ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Kazne za kršenje autorskih prava mogu biti novčane u zavisnosti od pojedinačnog slučaja, a idu i do tri godine zatvora. Ako neko nelegalnim deljenjem i umnožavanjem želi sebi da obezbedi materijalnu korist, zatvorska kazna je pet godina
Šokirala nas je nedavna vest da je Beograđanima koji su "skinuli" crtani film sa interneta u Nemačkoj stigla drakonska kazna od 950 evra. Ipak, ne bi trebalo da mislimo da smo mi po tom pitanju bezbrižni i u Srbiji, jer naš zakon nije ništa drugačiji od evropskog, pa bi svaki skinuti film i ovde mogao biti debelo naplaćen.
- Suština cele priče sa preuzimanjem filmova sa interneta je u tome da "Torent" nije nelegalan, već u svemu tome postoji algoritam koji osim što vam daje sadržaj, on vam i uzima određeni fajl. Tako vi dalje delite sadržaj koji je zaštićen autorskim pravom - objašnjava Vladimir Marić direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i dodaje da povreda autorskog prava leži upravo u toj daljoj distribuciji.
Ipak, ono što najviše interesuje sve uživaoce filmova jeste da li je zakon i kod nas kao i u Nemačkoj, gde se desio navedeni slučaj. Marić navodi da jeste.
- Ne postoji razlika u zakonu i pravima autora kod nas i u Nemačkoj. Svako ko nelegalno preuzima i deli autorski sadržaj može biti procesuiran. Pravo na intelektualnu svojinu je manje-više isti za sve zemlje- kaže Marić.
On pojašnjava da do kažnjavanja dolazi na privatni zahtev autora, kada on primeti da je neko njegovo delo nelegalno umnožio i podelio i želi da se to kazni. Tek tada možete očekivati reakciju pravosuđa.
Zašto je sankcionisanje češće u Nemačkoj nego u Srbiji, do kraja nije jasno, ali krivični procesi tog tipa vrlo su retki u Srbiji.
Jedna od pretpostavki jeste da nas od većeg broja postupaka štiti što smo mala zemlja, pa autori ne obraćaju pažnju na kršenje prava u toj meri kao što to čine sa Nemačkom.
Što se tiče kazni, sam Zakon o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 - odluka US) to ne određuje, ali određuje član 199 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016).
- Kazne mogu biti novčane u zavisnosti od pojedinačnog slučaja, a idu i do tri godine zatvora. Ako neko nelegalnim deljenjem i umnožavanjem želi sebi da obezbedi neku materijalnu korist, zatvorska kazna je pet godina - kaže Marić.
Novčane kazne prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, iznose od 100.000 do 3.000.000 dinara za privredno društvo ili drugo pravno lice, a za fizičko od 10.000 do 50.000 dinara.
Naši državljani koji duže vreme žive u Nemačkoj kažu da se tamo retko ko približava "Torentu" i sličnim sajtovima, jer gotovo svakodnevno stižu kazne.
- Kazne su najčešće oko 900 evra, tako da se nikako ne isplati rizikovati. Najčešće greše ljudi sa strane koji nisu još upućeni u sva prava koja važe u Nemačkoj - objašnjava I.S. koji živi u Minhenu.
Dodaje i da je se za te postupke najčešće angažuju advokati radi postizanja nagodbe, jer ih sve izađe jeftinije nego da plate pun iznos, a vrlo su obazrivi i kada je reč o gledanju filmova onlajn.
Izvor: Vebsajt Blic, N. Govoruša, 21.03.2019.Naslov: Redakcija