Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Od novog zakona se očekuje da doprinese jačanju nezavisnosti i samostalnosti Agencije, da definiše jasnija i preciznija pravila u odgovornom postupanju funkcionera, prijavi imovine i prihoda, da precizira pitanja koja se odnose na sukob interesa i kumulaciju javnih funkcija. Agencija treba da dobije šira ovlašćenja pristupa dokumentima državnih organa u postupanju. Od izuzetnog značaja su odredbe koje se odnose na status i položaj državnih službenika zaposlenih u Agenciji


Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US), Akcionom planu za poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava odnosno Akcionom planu za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, utvrđena je preventivna uloga Agencije u borbi protiv korupcije.

Polazeći od tako definisane uloge i položaja, Agencija za borbu protiv korupcije mora da uživa nezavisnost i samostalnost koja odgovara njenoj funkciji, da bude oslobođena svakog nedozvoljenog i neprimerenog uticaja. Agencija treba da ukazuje na sumnju u postojanje korupcije i da preduzima mere iz svoje nadležnosti kako bi drugi organi mogli da postupaju dalje.

U nadležnosti Agencije je obavljanje sledećih poslova: nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, pokretanje postupaka i izricanje mera zbog povrede Zakona o Agenciji, rešavanje o sukobu interesa, obavljanje poslova u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti ("Sl. glasnik RS", br. 43/2011 i 123/2014), davanje mišljenja i uputstava za sprovođenje Zakona o Agenciji, vođenje registra funkcionera, vođenje registra imovine i prihoda funkcionera, postupanje po predstavkama pravnih i fizičkih lica, davanje smernica za izradu planova integriteta…

Agencija ne hapsi, ne sprovodi istrage i ne kažnjava za krivična dela sa elementom korupcije, to nije njen posao.

U Godišnjem izveštaju za 2016. godinu, prepoznate su određene slabosti u radu Agencije za borbu protiv korupcije, i to:

  • neprecizne i nejasne odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije;
  • problemi u komunikaciji sa drugim državnim organima i institucijama; npr. Narodna skupština dve godine nije razmatrala Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije;
  • nepostojanje uvezane baze podataka, kao pristupa službenim evidencijama i dokumentacijama drugih državnih organa i institucija;
  • nedostatak odgovarajućeg poslovnog prostora i dovoljnog broja zaposlenih;
  • nepostupanje po odlukama Agencije odnosno po inicijativama Agencije za razrešenje funkcionera sa javne funkcije, što svakako može da utiče na urušavanje sistema borbe protiv korupcije i poverenja u vladavinu prava.

Polazeći od navedenih slabosti u radu, aktivnosti koje će biti u fokusu i prioriteti u radu Agencije za borbu protiv korupcije u narednom periodu su:

  • Borba protiv korupcije mora da bude sistemska i sveobuhvatna. Donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao krovnog, sistemskog zakona odlagano je više puta do sada. Od novog zakona se očekuje da doprinese jačanju nezavisnosti i samostalnosti Agencije, da definiše jasnija i preciznija pravila u odgovornom postupanju funkcionera, prijavi imovine i prihoda, da precizira pitanja koja se odnose na sukob interesa i kumulaciju javnih funkcija. Novim zakonom, Agencija treba da dobije šira ovlašćenja pristupa dokumentima državnih organa u postupanju. Od izuzetnog značaja su odredbe koje se odnose na status i položaj državnih službenika zaposlenih u Agenciji.
    Agencija za borbu protiv korupcije je izradila mišljenje o Nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i u novembru ga dostavila Ministarstvu pravde;
  • Davanje mišljenja o proceni rizika korupcije u odredbama nacrta zakona. Samo u 2017. godini Agencija je dala šesnaest mišljenja i sa ovako uspostavljenom dobrom praksom treba nastaviti i dalje;
  • Razmena najboljih praksi u izradi planova integriteta unutar institucija. Plan integriteta predstavlja osnovni mehanizam u prevenciji korupcije, jer same institucije treba da prepoznaju rizik od korupcije u svojoj instituciji. U prvom ciklusu, od 2012. godine, oko 2500 institucija uradilo je svoj plan integriteta a sada je u toku drugi ciklus;
  • Ključno je pitanje poverenja javnosti u institucije sistema i da li i na koji način institucije ispunjavaju svrhu svog postojanja. Stoga, jačanje poverenja javnosti u rad Agencije, kroz njen dostupan i transparentan rad je od prioritetnog značaja. Rad Agencije treba da bude transparentan u meri u kojoj to zahtevaju interesi javnosti, ali da se istovremeno ne naruše operativnost u postupanju i izvori informacija, odnosno da se pruži zaštita licima koja prijavljuju korupciju;
  • Informisanju građana treba pokloniti posebnu pažnju. Posebna pažnja mora da bude usmerena na informisanje građana o načinima na koje mogu prijaviti korupciju;
  • Puno poštovanje za sve koji se bave borbom protiv korupcije, kroz unapređenje i održivu saradnju sa drugim državnim organima i institucijama, sa nezavisnim regulatornim telima, kao i sa organizacijama civilnog društva. Samo kroz zajednički rad i međusobnu podršku može da se nauči više i doprinese jačoj i kvalitetnijoj borbi protiv korupcije. Dobar temelj za dalji razvoj saradnje sa civilnim društvom predstavljaju Smernice za saradnju Agencije sa organizacijama civilnog društva. U tom smislu, dužnu pažnju treba posvetiti preporukama civilnog društva u postavljanju prioriteta za borbu protiv korupcije, kako na lokalnom tako i na regionalnom nivou;
  • Kako napredak Agencije zavisi i od njene uloge na regionalnoj i međunarodnoj sceni, značajno je pomenuti dalje unapređenje i ove saradnje. Neophodno je međusektorsko povezivanje i uspostavljanje saradnje na regionalnom nivou;
  • U svim međunarodnim strateškim dokumentima koji se bave borbom protiv korupcije, jedna od najznačajnijih stavki je stabilan položaj zaposlenih u ovim telima, što podrazumeva i stalno unapređenje znanja i veština, dakle kontinuirani profesionalni razvoj i obuka;
  • Moramo da povedemo računa o dosadašnjim uslovima rada, kako materijalnim, tako i smeštajnim i profesionalnim. Položaj i status zaposlenih mora da odgovara nivou odgovornosti koji se od njih zahteva. Broj zaposlenih nije na zadovoljavajućem nivou, a koji je potreban kako bi Agencija efikasno i blagovremeno mogla da odgovori visoko postavljenim zahtevima i izazovima u okruženju. Popunjenost je oko 62% od ukupnog broja sistematizovanih radnih mesta, te u tom smislu treba preduzeti mere radi popune upražnjenih mesta.

 Aktivnosti u vezi sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i pratećim akcionim planom i Akcionim planom za Poglavlje 23

  • U skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, Agencija nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i sektorskih akcionih planova i daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova, te posebna pažnja mora da bude usmerena na izveštaje koje kvartalno dostavljaju državni organi o sprovođenju aktivnosti. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije je usvojena za period od 2013. do 2018. godine, a Akcioni plan za njeno sprovođenje u avgustu 2013, koji je zatim revidiran u julu 2016. godine. Strategija u velikoj meri odražava 20 ključnih principa u borbi protiv korupcije iz Rezolucije SE 94(27) i predstavlja dobar sektorski pristup borbi protiv korupcije.
  • U okviru Poglavlja 23, i potpoglavlja – borba protiv korupcije, treba se rukovoditi definisanim merama i aktivnostima i zacrtanim rokovima za njihovu realizaciju. Za sve aktivnosti je kao nosilac aktivnosti ili kao jedan od nosilaca aktivnosti određena Agencija za borbu protiv korupcije. U okviru prevencije korupcije definisano je 106 aktivnosti, a u okviru represije korupcije 34 aktivnosti. Sistem borbe protiv korupcije mora da bude efikasan i kada govorimo o prevenciji i kada govorimo o represiji, odnosno kažnjavanju za krivična dela korupcije. S tim u vezi i u skladu sa preuzetim obavezama, Akcioni plan za Poglavlje 23 predviđa da je ključna mera za prevenciju korupcije donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji treba da na sveobuhvatan način uredi oblast prevencije korupcije. U domenu represivne borbe protiv korupcije ključna mera Akcionog plana je donošenje Strategije finansijskih istraga, koja treba da bude integrišući dokument za najveći broj mera koje se odnose na represivnu borbu protiv korupcije i Akcionog plana za primenu strategije.

 U narednom periodu Agencija će sprovoditi ili biti korisnik projekata koje finansira Evropska unija

  • Agencija je 11. oktobra 2016. godine započela dvogodišnji Tvining projekat "Prevencija i borba protiv korupcije", vredan dva miliona evra, finansiran u okviru predpristupnih EU fondova za Republiku Srbiju. Projekat traje dve godine i treba da omogući saradnju i razmenu iskustava, dobre prakse i stručnog znanja između Agencije za borbu protiv korupcije Republike Srbije, s jedne strane i Nacionalne agencije za borbu protiv korupcije Republike Italije, kao i drugih nadležnih institucija Republike Italije i Kraljevine Španije, s druge strane.
  • Projekat koji sprovode Ministarstvo pravde i Republičko javno tužilaštvo je IPA 2013 – "Prevencija i borba protiv korupcije", sa trajanjem od 30 meseci i vrednošću 3,2 miliona evra, ima za cilj kontinuiranu podršku radu Agencije za borbu protiv korupcije, kao i pomoć u obuci državnih službenika, što je u skladu sa našim prioritetima, a otvaranje projekta je predviđeno za 21. septembar 2017. godine.
Izvor: Vebsajt Agencije za borbu protiv korupcije, 26.09.2017.
Naslov: Redakcija