Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Agencija navodi da u Nacrtu zakona postoje određena rešenja čiji su potencijalni efekti suprotni proklamovanim ciljevima i razlozima za njegovo donošenje. Ovo se, pre svega, odnosi na rešenja koja se tiču položaja državnih službenika zaposlenih u Agenciji, zabrane kumulacije javnih funkcija i postupanja organa javne vlasti po preporukama za razrešenje. Dodatno, Nacrt zakona ne sadrži odredbe kojima bi se predvideo duži rok zastarelosti za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka za prekršaje određene ovim zakonom, odnosno dužnost javnog funkcionera kome je ranije data saglasnost za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija da se u određenom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona opredeli koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja i da o tome obavesti Agenciju


Agencija za borbu protiv korupcije pripremila je mišljenje o Nacrtu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Iako Nacrt zakona sadrži niz značajnih i korisnih novina, postoje određena rešenja čiji su potencijalni efekti suprotni proklamovanim ciljevima i razlozima za njegovo donošenje – uvođenju jasnijih i strožih pravila o odgovornosti funkcionera, poboljšanju efikasnosti rada Agencije i jačanju njene nezavisnosti, kao i usklađivanju sa važećim strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije. Konkretno, ovo se, pre svega, odnosi na rešenja koja se tiču položaja državnih službenika zaposlenih u Agenciji, zabrane kumulacije javnih funkcija i postupanja organa javne vlasti po preporukama za razrešenje.

Dodatno, Nacrt zakona ne sadrži odredbe kojima bi se predvideo duži rok zastarelosti za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka za prekršaje određene ovim zakonom, odnosno dužnost javnog funkcionera kome je ranije data saglasnost za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija da se u određenom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona opredeli koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja i da o tome obavesti Agenciju.

Nacrtom zakona predviđeno je da državni službenici zaposleni u Agenciji podležu istim zabranama i obavezama kojima prema ovom zakonu podležu javni funkcioneri, izuzev ograničenjima po prestanku javne funkcije, kao i da im se, ukoliko povrede ovaj zakon izriče disciplinska kazna koja može da se izrekne za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Na ovaj način, državni službenici zaposleni u Agenciji dovode se u značajno nepovoljniji položaj u odnosu na sve ostale državne službenike, kao i na javne funkcionere. Naime, iako nemaju nikakva dodatna prava u odnosu na ostale državne službenike, državnim službenicima zaposlenim u Agenciji nameću se značajne dodatne obaveze i zabrane. Takođe, za svaku povredu ovog zakona izriče im se disciplinska kazna koja može da se izrekne za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, dok se javnim funkcionerima za iste te povrede može izreći mera opomene ili mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, koja po Nacrtu zakona nije obavezujuća, a ukoliko se nakon povrede ovog zakona povinuju obavezama, može doći i do obustavljanja postupka. Usvajanje predloženog rešenja bi, dugoročno gledano, imalo efekte koji su potpuno suprotni pojedinim proklamovanim ciljevima Nacrta zakona i usvojenih strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, pre svega poboljšanju efikasnosti rada i jačanju kapaciteta i nezavisnosti Agencije. Konkretno, pored negativnog uticaja na položaj trenutno zaposlenih, usvajanje ovakvog rešenja bi svakako negativno uticalo i na interesovanje potencijalnih kandidata za zasnivanje radnog odnosa u Agenciji u budućnosti.

Nacrtom zakona zabrana kumulacije javnih funkcija proklamovana je kao pravilo. Međutim, u odredbama koje se odnose na razrešenje javnog funkcionera propisano je da povredu ove zabrane utvrđuje Agencija, donošenjem mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Ovakvo rešenje omogućava da organi javne vlasti koji su izabrali, imenovali ili postavili funkcionera na drugu javnu funkciju bez odgovarajućih posledica ignorišu, tj. ne postupaju po merama javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, što je, takođe, u suprotnosti sa proklamovanim ciljevima Nacrta zakona. S tim u vezi, važno je napomenuti da po Nacrtu zakona organ javne vlasti jedino ima obavezu da saopšti Agenciji kako je postupio po preporuci za razrešenje, a u slučaju da je ne prihvati nema obavezu da obrazloži zašto je nije prihvatio.

Iz Nacrta zakona izostavljeno je rešenje kojim se predviđa duži rok zastarelosti za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka za prekršaje određene ovim zakonom, iako bi usvajanje ovog rešenja predstavljalo značajan korak u usaglašavanju sa međunarodnim standardima u borbi protiv korupcije koji proizlaze iz Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije. Takođe, takvo rešenje bilo bi u skladu i sa Zakonom o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016), koji predviđa da se za prekršaje iz oblasti sprečavanja korupcije može zakonom propisati duži rok zastarelosti, koji ne može biti duži od pet godina.

Iz Nacrta zakona izostavljena je i odredba kojom se predviđa da je javni funkcioner, kome je odlukom direktora data saglasnost za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija, dužan da se u određenom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona opredeli koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja i da o tome obavesti Agenciju. Na ovaj način bi se javnim funkcionerima, koji su stekli određena prava na osnovu ranijeg zakona, ostavio razuman rok da usaglase svoj status sa novim pravilima. Neprihvatanje ovog rešenja bi za posledicu imalo da javni funkcioneri, koji stupe na javnu funkciju nakon početka primene novog Zakona, budu u nepovoljnijem položaju od onih koji su taj status stekli po još uvek važećem zakonu, za koje odredbe o zabrani kumulacije javnih funkcija ne bi važile.

Uz mišljenje, Agencija je pripremila i dva priloga – predlog za izmene i dopune odredaba o obukama u oblasti borbe protiv korupcije i jačanja integriteta sa obrazloženjem i predlog izmena i dopuna odredaba kojima se uređuju prekršaji.

Naime, Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013) i pratećim Akcionim planom predviđena je, pored ostalog, izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US) u delu koji se odnosi na uvođenje obaveze pohađanja obuke o etici i integritetu za sve zaposlene u javnom sektoru, uključujući i funkcionere. S obzirom na to da ova ciljna grupa broji više od pola miliona zaposlenih, a da Agencija raspolaže ograničenim kadrovskim kapacitetima, trebalo je osmisliti najefikasniji način koji će omogućiti dostupnost obuke svim zaposlenima u javnom sektoru. Kako bi ostvarila ovaj cilj, predloženo je da Agencija vrši obuku u organima javne vlasti na dva načina: putem obuke na daljinu (online obuke) i obuke koju će izvoditi lica kojima je izdata licenca. Predloženo rešenje o licenciranju lica koja će izvoditi obuku, formulisano je po uzoru na već postojeće zakonske modele koji su se pokazali kao realno izvodljivi i efikasni.

U prilogu koji se odnosi na odredbe o prekršajima predloženo je, pored ostalog, da se prekršajna odgovornost javnih funkcionera, odgovornih lica u organima javne vlasti i organa javne vlasti predvidi za još neke slučajeve povrede zakona za koje Agencija smatra da je to neophodno.

Pored otklanjanja pomenutih nedostataka, postoji potreba za dodatnim unapređenjem i preciziranjem njegovih odredaba. Naime, pojedine odredbe sadrže rizike od korupcije koji se tiču, pre svega, upotrebe nepreciznih formulacija, davanja širokih diskrecionih ovlašćenja i nepostojanja rokova.

Izvor: Vebsajt Agencija za borbu protiv korupcije, 15.11.2016.
Naslov: Redakcija