EVROPSKI SUD PRAVDE PRESUDIO U KORIST DUŽNIKA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: Narodna banka Srbije je u cilju olakšavanja otplate kredita indeksiranih u CHF u februaru 2015. donela Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Teret je podeljen između poverilaca i dužnika. Time se isključuje mogućnost daljih regulativnih aktivnosti NBS-a vezanih za te kredite

Klijente banaka koji vraćaju stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima malo-malo pa obraduju sudovi, i naši i strani, koji donesu odluku koja bi im olakšala plaćanje rata.

Ali dok same banke ne pristanu na olakšice ili dok Vrhovni kasacioni sud u Srbiji ne donese obavezujuću preporuku, olakšica za sve neće biti. Sasvim je moguće da će pojedinci dobijati presude protiv banaka na sudu, ali to ne mora biti pravilo. Isto važi i za rešenje Evropskog suda pravde iz Strazbura, koji je nedavno presudio u korist jedne rumunske državljanke zadužene u švajcarskim francima. Spas bi za te klijente mogao doći i od banka ili od zakonodavca. Takve primere već imamo u bivšim republikama SFRJ.

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da je samo kod nas taj problem ostao nerešen. U Hrvatskoj i Crnoj Gori donet je zakon o konverziji u evro na dan isplate zajma, a po kursnim paritetima koji su tada bili na snazi. U Bosni i Hercegovini su same banke po istom sistemu konverzije rasteretile dužnike.

Kod nas je u toku otplata više od 100.000 stambenih kredita. Od te brojke 18.500 je u švajcarskim francima. Ostatak duga iznosi oko milijardu franaka. Najviše ih je uzeto pre desetak godina. U početku je otplata išla bez teškoća jer je odnos franak–evro bio nepromenjen. Te 2008. godine franak je vredeo 49 dinara. Za kredit na rok otplate od 25 godina od 70.000 franaka uz godišnju kamatu od 4,5 procenata rata je bila 19.400 dinara. 22. septembra 2017. godine je franak vredeo 102 dinara, a rata 40.800. Istovremeno se povećavala i glavnica.

Takav razvoj situacije s kursom franka prethodnih godina bolno je odjeknuo u regionu. Razne zemlje imale su različita rešenja, kako kod sudova, tako i kod banaka. Ove sedmice je Evropski sud pravde iz Strazbura, donoseći odluku u korist rumunske državljanke, dao uput nacionalnim sudovima: treba da ocene da li su dužnici imali prave informacije od banaka kada su potpisivali ugovor o zaduživanju. Reklamni slogani i savetnici u bankama ubeđivali su ih da uzimaju zajmove u stabilnoj valuti te da nemaju razloga za brigu. Takva reklama i preporuke su u suprotnosti s evropskom direktivom 93-13 koja reguliše nepoštene odredbe u potrošačkim ugovorima

Dejan Gavrilović "Efektive" kaže da je Evropski sud stao na stanovište da je banka morala da upozna klijente sa svim rizicima i posledicama koje je preuzeo na sebe kada je pristao da se zaduži u stranoj valuti. Banke u Srbiji to nisu činile, a kompletan rizik, odnosno posledice, prebacile su na klijente. Da su klijenti znali da postoji mogućnost da dug nakon decenije redovne otplate bude veći nego na početku, teško da bi se odlučili za aranžman s bankom.

Šta dalje mogu kod nas da očekuju klijenti koji su u problemu?

Ukoliko se "švajcarski slučaj" nađe pre pred Kasacionim sudom i on donese odluku kao i evropski, lako bi se moglo doći do rešenja povoljnijeg za klijente.

Udruženje "Švajcarac", koje u Vojvodini okuplja klijente napisalo je na sajtu povodom odluke suda "Korak do pobede". Lepo zvuči, ali izvesno je da će trebati baš još dva-tri koraka.

O tome hoće li se u svetlu novih dešavanja nešto menjati u politici prema tim kreditima u Narodnoj banci Srbije kažu da su u cilju olakšavanja otplate kredita indeksiranih u švajcarskim francima u februaru 2015. doneli Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015 i 51/2015). Ona je predviđala četiri modela olakšice kod otplate tih kredita. To je svih 16 banaka koje su u portfoliju imale te zajmove ponudilo klijentima. Od 2015. do 2017. broj tih kredita je smanjen pa se može zaključiti da su mere imale efekta. Rešenja ponuđena Odlukom predvidela su obavezu banaka da ih poštuju, a korisnicima kredita ostavila slobodan izbor. Teret je podeljen između poverilaca i dužnika. Time se isključuje mogućnost daljih regulativnih aktivnosti NBS-a vezanih za te kredite. Iz NBS-a podsećaju na to da je Vlada Republike Srbije uputila Preporuku bankama za socijalno ugrožene korisnike tih kredita, a u cilju olakšavanja otplate. Tu su istaknuti kriterijumi koje bi banke trebalo da imaju u vidu prilikom ponude i odobravanja olakšica. NBS podržava preporuku i to što je fokus stavljen na socijalnu dimenziju problema.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 23.09.2017.
Naslov: Redakcija