ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Za učinjeni prvi prekršaj izriče se zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od 15 dana, za ponovljeni prekršaj 90 dana, za treći penal do godinu dana

Za učinjeni prvi prekršaj umesto zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od sedam dana preduzećima će ubuduće biti izricana zabrana rada od 15 dana, za ponovljeni prekršaj 90 dana. Ukoliko se isti prekršaj ponovi i treći put, zabrana delatnosti trajaće do godinu dana. Ova tek usvojena promena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016 i 30/2018) trebalo bi da doprinese smanjenju sive ekonomije jer predviđa povećanje kazni za neizdavanje računa i neprijavljivanje radnika, zaključeno je na zajedničkoj sednici vladinog Koordinacionog tela i Stručne grupe za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije.

Država će, kako je najavljeno, u narednom periodu posebno kontrolisati sektore ugostiteljstva i turizma, saobraćaja i poljoprivrede u kojima je uočen povećan rizik od nelegalnog poslovanja.

 Inače, poslovanje u sivoj zoni učestvuje sa 14,9 odsto u bruto društvenom proizvodu, što ukazuje da ono i dalje opterećuje privredu. Isplata zarada "na ruke " čini najveći deo nelojalne konkurencije. Neformalna zaposlenost, odnosno delimična ili potpuna isplata zarada u gotovini čini znatno veći deo sive ekonomije nego neprijavljeni poslovni višak, odnosno profit. Od 100 dinara sive ekonomije, približno 62 dinara čine neprijavljene plate zaposlenih, a 38 dinara neprijavljeni profit, pokazuju rezultati ankete sprovedene među hiljadu firmi širom Srbije urađene za potrebe publikacije "Siva ekonomija Srbije u 2017 ".

U protekloj godini se 16,9 odsto registrovanih firmi bavilo nekim vidom sive ekonomije, što je napredak u odnosu na 2012. godinu, kada je 28,4 odsto preduzeća poslovalo mimo zakona. Približno jedna desetina privrednih subjekata (10,8 odsto) ima neformalno zaposlene, a pre pet godina bilo ih je skoro duplo više. Dok 6,9 odsto preduzeća plaća robu i usluge u gotovini, iako su obveznici PDV-a.

Visoko na listi prioriteta jeste i kontrola pojedinaca i firmi koji posluju na crno, odnosno nisu registrovani i kojih ima 17,2 odsto u ukupnom broju preduzeća. Stavljanje akcenta na ovu meru imaće poseban značaj za prehrambenu industriju zbog rizika koji nosi promet hrane proizvedene u neregistrovanim pogonima, kao i u poljoprivredi gde je izražen problem sa sezonskim radnicima koji su najčešće angažovani na crno.

Na sednici je usvojen revidirani Nacionalni program i definisano 15 prioritetnih mera u cilju još efikasnije primene tog strateškog dokumenta. Među odabranim prioritetima najveći broj se odnosi upravo na inspekcije, koje bi do sredine naredne godine trebalo da budu umrežene preko platforme e-Inspektor.

Na sastanku je, kako je saopšteno, najavljeno i da će po hitnom postupku biti izmenjen Zakon o duvanu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 90/2007, 95/2010, 36/2011, 6/2012 - usklađeni izn., 69/2012 - usklađeni izn., 93/2012, 8/2013 - usklađeni izn., 64/2013 - usklađeni izn.,108/2013, 4/2014 - usklađeni izn., 79/2014 - usklađeni izn., 5/2015 - usklađeni izn., 67/2015 - usklađeni izn., 5/2016 - usklađeni izn., 65/2016 - usklađeni izn., 8/2017 - usklađeni izn., 76/2017 - usklađeni izn. i 18/2018 - usklađeni izn.) kako bi bio sužen prostor nesavesnim proizvođačima duvana da falsifikuju ugovore o legalnoj proizvodnji.