NACRT ZAKONA O SPREČAVANJU KORUPCIJE: Predviđeno da direktor Agencije za sprečavanje korupcije dobije veća ovlašćenja
Nacrtom zakona o sprečavanju korupcije predviđeno je da direktor Agencije za sprečavanje korupcije dobije veća ovlašćenja, a prema rečima državnog sekretara Ministarstva pravde Radomira Ilića, atmosferu u kojoj se radilo na ovom zakonu obeležili su veliki pritisci.
Ilić je to saopštio na javnoj raspravi o Nacrtu zakona rekavši da postoje pojedinci koji žele da "izguraju" određena rešenja u ovom zakonu.
"Mislim na političke pritiske, različite vidove neargumentovanog razgovora, nasilja. To rade pojedini politički činioci, pojedinci iz institucija i međunarodnih organizacija. Pritisci se vrše i na mene lično, idu toliko daleko, čak i prema mojoj porodici. Dužan sam o tome da obavestim javnost", rekao je Ilić.
On je poručio da na te pritiske ne pristaje, zbog interesa građana Srbije i interesa Republike i dodao da zakon neće pisati pojedinci koji imaju lične interese.
Postoje, kaže, i lobiranja kod međunarodnih organizacija, da Srbija dobije loše mišljenje o zakonu, jer "nisu prošla neka rešenja".
Ilić je rekao da će, ukoliko se pritisci budu nastavili, obavestiti javnost o svakom pojedinačno, te da će to učiniti kao uzbunjivač.
Ocenjuje da pojedinci žele da uruše Agenciju za borbu protiv korupcije i poručuje da im to neće dozvoliti.
Po važećem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010, 66/2011 - odluka US, 67/2013 - odluka US, 112/2013 - autentično tumačenje i 8/2015 - odluka US), objasnio je, direktora Agencije bira odbor, koji je inače drugostepeni organ.
"Kada se bolje pogleda zakon, direktor nema tako velika ovlašćenja već odbor. Pošto odbor ima veća ovlašćenja, a drugostepeni je organ, onda je to loše postavljeno", istakao je Ilić.
Govoreći o radu na Nacrtu zakona, Ilić kaže da su postojala dva načina da se reši pitanje odbora, prvi je da vlada i predsednik Republike prestanu da predlažu članove odbora, a drugi je profesionalizacija, odnosno da direktor i članovi odbora polažu testove.
Ilić je rekao da je Nacrtom predviđeno da se direktoru daju ovlašćenja odbora, dakle da ima veća ovlašćenja, a da odbor kao drugostepeno telo dobije naziv veće agencije.
Ministarstvo pravde, objašnjava, imaće tehničku ulogu i raspisaće konkurs za direktora, potom će formirati komisiju koja treba da prikupi dokumentaciju i onda oni koji konkurišu, kaže, polažu test iz tri dela - znanje o borbi protiv korupcije, test integriteta i treći deo je program.
Na isti način se biraju i članovi veća s tim što oni ne moraju da imaju program.
On je dodao da u Nacrtu piše da Agencija ima pravo da uz saglasnost vrši uvid u račune onih koje kontroliše.
Direktor Agencije Dragan Sikimić rekao je da su tom telu potrebna sredstva, ljudi i ovlašćenja za dobro funkcionisanje i dodao da je on iskazao jasan stav da ne treba ići ispod standarda koji su postavljeni sadašnjim zakonom.
Ukazao je i na dokumente koji se moraju ispoštovati, odnosno na obaveze prema međunarodnoj zajednici budući da se Srbija nalazi procesu pristupanja EU, a reč je o preporukama Evropske komisije, akcionom planu za Poglavlje 23 i izveštaj o napretku.
Na okruglom stolu tokom prve javne rasprave Marija Mitić iz delegacije EU je rekla da je važno što je rečeno da će se rasprava nastaviti i što će biti još skupova na kojima će učestvovati međunarodna i domaća javnost.
Ona je pozdravila usvajanje preporuke od strane Ministarstva pravde koje su stigle iz GREKA (GRECO - Grupa država za borbu protiv korupcije).
"Još nam je važniji efekat zakona i ispunjavanje prelaznih merila koja ukazuju na procese koji treba da se dogode, a to je prevencija korupcije. To je nešto što može da se izmeri, postoje međunarodni pokazatelji. Nažalost, oni za Srbiju stagniraju neko vreme. Nadamo se da će se to promeniti primenom zakona", rekla je Mitić.
Sikimić je odgovorio da država pokazuje nameru da se "uhvati u koštac" sa korupcijom, a u prilog tome, dodaje, govori da je budžet agencije ove godine veći za oko 20 miliona dinara, da je nadležni skupštinski odbor usvojio sistematizaciju koja treba da rezultira da se zaposli dvostruko više ljudi, kao i da se nadležnosti Agencije rešavaju Nacrtom zakona.
"To su tri neophodne stvari za rad agencije", istakao je Sikimić i pozdravio promenu naziva iz Agencije za borbu protiv korupcije u Agenciju za sprečavanje korupcije.
Iz Ministarstva pravde kažu da će na sledećem skupu biti prisutni i predstavnici civilnog društva.
Izvor: Vebsajt RTV, 22.02.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija