. U postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nosilac ranijeg žiga ili njegov pravni sledbenik dužan je da dokaže da je žig korišćen.

Ako je raniji žig podnosioca predloga korišćen samo za deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, smatraće se u cilju primene stava 1. ovog člana da je registrovan samo za tu robu, odnosno usluge.

Nosilac ranijeg žiga dokazuje korišćenje svog žiga na zahtev nosioca kasnijeg žiga, pod uslovom da je na datum podnošenja predloga za oglašavanje ništavim raniji žig registrovan najmanje pet godina.

Ako dokazi iz st. 1. i 2. ovog člana ne budu dostavljeni, predlog za oglašavanje ništavosti biće odbijen.

Kada je na datum podnošenja prijave ili na datum prava prvenstva kasnijeg žiga petogodišnji period u kome je raniji žig morao biti ozbiljno korišćen istekao, nosilac ranijeg žiga će, pored dokaza iz st. 1 i 2. ovog člana dostaviti dokaz da je raniji žig ozbiljno korišćen u petogodišnjem periodu koji je prethodio datumu podnošenja prijave ili datumu prava prvenstva kasnijeg žiga, ili da postoje opravdani razlozi za nekorišćenje.

Nedostatak distinktivnosti ili reputacije ranijeg žiga koji sprečava oglašavanje ništavim

Član 78.

Predlog za oglašavanje žiga ništavim po osnovu ranijeg žiga neće biti usvojen na datum predloga za oglašavanje ništavim ako ne bi bio usvojen na datum podnošenja prijave ili na datum prvenstva kasnijeg žiga iz nekog od sledećih razloga:

1)         raniji žig koji se može oglasiti ništavim iz razloga predviđenih članom 5. stav 1. tač. 3-5) ovog zakona još nije stekao distinktivni karakter u skladu sa značenjem člana 5. stav 2. ovog zakona;

2)         predlog za oglašavanje ništavim se zasniva na članu 6. stav 1. tačka 2. ovog zakona, a raniji žig nije postao distinktivan u meri da bi opravdao postojanje verovatnoće nastanka zabune u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa ranije zaštićenim znakom, u skladu sa značenjem člana 6. stav 1. tačka 2. ovog zakona;

3)         predlog za oglašavanje ništavim se zasniva na članu 6. stav 1. tačka 4. ovog zakona, a raniji žig još nije stekao reputaciju u skladu sa značenjem člana 5. stav 1. tačka 4. ovog zakona.

Član 79.

Postupak za oglašavanje žiga ništavim, pokreće se pisanim predlogom za oglašavanje ništavim žiga.

Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu predloga; podatke o nosiocu žiga; registarski broj žiga čije se oglašavanje ništavim traži; razloge zbog kojih se traži oglašavanje žiga ništavim; naznačenje da li se traži oglašavanje ništavim žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu predloga iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz predlog i propisuje njihovu sadržinu.

Član 80.

Predlog za oglašavanje žiga ništavim je uredan ako sadrži podatke iz člana 79. ovog zakona.

Predlog za oglašavanje ništavim može se podneti po osnovu jednog ili više ranijih prava, pod uslovom da sva pripadaju istom nosiocu.

Ako predlog za oglašavanje žiga ništavim nije uredan, nadležni organ će pisanim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca predloga da ga uredi u roku od 30 dana.

Na obrazloženi zahtev podnosioca predloga, uz plaćanje propisane takse nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac predloga u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju predloga.

U slučaju iz stava 5. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac predloga može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Član 81.

Nadležni organ će uredan predlog dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

Posle sprovedenog postupka po predlogu za oglašavanje žiga ništavim, nadležni organ će doneti rešenje o oglašavanju žiga ništavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ili rešenje o odbijanju predloga.

U slučaju da je žig oglašen ništavim, smatraće se da nije proizvodio dejstvo od samog početka, u obimu u kom je oglašen ništavim.

IX. POSEBNI SLUČAJEVI PRESTANKA ŽIGA

Član 82.

Nadležni organ može, na zahtev zainteresovanog lica doneti rešenje o prestanku žiga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije ozbiljno koristilo na domaćem tržištu žig za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi, u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen. U postupku po zahtevu za prestanak žiga zbog nekorišćenja žiga, nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužno je da dokaže da je žig koristilo.

Korišćenjem žiga, u smislu stava 1. ovog člana i člana 77. ovog zakona smatra se i korišćenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u elementima koji ne menjaju distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje zaštićenog znaka na robi ili pakovanju robe namenjenim isključivo izvozu.

Korišćenje žiga uz saglasnost nosioca žiga ili korišćenje žiga od strane lica ovlašćenog da koristi kolektivni žig ili žig garancije smatra se korišćenjem od strane nosioca žiga.

Opravdanim razlogom za nekorišćenje žiga iz stava 1. ovog člana smatraće se okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca žiga, a koja predstavlja smetnju za korišćenje žiga, kao što je odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robe ili usluge za koje je priznata zaštita žigom.

Korišćenjem žiga ne smatra se reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odnosno korišćenja usluge za koju je znak zaštićen.

Korišćenjem žiga ne smatra se plaćanje takse za produženje važenja žiga, kao ni zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi.

Neće se doneti rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja ako je korišćenje žiga započelo ili je nastavljeno posle isteka neprekidnog vremenskog perioda od pet godina u kome žig nije korišćen, a pre podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja, osim ako je do započinjanja ili nastavljanja korišćenja žiga došlo pošto je nosilac prava saznao da će biti podnet zahtev za prestanak njegovog žiga i ako je korišćenje započeto ili nastavljeno u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za prestanak žiga.

Član 83.

U slučaju iz člana 82. ovog zakona žig prestaje da važi na dan podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja.

Član 84.

Nadležni organ može na zahtev zainteresovanog lica doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge i u sledećim slučajevima:

1)         ako je znak zaštićen žigom, zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika postao u prometu uobičajeni naziv robe, odnosno usluge za koju je registrovan;

2)         ako znak zaštićen žigom, zbog načina na koji ga nosilac žiga, njegov pravni sledbenik ili lice uz saglasnost nosioca žiga koristi, može u prometu da izazove zabunu o geografskom poreklu, vrsti, kvalitetu ili drugim svojstvima robe, odnosno usluge;

3)         ako je znak zaštićen žigom postao protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima.

Kolektivni žig i žig garancije mogu prestati i ako se upotrebljavaju protivno opštem aktu o kolektivnom žigu, odnosno o žigu garancije.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana žig prestaje da važi narednog dana od dana pravnosnažnosti rešenja o prestanku žiga.

Dodatni razlozi za prestanak kolektivnog žiga

Član 85.

Kolektivni žig prestaje da važi i u sledećim slučajevima:

1)         ako nosilac ne preduzme razumne mere da spreči upotrebu žiga na način koji nije usklađen sa uslovima upotrebe iz opšteg akta o kolektivnom žigu uključujući sve izmene opšteg akta upisane u Registar žigova;

2)         ako način na koji ovlašćeni korisnik koristi kolektivni žig dovodi do zablude učesnike u prometu na način utvrđen u članu 32. stav 2. ovog zakona;

3)         ako je izmena opšteg akta o kolektivnom žigu u suprotnosti sa članom 16. ovog zakona, osim ako je nosilac žiga naknadnim izmenama ne uskladi sa tim članom.

Član 86.

Postupak za prestanak žiga iz razloga predviđenih u čl. 82. i 84. ovog zakona pokreće se pisanim zahtevom.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva; podatke o nosiocu žiga čiji se prestanak traži; registarski broj žiga čiji se prestanak traži; razloge zbog kojih se prestanak žiga traži; naznačenje da li se traži prestanak žiga u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Član 87.

Zahtev za prestanak žiga je uredan ako sadrži podatke iz člana 85. ovog zakona.

Ako zahtev za prestanak žiga nije uredan, nadležni organ će pismenim putem pozvati podnosioca zahteva da ga uredi u roku koji nadležni organ odredi.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za prestanak žiga, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.

U slučaju iz stava 4. ovog člana uz plaćanje propisane takse, podnosilac zahteva može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Član 88.

Nadležni organ će uredan zahtev dostaviti nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

Posle sprovedenog postupka po zahtevu za prestanak žiga, nadležni organ će doneti rešenje o prestanku žiga, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge ili rešenje o odbijanju zahteva.

Član 89.

Oglašavanje žiga ništavim i prestanak žiga nemaju dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rešenja bile pravnosnažne, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac žiga bio savestan.

U postupcima oglašavanja žiga ništavim i posebnim slučajevima prestanka žiga, nadležni organ može zakazati usmenu raspravu.

X. GRAĐANSKOPRAVNA ZAŠTITA

Povreda prava

Član 90

Povredom prava smatra se svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu, u smislu člana 49. i člana 56. stav 2. ovog zakona.

Povredom iz stava 1. ovog člana smatra se i podražavanje zaštićenog, odnosno prijavljenog znaka.

Povredom iz stava 1. ovog člana smatra se i dodavanje znaku reči "tip", "način", "po postupku" i sl.

Pravo na tužbu

Član 91.

Tužbu zbog povrede prava može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije.

Sticalac licence, osim ako je drugačije predviđeno ugovorom o licenci, može podneti tužbu zbog povrede prava samo uz saglasnost nosioca prava.

Sticalac isključive licence koji je formalno obavestio nosioca žiga о povredi žiga odnosno prava iz prijave, može podneti tužbu zbog povrede prava, ako nosilac žiga odnosno podnosilac prijave, sam to ne učini u roku od trideset dana od dana prijema obaveštenja.

Sticalac licence, korisnik kolektivnog žiga odnosno žiga garancije u cilju naknade štete koju je pretrpeo, ima pravo da se uključi u postupak zbog povrede prava koji je pokrenuo nosilac žiga odnosno podnosilac prijave.

Nosilac kolektivnog žiga odnosno žiga garancije ima pravo da podnese tužbu za naknadu štete u ime korisnika kolektivnog žiga odnosno žiga garancije koji je pretrpeo štetu zbog neovlašćene upotrebe kolektivnog žiga odnosno žiga garancije.

Sud će, po tužbi iz stava 1. ovog člana odbiti tužbeni zahtev ukoliko, po prigovoru tuženog, utvrdi da žig tužioca nije korišćen u smislu člana 82. ovog zakona.

Nosilac žiga na traženje tuženog mora da dokaže da je u periodu od pet godina pre datuma podnošenja tužbe žig ozbiljno korišćen u smislu člana 82. u vezi sa robom odnosno uslugama za koje je registrovan i koji se navode kao razlog za tužbu ili da dokaže da su postojali opravdani razlozi za nekorišćenje, pod uslovom da je postupak registracije žiga bio završen najmanje pet godina pre datuma podnošenja tužbe.

Ukoliko se utvrdi da je žig tužioca korišćen samo za deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, sud će prilikom odlučivanja uzeti u obzir samo onu robu, odnosno usluge za koje je tužilac dokazao korišćenje.

Tužba zbog povrede prava

Član 92.

U         slučaju povrede prava, tužilac tužbom može da zahteva naročito:

1)         utvrđenje povrede prava;

2)         zabranu radnji kojima se vrši povreda ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom novčane kazne;

3)         naknadu štete;

4)         objavljivanje presude o trošku tuženog;

5)         oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje ili preinačenje, bez naknade, predmeta kojima je izvršena povreda;

6)         zabranu otuđenja, oduzimanje, ili uništenje, bez naknade, materijala i predmeta koji su upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima je izvršena povreda prava.

Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i tužbenog zahteva, kao i  interese trećih lica.

Tužba se može podneti i protiv lica čije su usluge korišćene prilikom povrede prava (posrednik).

Oštećeni ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete. Pri određivanju visine naknade štete iz stava 4. ovog člana, sud će

uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno negativne ekonomske posledice koje trpi oštećeni, uključujući izgubljenu dobit, kao i dobit koju je štetnik ostvario povredom prava.

Sud može kada okolnosti slučaja to opravdavaju da dosudi oštećenom naknadu štete koja ne može biti niža od naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.

Ako povreda prava nije učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, sud može, da dosudi oštećenom naknadu u visini dobiti koju je štetnik ostvario povredom prava.

Pri odlučivanju o tužbenom zahtevu iz stava 1. tačka 4) ovog člana, sud će odlučiti u kom će sredstvu javnog informisanja biti objavljena presuda.

Postupak po tužbi

Član 93.

Tužba zbog povrede prava može se podneti u roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano.

Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.

Postupak po tužbi zbog povrede prava iz prijave sud će prekinuti do konačne odluke nadležnog organa po prijavi.

Ako je pred nadležnim organom, odnosno sudom pokrenut postupak iz čl. 74, 82, 84, 98. i 99. ovog zakona, sud koji postupa po tužbi iz čl. 91. i 92. ovog zakona dužan je da prekine postupak do konačne odluke nadležnog organa, odnosno pravosnažne odluke suda.

Na postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Pribavljanje dokaza

Član 94.

Ako se stranka u postupku koja je učinila verovatnim svoje navode poziva na dokaz koji se nalazi u posedu protivne stranke ili pod njenom kontrolom, sud će protivnoj stranci naložiti da dostavi taj dokaz, vodeći računa o primeni propisa kojima se uređuje postupanje sa poverljivim informacijama.

Pod uslovom iz stava 1. ovog člana, u slučaju povrede prava prilikom obavljanja privredne delatnosti, sud će na predlog tužioca, naložiti tuženom da dostavi bankarske, finansijske i poslovne dokumente koji se nalaze u njenom posedu, ili pod njenom kontrolom, vodeći računa o primeni propisa kojima se uređuje postupanje sa poverljivim informacijama.

Privremena mera

Član 95.

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo žiga povređeno u smislu člana 90. ili da će biti povređeno, sud može odrediti privremenu meru:

1)         oduzimanja, odnosno isključenja iz prometa predmeta kojima se vrši povreda prava;

2)         oduzimanja ili zabrane otuđenja materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava, odnosno pretežno namenjeni proizvodnji predmeta kojima se vrši povreda prava;

3)         zabrane vršenja radnji kojima se vrši povreda prava ili koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno.

Privremena mera se može, pod istim uslovima, odrediti i protiv lica čije usluge su korišćene prilikom povrede prava (posrednik).

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo žiga povređeno ili da će biti povređeno prilikom obavljanja privredne delatnosti i koje učini verovatnim postojanje okolnosti koje bi osujetile ili znatno ugrozile naknadu štete u slučaju povrede prava, sud može pored privremenih mera iz stava 1. ovog člana odrediti i privremene mere:

1)         zaplene pokretne i nepokretne imovine lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere;

2)         zabrane isplate novčanih sredstava sa računa lica protiv koga se predlaže određivanje privremene mere.

Radi određivanja i sprovođenja privremene mere iz stava 3. ovog člana sud može naložiti dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih dokumenata i podataka ili naložiti da se omogući pristup tim dokumentima i podacima.

Lice kome je određena privremena mera iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 3. tačka 2) ovog člana, kao i nalog iz stava 4. ovog člana, a koje ne postupi po određenoj privremenoj meri, odnosno datom nalogu, kazniće se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.

Postupak za određivanje privremene mere

Član 96.

Sud može odrediti privremenu meru odmah po prijemu predloga za određivanje privremene mere i bez prethodnog izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu.

Rešenje kojim je određena privremena mera, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama u postupku bez odlaganja, a najkasnije po sprovođenju mere.

Kada je privremena mera određena pre pokretanja parničnog ili drugog postupka, tužba, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere, mora se podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.

Na postupak po predlogu za određivanje privremene mere, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Ukidanje privremene mere i naknada štete

Član 97.

Ako u roku iz člana 96. stav 3. ovog zakona tužba ne bude podneta, odnosno ne bude pokrenut drugi postupak radi opravdanja privremene mere, sud će na predlog lica protiv koga je privremena mera određena obustaviti postupak po privremenoj meri i ukinuti sprovedene radnje.

Ako postupak po privremenoj meri bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute u skladu sa ovim članom, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, lice protiv koga je određena privremena mera ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta privremenom merom.

Sud može usloviti određivanje privremene mere polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 2. ovog člana.

 

Shodna primena zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje

Član 98.

Na pitanja u vezi sa postupkom određivanja privremene mere, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje.

Obezbeđenje dokaza

Član 99.

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može u toku, kao i pre pokretanja parničnog postupka odrediti obezbeđenje dokaza vodeći računa o primeni propisa kojima se uređuje postupanje sa poverljivim informacijama.

Obezbeđenjem dokaza u smislu ovog zakona smatra se:

1)         pribavljanje detaljnog opisa proizvoda kojima se povređuje pravo, sa ili bez uzimanja uzorka tih proizvoda;

2)         Oduzimanje proizvoda ili dela proizvoda kojima se povređuje pravo i ako je to opravdano, oduzimanje dokumenata, materijala i predmeta koji su upotrebljeni u proizvodnji ili stavljanju u promet predmeta kojima se vrši povreda prava.

Postupak za određivanje obezbeđenja dokaza

Član 100.

Sud može odrediti obezbeđenje dokaza odmah po prijemu predloga za obezbeđenje dokaza i bez izjašnjenja protivne stranke, a naročito ako postoji opasnost da zbog odlaganja predlagač pretrpi nenadoknadivu štetu ili da neki dokaz neće moći da se izvede ili da će njegovo kasnije izvođenje biti otežano.

Rešenje kojim je određeno obezbeđenje dokaza, u slučaju iz stava 1. ovog člana, dostaviće se strankama bez odlaganja, najkasnije po sprovođenju mere.

Kada je obezbeđenje dokaza određeno pre pokretanja parničnog postupka tužba zbog povrede prava se mora podneti u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju obezbeđenja dokaza.

Na postupak po predlogu za obezbeđenje dokaza, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Ukidanje obezbeđenja dokaza i naknada štete

Član 101.

Ako u roku iz člana 100. stav 3. ovog zakona tužba ne bude podneta sud će na predlog protivne stranke obustaviti postupak obezbeđenja dokaza i ukinuti sprovedene radnje.

Ako postupak obezbeđenja dokaza bude obustavljen i sprovedene radnje budu ukinute, ili ako sud utvrdi da povreda prava nije učinjena ili da nije postojala ozbiljna opasnost da će pravo biti povređeno, protivna stranka ima pravo na naknadu štete koja joj je naneta obezbeđenjem dokaza.

Sud može usloviti određivanje obezbeđenja dokaza polaganjem odgovarajućeg novčanog iznosa kao sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete iz stava 2. ovog člana.

Shodna primena zakona kojim se uređuje parnični postupak

Član 102.

Na pitanja u vezi sa postupkom za obezbeđenje dokaza, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Obaveza pružanja informacija

Član 103.

Sud može da naloži licu koje je izvršilo povredu prava da pruži podatke о  poreklu i distributivnim kanalima robe, odnosno usluga kojima se vrši povreda prava, uključujući podatke o licima koja su učestvovala u povredi prava, kao i da preda dokumente koji su u vezi sa povredom prava.

Pored lica iz stava 1. ovog člana sud može naložiti dostavljanje podataka sledećim licima:

1)         licu kod koga je pronađena roba prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojom se povređuje pravo;

2)         licu koje koristi usluge pružene prilikom obavljanja privredne delatnosti, a kojima se povređuje pravo;

3)         licu koje pruža usluge prilikom obavljanja privredne delatnosti a kojima se povređuje pravo;

4)         licu koje je od strane lica iz tač. 1)-3) ovog stava navedeno kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga kojima se povređuje pravo.

Pod podacima iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1)         podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanje usluga, kao i o prodavcima kojima je roba namenjena;

2)         podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i o cenama takve robe ili usluga.

Ako lica iz st. 1. i 2. ovog člana iz opravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije, neće odgovarati za štetu koja na taj način nastane.

Tužba za osporavanje žiga

Član 104.

Ako je prijava podneta protivno načelu savesnosti i poštenja ili je znak registrovan na osnovu takve prijave, odnosno na osnovu prijave kojom je povređena zakonska ili ugovorna obaveza, lice čiji je pravni interes time povređen može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava.

Član 105.

Fizičko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga može tužbom tražiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga ako dokaže da je taj znak bio opštepoznat u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego što je tuženi podneo prijavu, ili registrovao žig.

Ako tuženi dokaže da je isti ili sličan znak koristio u prometu za obeležavanje iste ili slične robe, odnosno usluga isto koliko i tužilac ili duže od njega sud će odbiti tužbeni zahtev iz stava 1. ovog člana.

Tužba iz stava 1. ovog člana ne može se podneti po isteku roka od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova.

Član 106.

Ako se sudskom odlukom usvoji tužbeni zahtev iz člana 86, odnosno člana 87. ovog zakona po pravnosnažnosti presude sud će presudu dostaviti nadležnom organu, koji će u odgovarajući registar upisati tužioca kao podnosioca prijave, odnosno kao nosioca žiga.

Član 107.

Pravo koje je treće lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga iz čl. 104. i 105. ovog zakona prestaje danom upisa novog podnosioca prijave, odnosno nosioca žiga u odgovarajući registar nadležnog organa.

Revizija

Član 108.

Revizija je dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu žiga ili prava iz prijave.

XI. KAZNENE ODREDBE

Član 109.

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara privredno društvo, ili drugo pravno lice koje na način iz člana 90. ovog zakona povredi žig, odnosno pravo iz prijave.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

Predmeti izvršenja privrednog prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje privrednog prestupa iz stava 1. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja privrednog prestupa biće i uništeni.

Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za privredni prestup iz stava 1. ovog člana javno se objavljuje.

Član 110.

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara preduzetnik, ako povredi žig ili pravo iz prijave na način iz člana 90. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

Predmeti izvršenja prekršaja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje prekršaja iz stava 1. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja prekršaja biće i uništeni.

Član 111.

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona (član 12.).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara fizičko lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz ovog zakona (član 12.).

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 112.

Žigovi koji važe na dan stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona.

Odredba člana 12. stav 3. ovog zakona ne primenjuje se na lica koja su do 1. januara 2005. godine upisana u Registar zastupnika.

Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje žiga podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa žigovima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.

Rok za donošenje podzakonskog propisa

Član 113.

Podzakonski akti za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom primenjuju se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 – dr.zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Kontinuitet u vođenju registara

Član 114.

Registar žigova i registar prijava ustanovljeni Zakonom o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 – dr.zakon), nastavljaju da se vode kao Registar žigova u skladu sa ovim zakonom.

Registar zastupnika ustanovljen Zakonom o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11, 113/17 – dr.zakon i 95/18), nastavlja da se vodi u skladu sa zakonom kojim je ustanovljen i ovim zakonom.

Prestanak važnosti zakona

Član 115.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o žigovima ("Službeni list RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 – dr.zakon).

Stupanje na snagu

Član 116.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Oblast zaštite žiga uređena je Zakonom o žigovima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 10/13 i 44/18 – dr.zakon).

Neophodnost donošenja novog Zakona o žigovima uslovljena je potrebom da se otklone nedostaci terminološke prirode uočeni tokom primene važećeg Zakona o žigovima odnosno, sa ciljem da se preciznijim formulacijama odredaba omogući njihova efikasnija primena kao i potrebom da se uredi pitanje zaštite žigova na način kojim će se učiniti kompatibilnijim sa državama Evropske unije. Predloženi Nacrt zakona o žigovima (u daljem tekstu: Nacrt zakona) u poglavlju X. "Građanskopravna zaštita" sadrži izmenjene odredbe koje su posledica usklađivanja važećeg zakona sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: Direktiva 2004/48/EZ). Cilj predloženih izmenjenih odredaba je uspostavljanje efikasnijeg sistema zaštite žigova, otklanjanje uočenih nejasnoća i lakša primena odredaba o građanskopravnoj zaštiti od strane sudova u postupcima po tužbi zbog povrede prava.

Određene izmene rezultat su primene pojedinih instituta važećeg Zakona o žigovima u praksi, kao i neophodnosti da se u tom smislu učine poboljšanja pojedinih odredbi.

Nacrtom zakona vrši se i dodatno usklađivanje sa relevantnim propisima EU. U tom smislu deo novih zakonskih rešenja koji se tiču materijalnih odredbi, posledica je neophodnosti daljeg usklađivanja sa važećom Direktivom 2015/2436/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 16.12.2015. godine o usklađivanju zakona država članica u oblasti žigova (u daljem tekstu Direktiva 2015/2436/ EU).

Među ključnim novinama koje se uvode Nacrtom zakona izdvaja se uvođenje sistema prigovora (opozicije) u postupak ispitivanja prijave žiga. Na ovaj način domaće zakonodavstvo prihvata rešenje koje je već dugi niz godina prisutno u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja i koje se primenjuje na tzv. žig Evropske zajednice koji važi na teritoriji Evropske unije, odnosno svih njenih država članica, a koji žigovi će sa pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji, važiti i na njenoj teritoriji. Karakteristika novog zakonskog rešenja je da je ujedno zadržan i sistem ispitivanja prijave žiga po službenoj dužnosti.

U cilju usklađivanja sa Direktivom 2015/2436/ EU, Nacrtom zakona se propisuje pravni okvir zaštite žigova prilagođen novim tehnološkim mogućnostima prikaza žiga, te se u tom smislu suštinski menja odredba člana 4. važećeg Zakona o žigovima shodno kojoj se žigom štiti znak koji se može grafički predstaviti. Nadalje se uspostavlja pravni okvir za zaštitu od neovlašćene registracije žigom zaštićenih posebnih prava kao što su tradicionalni nazivi za vina, nazivi za garantovane tradicionalne specijalitete, oznake geografskog porekla i zaštićene nazive biljnih sorti, time što se uvode odgovarajući, novi apsolutni razlozi za odbijanje zaštite žigom. Na detaljniji način se regulišu instituti kolektivnih žigova i žigova garancije.

U cilju pravilnog određenja obima zaštite žigova posebno se propisuje označavanje i klasifikovanje robe i usluga u skladu sa Ničanskim sporazumom o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova.

Takođe izmenom postojećeg zakonskog rešenja osigurava se pravna zaštita nosiocima žigova u odnosu na krivotvorenu robu koja se nalazi u tranzitu.

Nacrtom zakona vrši se usklađivanje sa novim Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18), prema kome je rešenje upravni akt kojim se odlučuje o predmetu postupka, odnosno kojim se postupak obustavlja, odbacuje zahtev, odlučuje o prekidu postupka i sl. Ukida se institut žalbe, odluke u postupku se smatraju konačnim i stranke protiv njih mogu voditi upravni spor.

Nakon analize važećeg Zakona o žigovima, konstatovano je da probleme u primeni Zakona i usklađivanje sa drugim propisima nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona, kao i da je to jedini način za rešavanje problema.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH REŠENjA

Poglavlje I. Nacrta zakona sadrži pregled Osnovnih odredbi Nacrta zakona izloženih u čl. 1-3. Odredbom člana 1. Nacrta zakona koja ostaje neizmenjena, definiše se pojam žiga i ujedno propisuje da se žigom, osim znakova zaštićenih u postupku registracije u Republici Srbiji, smatraju i žigovi međunarodno registrovani za teritoriju Republike Srbije, kao jedne od potpisnica Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski aranžman) i Protokola uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski protokol). Saglasno ovim međunarodnim ugovorima svi žigovi koji su posredstvom Međunarodnog biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu registrovani za teritoriju Republike Srbije imaju u Republici Srbiji isto dejstvo kao da su registrovani neposredno pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Postupak sticanja i zaštite međunarodnih žigova regulisan je odredbama navedenih međunarodnih sporazuma koje se direktno primenjuju. U svim pitanjima koja nisu regulisana navedenim međunarodnim sporazumima primenjuju se odredbe ovog zakona. Članom 2. se i dalje propisuje da žig može biti individualni, kolektivni i žig garancije, s tim što se propisuju preciznije definicija kolektivnog, a naročito žiga garancije putem navođenja konkretnih karakteristika roba i usluga koje mogu biti predmet sertifikovanja. Navedena izmena je posledica usklađivanja sa članovima 27. i 28. Direktive 2015/2436/ EU.

 Poglavljem II. Nacrta zakona regulisani su Predmet i uslovi zaštite, obuhvaćeni čl. 4-8. Nacrta zakona. Izmena člana 4. u odnosu na važeći Zakon se ogleda u tome da znak više ne mora biti grafički predstavljen da bi dobio zaštitu žigom. Ova izmena je posledica usklađivanja sa članom 3. Direktive 2015/2436/ EU, transponovanim u tekst Uredbe (EU) 2017/1001, sa kojom su harmonizovana nacionalna zakonodavstva zemalja članica Evropske unije. Svrha ove odredbe je prilagođavanje pravnog okvira zaštite žigova mogućnostima savremene tehnologije koja prevazilazi uslovljenost prikaza znaka grafičkim predstavljanjem. Ukidanje ovog uslova znači da su sada prihvatljive i nove vrste žigova koji su prikazani u elektronskom obliku i koji se dostavljaju elektronskim putem, poput zvučnog žiga, žiga koji se sastoji od slika u pokretu, ili multimedijalnog žiga kao njihove kombinacije. Podrazumeva se da žig mora biti u obliku koji je moguće uneti u elektronski Registar žigova putem dostupne tehnologije na jasan, precizan, pristupačan, razumljiv i postojan način. U odnosu na postojeću formulaciju u Zakonu o žigovima odredbe člana 4. Nacrta zakona kojom se propisuje iz čega se može sastojati prijavljeni znak, dodato je da se znak pored reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, muzičkih fraza prikazanih notnih pismom i sl, može sastojati i od oblika robe ili njenog pakovanja. Navedena izmena je posledica usklađivanja sa članom 3. Direktive 2015/2436/ EU.

Razlozi za odbijanje zaštite žigom izloženi su kao i do sada po principu negativne enumeracije, međutim, novim zakonskim rešenjem su svi razlozi zbog kojih se znak ne može zaštititi žigom podeljeni na apsolutne razloge taksativno nabrojane u odredbi člana 5. koje nadležni organ ispituje po službenoj dužnosti i relativne razloge izložene u odredbi člana 6. koje se takođe ispituju po službenoj dužnosti ali sada mogu biti i predmet prigovora uloženog od strane nosioca ranijeg prava po objavi prijave, na način i u rokovima propisanim čl. 34-37. Nacrta zakona.

U članu 5. Nacrta zakona navedeni su apsolutni razlozi za odbijanje registracije žiga, preuzeti iz odredbe člana 5. važećeg Zakona o žigovima. Pored postojećih odredbi kojima se regulišu apsolutni razlozi za odbijanje zaštite, uvode se novi apsolutni razlozi kojima je cilj da se spreči neovlašćena registracija zaštićenih tradicionalnih naziva za vina, zaštićenih naziva za garantovane tradicionalne specijalitete i oznaka geografskog porekla, kao i zaštićenih naziva biljnih sorti. Na ovaj način vrši se usklađivanje sa članom 4.1. j-l Direktive 2015/2436/ EU. Na potrebu sprečavanja zaštite znaka koji se sastoji od ranije zaštićenog naziva biljne sorte ukazalo je i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pozivajući se na pomenutu odredbu Direktive EU 2015/2436.

U članu 6. Nacrta zakona navedeni su relativni razlozi za odbijanje zaštite žigom, koji se ispituju najpre po službenoj dužnosti, a potom po objavi prijave žiga mogu biti predmet prigovora uloženog od strane nosioca ranijeg prava. U tački 6. predmetnog stava navodi se kao smetnja ranije zaštićena oznaka geografskog porekla. Iako je ova odredba već uključena u prethodni član 5. ovde se pominje sa namerom da se omogući nosiocima ranijeg prava da i po ovom osnovu, ulaganjem prigovora, spreče neosnovanu zaštitu žigom.

Članom 7. Nacrta zakona daje se mogućnost podnošenja prigovora privrednom društvu koje je upisano u registar privrednih subjekta pre datuma podnošenja prijave za priznanje žiga, odnosno pre datuma prava prvenstva prijave žiga. Uslov za ulaganje prigovora je da je znak iz prijave žiga istovetan nazivu ranije registrovanog privrednog društva ili njegovom bitnom delu, kao i da postoji preklapanje između prijavljene robe, odnosno usluga sa delatnošću privrednog društva. Unošenjem ove odredbe postignuta je usklađenost sa članom 5.4.a) Direktive 2015/2436/ EU. Stavom drugim istog člana, a u cilju usaglašavanja sa napred navedenom Direktivom uneta je i odredba kojom se kao smetnja za zaštitu žigom predviđa i slučaj kada je prijavu žiga podneo trgovački zastupnik ili punomoćnik nosioca prava u svoje ime, bez njegovog odobrenja. Izuzetak predstavlja mogućnost da trgovački predstavnik ili zastupnik opravda svoj postupak.

Odredba člana 8.Nacrta zakona preuzeta je iz važećeg Zakona o žigovima i predviđa princip ravnopravnosti domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica u pogledu zaštite žigom znaka u Republici Srbiji kada to proizilazi iz međunarodnih ugovora ili načela uzajamnosti.

Poglavlje III. Nacrta zakona reguliše Postupak zaštite i u okviru njega izložene su odredbe zajedničke za sve faze postupka zaštite, zatim odredbe kojima se reguliše pokretanje postupka, klasifikacija roba i usluga, bliže normiranje kolektivnog žiga i žiga garancije u fazi podnošenja prijave žiga, potom odredbe čl. 20-24. koje se tiču prava prvenstva a u potpunosti su preuzete iz važećeg zakona, kao i odredbe koje regulišu postupak formalnog i suštinskog ispitivanja prijave žiga. Ovom poglavlju su dodati novi čl. 33-37. kojima se propisuje institut prigovora koji predstavlja novo rešenje u domaćem zakonodavstvu.

U članu 9. Nacrta zakona se, uz postojeći neizmenjeni stav 1. kojim se propisuje načelna pravna zaštita žigova i nadležnost za postupanje u ovom upravnom postupku, st. 2. i 3. važećeg Zakona o žigovima zamenjuju novim, suštinski izmenjenim rešenjem sadržanim u stavu 2. shodno kome su odluke u postupku u kome se ostvaruje zaštita žigova konačne,odnosno da se protiv njih može voditi upravni spor. Važećim Zakonom o žigovima je u članu 7. stav 2. propisano da se protiv odluka nadležnog organa iz stava 1. može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prima odluke. Ovakav pristup sa mogućnošću drugostepenog odlučivanja u postupku pravne zaštite žigova, uveden je u domaće zakonodavstvo ne tako davno, stupanjem na snagu Zakona o žigovima ("Službeni glasnik RS" br. 104/09). U praksi je međutim institut žalbe često usložnjavao i produžavao postupak po prijavi za priznanje žiga. Takođe, nedostatak stručnjaka iz ove oblasti, odnosno nemogućnost formiranja stručnih žalbenih veća dodatno je usložnjavao postupak po žalbi.

Član 10. Nacrta zakona sadrži izmene koje su posledica ukidanja Registra prijava žigova i obuhvatanja njegove sadržine jedinstvenim Registrom žigova koji se vodi u elektronskom obliku i koji je javno dostupna baza podataka. Naime, od 1. januara 2014. godine ukinuti su Registar prijava žigova i Registar žigova u papirnoj formi i njihova sadržina je obuhvaćena jedinstvenim Registrom žigova koji se vodi u elektronskom obliku. Pored navođenja osnovnog sadržaja Registra žigova, Nacrt zakona u stavu 3. uvodi obavezu nadležnog organa da bliže propiše sadržinu registra. Putem podzakonskog akta će se obezbediti sprovođenje Zakona.

Čl. 11-12. Nacrta zakona. se preuzimaju neizmenjeni iz važećeg Zakona o žigovima. Članom 13. Nacrta zakona se propisuje koji podaci se u smislu Zakona o žigovima smatraju podacima o podnosiocu prijave, nosiocu žiga, podnosiocu zahteva i podnosiocu predloga. Navedena izmena je u skladu sa odredbom čl. 42. stav 2. Ustava Republike Srbije prema kome se zakonom uređuje prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, sa članom 3. tačka 1) Zakona o zaštiti podataka ličnosti, prema kome je podatak o ličnosti svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, kao i sa članom 3. tačka 3) istog zakona prema kome se pod obradom podataka o ličnosti podrazumeva svaka radnja koja se preduzima u vezi sa datim podacima.

Članom 14. Nacrta zakona se propisuje da se postupak za priznanje žiga pokreće prijavom kao i bitni elementi prijave žiga. U odnosu na važeći Zakon u stavu 2. kao jedan od bitnih delova prijave dodaju se i podaci o podnosiocu prijave. Na ovaj način vrši se usklađivanje sa članom 37. Direktive 2015/2436/ EU, kojim je propisan minimum sadržaja prijave žiga. Navedena Direktiva nalaže i da bi u cilju osiguranja pravne sigurnosti u vezi sa obimom prava žiga, označavanje i klasifikovanje robe i usluga trebali biti regulisani istim pravilima u svim državama članicama i podrobnije regulisani kako bi nadležni organi i privredni subjekti mogli odrediti obim zaštite žiga jasno i precizno. U tu svrhu, novi član 15. podrobnije reguliše naznačenje i klasifikaciju roba i usluga. Ovaj član usklađen je sa članom 39. Direktive 2015/2436/ EU i njime se propisuje kako klasifikovati i grupisati robu i usluge za potrebe zaštite žiga. Od posebne je važnosti stav 4. kojim se daje neposredno tumačenje da opšti nazivi robe i usluga, uključujući one iz naslova klasa, uključuju samo onu robu, odnosno usluge jasno obuhvaćenje doslovnim značenjem tih naziva.

Predloženim Nacrtom zakona se detaljnije regulišu instituti kolektivnih žigova i žigova garancije. Direktiva 2015/2436/ EU je u preambuli identifikovala kolektivne žigove kao korisne instrumente za promovisanje robe i usluga sa određenim zajedničkim osobinama, zbog čega je potrebno da se regulisanje nacionalnih kolektivnih žigova podvrgne pravilima sličnim onim koje se primenjuju na žigove država članica Evropske unije. U tom smislu je odredba člana 17. Nacrta zakona jedna od odredbi kojima se nacionalno zakonodavstvo na ovom planu usklađuje sa evropskim zakonodavstvom, ovde konkretno sa članom 33. pomenute Direktive kojim se podnosilac prijave odnosno nosilac kolektvnog žiga, odnosno žiga garancije, obavezuje da nadležnom organu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije.

Članom 18. Nacrta zakona izmenjen je član 14. važećeg Zakona o žigovima kojim se propisuje plaćanje taksi u upravnom postupku pred nadležnim organom, a u skladu propisima kojima se uređuju republičke administrativne takse.

Rešenja u odredbama čl. 19-31. preuzeta su iz važećeg Zakona o žigovima uz minimalne izmene terminološke prirode. Tako se članom 19. Nacrta zakona propisuje bliže šta je potrebno za utvrđivanje datuma podnošenja prijave i postupanje nadležnog organa po prijemu prijave. Zbog uvođenja jedinstvenog Registra žigova koji se vodi u elektronskom obliku i činjenice ukidanja Registra prijava žigova i obuhvatanja njegove sadržine jedinstvenim Registrom žigova, reči "Registar prijava" iz člana 16. kao i čl. 24 i 25. Zakona, zamenjene su u Nacrtu zakona rečima: "Registar žigova". Zbog potrebe terminološkog usklađivanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku, u članu 19. stav 5. prijava žiga se sada odbacuje "rešenjem" umesto "zaključkom". Ista promena je uneta u članove 27. i 28. Nacrta zakona. Novina je da je u stavu 6. propisana mogućnost podnosioca prijave da uz plaćanje propisane takse podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju, čime se otklanja uočena pravna praznina. U članu 28. Nacrta zakona kojim se propisuje mogućnost odustajanja od prijave, odnosno članu 29. koji reguliše razdvajanje prijave žiga, uneti su novi, završni, stavovi koji se odnose na situacije kada je došlo do podnošenja prigovora, koji predstavlja novu fazu postupka, bliže regulisanu odredbama čl. 34-36.

Član 32. Nacrta zakona i dalje reguliše specifičnost postupanja sa žigom garancije i kolektivnim žigom u fazi suštinskog ispitivanja, ali se Nacrtom zakona ovom članu dodaju novi stavovi. Prema stavu 2. posebno će se ispitati postojanje verovatnoće dovođenja u zabludu učesnika u prometu u pogledu karaktera i značenja znaka, naročito postojanja verovatnoće da kolektivni žig bude shvaćen kao žig garancije ili individualni žig, dok se 3. stavom propisuje mogućnost otklanjanja smetnji iz prethodnih stavova. Novi stavovi rezultat su usklađivanja sa čl. 31. Direktive 2015/2436/ EU.

Kroz odredbu člana 33. Nacrta zakona uvodi se institut objave prijave žiga u službenom glasilu, kao nova faza postupka kako bi se ovlašćenim licima omogućilo da dostave nadležnom organu pisano mišljenje, odnosno prigovor na registraciju žiga (u daljem tekstu: prigovor). Predmet objave je prijava žiga koja je uredna i kod koje nisu pronađene smetnje za registraciju propisane čl. 4, 5. i 6. Nacrta zakona, koje se ispituju po službenoj dužnosti. Takođe je predmet objave i prijava kojoj je delimično odbijen zahtev za priznanje žiga konačnim rešenjem.

Odredbe člana 34. kojima se propisuje prigovor na registraciju žiga, predstavljaju novinu u odnosu na važeći Zakon o žigovima. Na ovaj način domaće zakonodavstvo prihvata rešenje koje je već dugi niz godina prisutno u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja i koje se, primenjuje na žig zajednice koji važi na teritoriji Evropske unije. Suština prigovora ogleda se u tome da Zavod omogućava ovlašćenim licima da u roku od dva meseca od datuma objave prijave žiga podnesu prigovor zasnovan na razlozima za odbijanje prijave iz članova 6. i 7. Nacrta zakona. Stav 2. propisuje mogućnost da nadležni organ zastane sa postupkom po prigovoru, stavom 3. propisuje se zabrana produženja roka za prigovor, stavom 4. propisano je da osnov prigovora može biti jedno ili više ranijih prava, a stavom 5. određuje se sadržina prigovora.

Odredbama člana 35. propisuje se postupak Zavoda u slučaju podnetog prigovora na prijavu žiga. Zavod ispituje da li je prigovor podnelo ovlašćeno lice u smislu člana 34. stav 1. ovog zakona, da li je podnet u propisanom roku, kao i da li ima propisanu sadržinu. U slučaju da je prigovor uredan, nadležni organ obaveštava podnosioca prijave o podnetom prigovoru, dostavlja mu primerak prigovora i poziva ga da se u roku od 60 dana od dana prijema obaveštenja izjasni na prigovor. Navedeni rok se ne može produžavati, a u slučaju da podnosilac prijave ne odgovori na prigovor, prijava se odbija u granicama zahteva navedenih u prigovoru. U slučaju usvajanja prigovora rešenjem, u odnosu na deo robe ili usluga shodno prethodnom stavu 5., postupak po prijavi žiga se nastavlja nakon konačnosti tog rešenja. Takođe predviđena je mogućnost da nadležni organ u postupku po prigovoru odredi usmenu raspravu ukoliko to smatra potrebnim.

Odredbama člana 36. Nacrta zakona propisuje se postupak Zavoda u slučaju da se podnosilac prijave žiga izjasni na prigovor u propisanom roku. Postupak po prigovoru je poseban postupak tokom kog Zavod ispituje osnovanost razloga navedenih u prigovoru. U toku postupka po prigovoru podnosilac prijave žiga može zatražiti da podnosilac prigovora dostavi dokaz o korišćenju ranijeg žiga koji je razlog za prigovor. U tom slučaju, nosilac ranijeg žiga dužan je da dokaže njegovo korišćenje, odnosno postojanje opravdanih razloga za nekorišćenje. Ukoliko nosilac ranijeg žiga ne dokaže korišćenje svog žiga ili se ne izjasni, prigovor se odbija rešenjem a postupak po prijavi nastavlja po konačnosti pomenutog rešenja. Ukoliko se pak izjasni i dostavi dokaze o upotrebi svog žiga, pozvaće se podnosilac prijave da se izjasni na ove dokaze u roku od narednih 60 dana od prijema poziva. Navedena zakonska rešenja nalaze se takođe i u nacionalnim zakonima koji regulišu žigovno pravo evropskih zemalja, a primenjuju se i na žig zajednice koji važi na teritoriji Evropske unije.

Odredbom člana 37. Nacrta zakona propisuje se mogućnost da nadležni organ na zajednički zahtev stranaka zastane sa postupkom po prigovoru u cilju pokušaja mirnog rešenja spora, najduže na 24 meseca. U slučaju da postignu dogovor, obavestiće o tome nadležni organ uz napomenu da podnosilac prigovora odustaje od prigovora, pa će postupak po prigovoru biti okončan rešenjem o obustavi postupka.

Mogućnost da podnosilac prijave žiga posle podnetog prigovora odustane od zaštite za robu, odnosno usluge koje su predmet prigovora, kao i postupanje nadležnog organa u tom slučaju, propisani su članom 28. st. 5. i 6. u sklopu člana koji reguliše odustanak od prijave. Navedeno rešenje omogućava podnosiocu prijave žiga da ograničenjem spiska roba odnosno usluga otkloni razloge protiv registracije navedene u prigovoru. Prijava protiv koje je podnet prigovor, ne može biti predmet razdvajanja do konačnosti rešenja o prigovoru, kao i tokom roka za prigovor, u skladu sa članom 29. stav 8. Nacrta zakona.

Članom 38. Nacrta zakona propisuje se postupanje Zavoda nakon što se utvrdi da nema smetnji za priznanje žiga, pod uslovom da nije podnet prigovor ili je postupak po prigovoru okončan. Naime, nadležni organ poziva podnosioca prijave da plati propisanu taksu za prvih 10 godina zaštite i troškove objave u službenom glasilu. U članu 38. stav 2. dodatno je precizirano da dostavu dokaza o izvršenim uplatama, pored podnosioca prijave, može da vrši i lice koje on ovlasti. Na ovaj način se otklanja nedoumica koja se pojavljivala u praksi da li treba prihvatiti dokaze o izvršenim uplatama od lica koje nije podnosilac prijave. Izostanak dostavljanja dokaza o izvršenim uplatama, ima za posledicu okončanje postupka donošenjem rešenja o obustavi postupka, u kom slučaju se u dodatnom roku od tri meseca od dana prijema rešenja, može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Odredbe čl. 39. i 40. Nacrta zakona preuzimaju se iz važećeg zakona pa se shodno članu 39. upis priznato pravo upisuje u Registar žigova a nosiocu prava obavezno izdaje isprava o žigu koja ima karakter rešenja u upravnom postupku, dok se u skladu sa članom 40. priznato pravo sa osnovnim podacima objavljuje u službenom glasilu.

Poglavljem IV. Nacrta zakona obuhvaćene su odredbe čl. 41-48. Nacrta zakona kojima se reguliše međunarodno registrovanje žigova. Odredbe čl. 41-45. preuzete su iz važećeg zakona i njima se propisuje postupak međunarodnog registrovanja žiga, na sažet način se izlaže način pokretanja postupka i sadržina zahteva za međunarodno registrovanje, propisuje rok za uređenje zahteva za međunarodno priznanje žiga za vreme koje nadležni organ smatra primerenim, što važi i za rok za plaćanje takse za međunarodnu registraciju. Novinu među odredbama čl. 43. i 44. Nacrta zakona predstavlja brisanje stavova koji propisuju mogućnost ulaganja žalbe protiv odluka nadležnog organa i uvođenje novih stavova u skladu sa kojima podnosilac prijave može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema rešenja o odbacivanju prijave zbog neurednosti (član 43. stav 5.) odnosno od prijema rešenja o obustavi postupka zbog propuštanja dostavljanja dokaza o uplati takse za međunarodno registrovanje žiga (član 44. stav 5.).

Uvodi se novi član 46. koji sadrži posebne odredbe o prigovoru na međunarodnu registraciju žiga. Naime, u skladu sa uvođenjem sistema prigovora, odredbom člana 46. reguliše se objava međunarodne registracije žiga, rokovi za podnošenje prigovora i postupak po prigovoru.

Član 47. se odnosi na teritorijalno proširenje međunarodno registrovanog žiga i u celosti je preuzet iz važećeg zakona.

Dodavanjem novog člana 48. uređuje se pitanje korišćenja međunarodno registrovanog žiga u slučaju pokrenutog postupka za poništaj, prestanak zbog nekorišenja ili tužbe zbog povrede prava. Predloženom odredbom se propisuje koji će se datum smatrati datumom međunarodne registracije žiga, a za potrebe dokazivanja korišćenja međunarodno registrovanog žiga u postupku za oglašavanje žiga ništavim, postupku prestanka žiga zbog nekorišćenja i u postupku po tužbi zbog povrede prava. Navedena izmena je izraz potrebe nastale u praksi da se izjednači računanje rokova relevantnih za dokazivanje korišćenja nacionalnih sa jedne, i međunarodnih žigova sa druge strane, imajući u vidu specifičnosti postupka međunarodnog registrovanja žiga.

Poglavlje V. Nacrta zakona reguliše sadržinu, sticanje i obim zaštite koja se stiče registracijom žiga. Član 49. Nacrta zakona preuzet je iz važećeg zakona uz sledeće izmene: u stavu 3. tačka 2. u sklopu prava zabrane kojima raspolaže nosilac žiga precizirano je da osim nuđenja robe pod zaštićenim znakom, može da zabrani i nuđenje usluga; u stavu 3. tački 3. je propisano da nosilac žiga ima pravo da zabrani drugim licima pored uvoza i izvoza još i pretovar, skladištenje ili tranzit robe pod zaštićenim znakom, bez obzira na to da li je roba namenjena domaćem tržištu, što je u skladu sa uvodnim izjavama 21. i 22. preambule Direktive 2015/2436/ EU. Cilj ovakvog pravnog okvira je jačanje zaštite žiga i delotvornije suzbijanje krivotvorenja. Stavu 3. dodaje se nova tačka 5. koja propisuje zabranu upotrebe zaštićenog znaka u komparativnom oglašavanju na način protivan propisima, čime je postignuta usklađenost sa odredbom člana 10.3.f) Direktive 2015/2436/ EU. U stavu 4. kojim se precizira ko se smatra ovlašćenim licem u smislu ovog člana, pored podnosioca prijave kome se prava priznaju od datuma podnošenja prijave i vlasnika znaka poznatog u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije, dodaje se i vlasnik čuvenog žiga, kako bi se izričito konstatovalo da i on spada u ovaj krug ovlašćenih lica, odnosno izbegla moguća drugačija tumačenja.

U cilju usklađivanja sa članom 11. Direktive 2015/2436/ EU uvodi se odredba člana 50. kojom se propisuje pravo nosioca žiga da zabrani drugim licima obavljanje pripremnih radnji vezanih za upotrebu žiga u prometu, a koje se odnose na korišćenje pakovanja, nalepnica, etiketa ili drugih sredstava na kojima je istaknut znak istovetan ili sličan njegovom žigu.

Odredbama novog člana 52. propisana su ovlašćenja nosioca žiga u situaciji kada njegov žig neovlašćeno registruju na svoje ime njegov punomoćnik ili trgovački zastupnik. Pored toga što postoji potreba za uvođenjem ove norme zbog učestalosti navedene situacije, ujedno je postignuto usklađivanje sa članom 13. Direktive 2015/2436/ EU ovakve sadržine.

Članom 53. Nacrta zakona. se reguliše institut iscrpljenja prava koji u odnosu na važeći Zakon sadrži bitnu izmenu pošto se postojeći princip "nacionalnog iscrpljenja prava" zamenjuje principom "regionalnog iscrpljenja prava". Prema sada važećoj odredbi nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žiga u vezi sa robom koju je prvi put stavio u promet na teritoriji Republike Srbije, sam ili preko lica koje je ovlastio, čime se onemogućava tzv. paralelni uvoz. Ovakav sistem je nosiocima žigova, odnosno ekskluzivnim distributerima omogućio apsolutnu kontrolu nad prodajom robe na domaćem tržištu što je dovelo do narušavanja slobodne tržišne utakmice. U skladu sa predloženim članom 53. stav 1. kao teritorija na kojoj nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, sada se označava prostor Evropske unije ili Evropski ekonomski prostor. Na ovaj način omogućava se tzv. paralelni uvoz, odnosno situacija da se na tržištu Republike Srbije nađe roba autentična i legalno stavljena u promet na pomenutoj teritoriji od strane nosioca žiga (ili lica koje je on ovlastio), a koju nudi konkurent nosioca žiga, pa takva roba predstavlja konkurenciju njegovoj robi ili robi njegovih ekskluzivnih distributera. Ovakvo normiranje je u skladu sa načelom slobodnog kretanja robe, promovisanim i kroz uvodnu izjavu 28. Preambule Direktive 2015/2436/ EU.

Članom 54. Nacrta zakona uređuje se ograničenje prava nosioca žiga, odnosno šta nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu. Odredbe ovog člana preuzete su iz važećeg zakona uz dodavanje novog 3. stava, čijim dodavanjem je izvršeno usklađivanje sa članom 14. Direktive 2015/2436/ EU. Prema ovom stavu nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu korišćenje ranijeg prava koje se odnosi samo na određeni lokalitet, ukoliko je to pravo priznato pravnim propisima Republike Srbije i vrši se u granicama priznatog područja.

Odredbe čl. 55-57. Nacrta zakona preuzimaju se u celosti neizmenjene iz važećeg zakona i odnose se na ograničenje prava kada je predmet zaštite kolektivni žig, odnosno žig garancije a ukazuje na geografski lokalitet sa koga potiče roba, odnosno usluge (čl. 55.), zatim, na nemogućnost zabrane drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim kada je u pitanju čuveni žig (čl. 56.). Odredbom člana 57. propisuje da se žig stiče upisom u Registar žigova a važi od datuma podnošenja prijave.

Odredba stava 1. člana 58. preuzeta je iz važećeg zakona. Novinu predstavljaju odredbe stavova 2-8. Uvodi se mogućnost da zahtev za produženje važenja žiga pored nosioca žiga može podneti i lice ovlašćeno zakonom odnosno ugovorom. Precizno se reguliše postupak odnosno uslovi produženja važenja žiga. Propisana je obaveza nadležnog organa da nosioca žiga obavesti o isteku registracije. Novinu predstavlja i uvođenje odredbe kojom se predviđa mogućnost delimične obnove žiga, a koja je u primeni u većini zakonodavstava evropskih država kao i u Madridskom sistemu. Navedene izmene rezultat su potrebe da se popuni zakonska praznina i otklone nedoumice i različita tumačenja koja su postojala u praksi u pogledu odredaba kojima se reguliše produženje važenja žiga.

Član 59. Nacrta zakona kojim se propisuje obaveza nosioca žiga da žig koristi ostaje neizmenjen, kao i član 60. koji reguliše razdvajanje žiga.

Poglavljem VI. Nacrta zakona propisuje se upis promena u Registar žigova: promene imena i adrese nosioca prava; ograničenja spiska roba, odnosno usluga; prenos prava, upis licence i zaloge sa postupkom za upis prenosa prava, licence i zaloge. Članovi kojim se regulišu pomenuta prava preuzimaju se iz važećeg zakona uz izvesne izmene. Tako je u odredbe članova 61, 62. i 69. Nacrta zakona unet stav kojim se podnosiocima zahteva za upis promene odnosno prenosa prava pruža mogućnost podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje. U odredbu člana 63. kojim se propisuje prenos prava, uneti su novi stavovi 2. i 4. Ovim stavovima se propisuje da žig, odnosno pravo iz prijave, može biti prenet nezavisno od bilo kog prenosa pravnog lica koje je nosilac tog žiga, odnosno prava iz prijave, dok prenos celog pravnog lica obuhvata i prenos žiga odnosno prava iz prijave osim ako postoji drugačiji sporazum ili okolnosti jasno nalažu drugačije. Unos ovih odredbi posledica je neophodnosti usklađivanja sa članom 22. Direktive 2015/2436/ EU.

U sklopu člana 65. Nacrta zakona kojim se normira licenca dodat je stav 2. kojim se predviđa postojanje saglasnosti svih nosilaca prava u slučaju zaključivanja ugovora o licenci, ukoliko između njih nije drugačije ugovoreno. Navedena izmena izraz je potrebe preciziranja međusobnih odnosa suvlasnika žiga u slučaju zaključenja ugovora o licenci, a koji su u praksi izazvali dileme i različita tumačenja.

U cilju usklađivanja sa članom 25. Direktive 2015/2436/ EU dodat je novi član 66. kojim se nosiocu žiga koji je i davalac licence omogućava pozivanje na sva prava koja proističu iz žiga, a protiv sticaoca licence koji povređuje odredbe ugovora o licenci.

Novinu u poglavlju VI. predstavlja dodavanje člana 71. koji je rezultat potrebe da se u Registar žigova uvede upis da je nad žigom pokrenuto izvršenje. Stavom 1. ovog člana propisuje se izričito da žig može biti predmet izvršenja a stavom 2. da se na postupak izvrešenja shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja. Stavom 4. predviđeno je brisanje ili izmena ovog upisa na zahtev jedne od stranaka ili organa koji sprovodi postupak izvršenja.

Poglavlje VII. Nacrta zakona pod nazivom "Prestanak prava" čine članovi 72. i 73. koji su neizmenjeni preuzeti iz važećeg zakona.

Poglavlje VIII. Nacrta zakona reguliše institut "Oglašavanja žiga ništavim" kojim su obuhvaćeni članovi 74-81. Nacrta zakona. Izmenama člana 75. precizirana je u stavu 2. aktivna legitimacija za podnošenje predloga za oglašavanje ništavim žiga. Stavom 3. se propisuje ograničenje prava nosioca ranijeg žiga koji ne može pokrenuti postupak oglašavanja ništavim kasnijeg žiga u slučaju mirne koegzistencije tih žigova. Naime, nosilac ranijeg žiga gubi ovlašćenje da na osnovu svog ranije zaštićenog žiga podnese predlog za oglašavanje ništavim kasnijeg žiga u slučaju da je bio upoznat sa korišćenjem kasnijeg žiga i nije se protivio njegovom korišćenju u neprekidnom periodu od pet godina, osim ako je prijava za registraciju kasnijeg žiga podneta nesavesno. Odredbom stava 4. se zabranjuje nosiocu kasnije registrovanog žiga da se u slučaju iz prethodnog stava 3. suprotstavi korišćenju ranijeg prava, iako se nosilac ranijeg prava više ne može pozivati na svoje pravo protiv kasnijeg žiga. Navedeni član je donet u cilju usaglašavanja sa čl. 9. Direktive 2015/2436/ EU.

Novi član 76. Nacrta zakona kojim se propisuju situacije u kojima žig neće biti oglašen ništavim ukoliko je pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim stekao distiktivnost usled korišćenja (stav 1.) odnosno ako se nosilac ranijeg prava izričito saglasio sa njegovom registracijom (stav 2.), rezultat su usklađivanja sa odredbama članova 4.4 i 5.5. Direktive 2015/2436/ EU.

Odredba člana 77. Nacrta zakona reguliše korišćenje ranijeg žiga u postupku po predlogu za oglašavanje žiga ništavim. Radi se o odredbi člana 60. stav 3. važećeg zakona, detaljnije razrađenoj i izmeštenoj u samostalan član Nacrta zakona. Stavom 1. se pojašnjava da se po osnovu postojanja relativnih razloga za odbijanje registracije iz člana 6. stav 1. tač. 1), 2) i 4) Nacrta zakona, žig ne može oglasiti ništavim ako je raniji žig podnosioca predloga koji je registrovan najmanje pet godina na dan podnošenja predloga bez opravdanog razloga nije ozbiljno korišćen. Stavom 2. se precizira da, ako podnosilac predloga dokaže korišćenje svog zaštićenog znaka samo za deo robe, odnosno usluga za koje je registrovan, u smislu stava 1, smatraće se, za potrebe postupka po predlogu za oglašavanje ništavim, da je registrovan samo za te robe, odnosno usluge. Korišćenje ranijeg žiga se dokazuje na zahtev nosioca kasnijeg žiga pod uslovom da je raniji žig registrovan najmanje pet godina na dan podnošenja preldoga. Sadržajem ovog člana, sprovodi se usklađivanje domaće regulative sa članom 46. Direktive 2015/2436/ EU.

Istovremeno je rezultat usklađivanja sa članom 8. Direktive tekst člana 78. Nacrta zakona kojim se reguliše nedostatak distinktivnosti ili reputacije ranijeg žiga kao osnov za sprečavanje oglašavanja ništavim kasnijeg žiga.

Odredbama čl.79-80. Nacrta zakona propisan je postupak oglašavanja žiga ništavim, pokretanje postupka i sadržina predloga za oglašavanje žiga ništavim. U članu 80. stav 2. dodata je nova odredba preuzeta iz člana 45. stav 6. Direktive 2015/2436/ EU po kojoj osnov predloga može biti jedno ili više ranijih prava istog nosioca. Uvedena je mogućnost vraćanja u pređašnje stanje u slučaju da se predlog rešenjem odbaci zbog neurednosti. Član 81. propisuje donošenje odluke o oglašavanju žiga ništavim i njeno dejstvo, koje povlači ništavost žiga od dana podnošenja prijave žiga, u obimu u kom je žig oglašen ništavim, što je u skladu sa članom 47.2 Direktive 2015/2436/ EU, dok je u skladu sa članom 45.5 Direktive odredba stava 2. koja propisuje mogućnost oglašavanja žiga ništavim samo u odnosu na deo robe odnosno usluga za koje je registrovan.

Poglavlje IX. Nacrta zakona propisuje posebne slučajeve prestanka žiga normirane kroz odredbe čl. 82-89. U članu 82. Nacrta zakona, u odnosu na preuzetu odredbu člana 64. važećeg zakona, unet je novi stav 3. kojim se propisuje koje se sve korišćenje smatra korišćenjem od strane nosioca žiga. U ovom stavu su objedinjene odredbe preuzete iz više članova Direktive 2015/2436/ EU, to čl. 16.6, 28.5 i 32, koje regulišu korišćenje žiga uz saglasnost nosioca žiga, od strane ovlašćenog korisnika kolektivnog žiga i žiga garancije.

U članu 83. Nacrta zakona izmenjeno je rešenje iz člana 65. važećeg zakona, izmenom datuma na koji žig prestaje da važi nakon okončanja postupka po zahtevu za prestanak zbog nekorišćenja. Predmetnom izmenom predviđa se da žig prestaje da važi na dan podnošenja zahteva za prestanak zbog nekorišćenja. Ovakvim rešenjem se efekat nekorišćenja znaka zaštićenog žigom vezuje za zahtev koji je na tu posledicu usmeren, umesto za datum registracije koji može biti znatno udaljen zbog čega se posledice nekorišćenja neopravdano protežu na vreme kada nije bilo zahteva za prestanak žiga. Ova odredba je u skladu sa članom 47. stav 1. Direktive 2015/2436/ EU.

Odredbama ostalih članova u okviru ovog poglavlja regulišu se situacije u kojima se može doneti rešenje o prestanku žiga, pokretanje postupka sa sadržinom zahteva, tok postupka i odlučivanje u postupku.

U ovom poglavlju, u članu 85. Nacrta zakona propisuju se dodatni razlozi za prestanak kolektivnog žiga, što je posledica usklađivanja sa članom 35. navedene Direktive.

U članu 87. Nacrta zakona uvodi se mogućnost podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje nakon donošenja rešenja o odbacivanju zbog neurednosti predloga za oglašavanje ništavim.

Poglavljem X. Nacrta zakona obuhvaćene su odredbe čl. 90-103. Nacrta zakona o građanskopravnoj zaštiti žiga koje su usklađene sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine. Rešenja iz odredbe člana 90. Nacrta zakona preuzeta su u celosti i bez izmena iz važećeg zakona, dok su rešenja iz člana 91. proširena novim odredbama, pre svega u cilju bližeg pojašnjenja prava sticaoca licence i korisnika kolektivnog žiga odnosno žiga garancije u postupku po tužbi zbog povrede prava. U cilju usklađivanja sa članom 25. Direktive 2015/2436/ EU unete su odredbe stavova 2-4. U skladu sa kojima sticalac licence može podneti tužbu samo uz saglasnost nosioca prava, odnosno, ukoliko obavesti nosioca prava a ovaj ne podnese tužbu u roku od trideset dana, sticalac isključive licence je ovlašćen da sam to učini. Takođe, sticalac licence, uz korisnika kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije, ima pravo da se uključi u postupak zbog povrede prava u cilju naknade štete koju je pretrpeo. Istim članom je u stavu 6. propisana mogućnost da sud odbije tužbeni zahtev ako po prigovoru tuženog tokom postupka utvrdi da žig tužioca nije korišćen u smislu člana 82. Nacrta zakona. Navedena izmena izvršena je u cilju preciziranja odredbe i samim tim efikasnije primene Zakona o žigovima. U cilju usklađivanja sa članom 17. Direktive 2015/2436/ EU uneta je odredba stava 7. kojom se daje ovlašćenje tuženom da traži da nosilac žiga dokaže ozbiljno korišćenje svog žiga u periodu od pet godina pre datuma podnošenja tužbe a ako se utvrdi da je žig tužioca korišćen samo sa deo roba odnosno usluga za koje je registrovan, sud će shodno stavu 8. ovog člana, prilikom donošenja odluke uzeti u obzir samo one robe odnosno usluge za koje je tužilac dokazao korišćenje.

Član 92. Nacrta zakona se odnosi na tužbu zbog povrede prava i njime se, u odnosu na rešenje iz važećeg zakona, tužbeni zahtevi u slučaju povrede prava proširuju i preciziraju, uvodi se odgovornost lica čije su usluge korišćene pri povredi prava (posrednik), preciziraju se kriterijumi kojima se sud rukovodi prilikom određivanja visine naknade štete u slučaju povrede prava i propisuje mogućnost da sud u granicama tužbenog zahteva donese odluku u kom će sredstvu javnog informisanja presuda biti objavljena. Navedene izmene rezultat su potrebe prakse za jasnijim formulacijama prilikom određivanja sadržine tužbenih zahteva, kao potrebe da se odrede precizniji kriterijumi koje sud treba da primeni prilikom određivanja visine naknade štete u slučaju povrede prava. Navedene izmene izvršene su i u cilju usklađivanja sa članovima 10, 11, 12, 13 i 14. Direktive 2004/48/EZ o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Odredbom člana 93. Nacrta zakona kojom se reguliše postupak po tužbi, unosi se u stavu 1. novina u pogledu utvrđivanja objektivnog roka za podnošenje tužbe. Naime, odredba važećeg zakona propisuje objektivni rok od pet godina od dana kada je povreda prvi put učinjena, što je u praksi dovodilo do nemogućnosti sprečavanja vršenja kao i ponavljanja radnji povrede prava ukoliko nosilac prava nije bio upoznat sa prvom radnjom povrede, od čijeg je izvršenja prošlo više od pet godina, a radnje povrede su nastavljene i posle proteka tog roka. Predložena izmena ima za cilj potpuniju pravnu zaštitu nosioca prava odnosno tužioca u slučaju pokretanja postupka zbog povrede prava, stvaranjem mogućnosti da se u slučaju kontinuirane povrede rok za podnošenje tužbe računa od dana poslednje učinjene povrede. Na taj način se rok za podnošenje tužbe u slučaju kontinuirane povrede prava produžava u odnosu na ranije zakonsko rešenje.

Članom 94. Nacrta zakona uređuje se pribavljanje dokaza i predviđa mogućnost da sud u postupku zbog povrede prava naloži dostavljanje dokaza koji se nalaze u posedu protivne stranke ili pod njenom kontrolom, uključujući i bankarske, finansijske i poslovne dokumente, vodeći računa o poštovanju propisa kojima se uređuje postupanje sa poverljivim informacijama. Navedena izmena izvršena je u cilju usklađivanja sa članom 6. Direktive 2004/48/EZ o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Odredbom člana 95. Nacrta zakona se na potpuniji i detaljniji način određuju vrste privremenih mera koje sud može da odredi, predviđa se dodatna mogućnost određivanja privremene mere i protiv lica čije su usluge korišćene od strane lica koje vređa pravo (posrednik). Takođe, uvode se i nove mere u slučaju postojanja okolnosti koje bi mogle ugroziti naknadu štete zbog povrede prava, predviđa se nova mogućnost da sud naloži dostavljanje bankarskih, finansijskih, poslovnih ili drugih bitnih dokumenata, sve pod pretnjom kazni, primenom odredaba zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja. Predmetne izmene posledica su usklađivanja sa članom 9. Direktive 2004/48/EZ o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Odredbama čl. 96. i 97. Nacrta zakona uređuje se postupak za određivanje privremene mere i ukidanje privremene mere i naknada štete. Naime, odredbama člana 96. Nacrta zakona na detaljan način se propisuje postupak za određivanje privremene mere, uslovi za izdavanje privremene mere, rokovi za dostavljanje rešenja o određivanju privremene mere, rok za pokretanje postupka radi opravdanja mere, članom 97. Nacrta zakona propisuje se postupak za ukidanje privremene mere, mogućnost da lice protiv koga je određena privremena mera u predviđenim slučajevima dobije naknadu štete koja mu je naneta privremenom merom, kao i mogućnost suda da odredi polaganje sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete. Članom 98. Nacrta zakona predviđeno je da se na pitanja u vezi sa postupkom određivanja privremene mere, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje. Ovim članovima preuzete su, grupisane i dopunjene odredbe iz važećeg zakona koje se odnose na postupak određivanja i prestanka privremene mere. Navedene izmene unete su u cilju usklađivanja sa članom 9. Direktive 2004/48/EZ o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Članom 99. Nacrta zakona se na potpuniji i detaljniji način propisuje šta se smatra obezbeđenjem dokaza, dok se odredbama člana 100. na detaljan način propisuje postupak za određivanje obezbeđenja dokaza, uslovi za izdavanje te mere, rokovi za dostavljanje rešenja kojim je određeno obezbeđenje dokaza i rok za pokretanje postupka radi opravdanja obezbeđenja dokaza. Članom 101. Nacrta zakona propisuje se postupak za ukidanje obezbeđenja dokaza, mogućnost da lice protiv koga je određeno obezbeđenje dokaza u predviđenim slučajevima dobije naknadu štete koja mu je naneta obezbeđenjem dokaza, kao i mogućnost suda da odredi polaganje sredstva obezbeđenja u slučaju nastanka štete. Članom 102. Nacrta zakona predviđeno je da se na pitanja u vezi sa postupkom za obezbeđenje dokaza koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Ovim članovima su preuzete, grupisane i dopunjene odredbe člana 76. važećeg zakona koje su se odnosile na postupak određivanja i prestanka mere obezbeđenje dokaza. Navedene izmene unete su u cilju usklađivanja sa članom 7. Direktive 2004/48/ES o sprovođenju prava intelektualne svojine. Shodna primena odredaba zakona kojim se uređuje parnični postupak predviđena je po osnovu mišljenja Ministarstva pravde.

Članom 103. Nacrta zakona se na detaljniji način određuju lica kojima sud može naložiti dostavljanje informacija u vezi sa povredom prava, kao i njihova odgovornost za nastanak štete u slučaju da ne postupe po nalogu suda. Navedenim izmenama vrši se usklađivanje sa članom 8. Direktive 2004/48/EZ o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Odredbe čl. 104-108. Nacrta zakona koje se odnose na tužbu za osporavanje žiga i reviziju, preuzimaju se u celosti i neizmenjene iz važećeg zakona.

Poglavljem XI. Nacrta zakona su propisane kaznene odredbe. Poglavljem XII. Nacrta zakona propisane su prelazne i završne odredbe. Članom 112. Nacrta zakona propisano je da će se novi zakon primenjivati i na prijave za priznanje žiga podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa žigovima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani. Članom 113. Nacrta zakona propisane su odredbe koje se odnose na donošenje podzakonskog akta. Članom 114. Nacrta zakona propisano je da Registar žigova i Registar prijava koji su ustanovljeni važećim zakonom nastavljaju da se vode kao Registar žigova u skladu sa ovim zakonom. Čl. 115. i 116. Nacrta zakona propisan prestanak važećeg zakona i dan stupanja na snagu novog propisa.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo prosvete, 24.07.2019.