Stručni komentar KOMENTAR PRAVILA INCOTERMS 2020 • Stupaju na snagu 1. januara 2020. godine •

Međunarodni trgovinski termini (International Commercial Terms - INCOTERMS) su pravila koja donosi Međunarodna trgovinska komora sa sedištem u Parizu, sa ciljem da privrednicima olakša ugovaranje prodaje robe.

Međunarodna, ali i unutrašnja prodaja robe su često distancione prodaje. To znači da se ugovor o prodaji izvršava tako što se roba prevozi od prodavca do kupca na udaljenim relacijama, često različitim vidovima transporta. Na tom putu roba je izložena različitim rizicima: krađe, oštećenja, propadanja zbog njenih prirodnih svojstava i sl. Stoga je jedno od ključnih pitanja prava prodaje robe koja ugovorna strana - prodavac ili kupac, snosi rizik za slučajno oštećenje, propast ili gubitak robe tokom njene otpreme od prodavca do kupca? Povezano sa ovim pitanjem je određivanje mesta isporuke robe, kao mesta u kome prilikom izvršenja ugovora o prodaji rizik prelazi sa prodavca na kupca. Drugo važno pitanje kod distancione prodaje je koja ugovorna strana snosi troškove prevoza robe od prodavca do kupca i druge prateće troškove: osiguranja robe u prevozu, kontrole količine i kvaliteta, carinjenja, sanitarnih i drugih bezbednosnih kontrola i sl.

U skladu sa starim pravilom rimskog prava res perit domino (stvar propada vlasniku), koje je opšteprihvaćeno u savremenim nacionalnim pravnim sistemima, rizik za slučajnu propast, oštećenje ili gubitak snosi strana koja je vlasnik robe. Primera radi, ako se događaj koji je prouzrokovao gubitak robe desio u vreme dok je roba još uvek bila u vlasništvu prodavca, prodavac će i dalje biti u obavezi da kupcu isporuči odgovarajuću robu ili da mu nadoknadi štetu zbog nemogućnosti isporuke, jer je roba izgubljena u vreme kada je rizik bio na njemu. I obrnuto, ako je roba oštećena ili uništena u vreme kada je kupac postao njen vlasnik, on će morati da plati prodavcu punu cenu za kupljenu robu, jer je prodavac svoju osnovnu obavezu iz ugovora o prodaji izvršio.

Problem u primeni pravila res perit domino nastaje zbog toga što različiti pravni sistemi ne uređuju na isti način pitanje momenta prelaska svojine na stvari. U većini kontinentalnih pravnih sistema svojina na stvari prelazi u momentu njene predaje kupcu. U francuskom i italijanskom pravu svojina na stvari prelazi u času zaključenja ugovora o prodaji. U anglosaksonskom pravu pravi se razlika između ugovora kojima se prenosi svojina na stvari (contract of sale) i ugovora gde se prodavac obavezuje da će u nekom budućem momentu, ili kada određeni uslov bude ispunjen preneti na kupca svojinu na stvari (agreement to sell).

U međunarodnoj trgovini ustaljena je praksa da se pitanje prelaska rizika za slučajnu propast, oštećenje ili gubitak robe tretira odvojeno od pitanja prelaska svojine na robi. Pitanje prelaska svojine se uređuje u skladu sa nacionalnim pravom koje je merodavno za ugovor, dok se pitanje prelaska rizika, kao mnogo značajnije za praksu, uređuje ugovorom između prodavca i kupca. Uobičajeno se momenat prelaska rizika vezuje za isporuku robe. S tim u vezi se postavlja pitanje šta je isporuka robe i kada i gde je ona izvršena?

Isporuka se može definisati kao skup radnji koje je prodavac obavezan da izvrši kako bi kupcu omogućio da raspolaže sa robom. Ona može da podrazumeva fizičku predaju robe kupcu ili predaju stvari ili dokumenata koji omogućuju raspolaganje sa robom (npr. predaja ključeva od automobila, prenos teretnice ili tovarnog lista) ali i predaju robe prevoziocu ili špediteru. Isporuka postoji i kada kupac već drži stvar po nekom drugom osnovu (npr. kao zakupac ili korisnik predmeta lizinga). Roba koja se isporučuje mora biti saobrazna ugovoru, u protivnom isporuka nije izvršena. Vreme i mesto isporuke strane uređuju ugovorom. U odsustvu ugovorne odredbe o vremenu i mestu isporuke primenjuju se dispozitivna pravila obligacionog prava. Primera radi, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: ZOO), opšte pravilo je da prodavac isporučuje robu kupcu u svom skladištu. Ukoliko je predmet ugovora individualno određena stvar (npr. mašina koja je izrađena specijalno po narudžbi kupca), roba se isporučuje u mestu gde je proizvedena. Prema tome, prodavac nema obavezu da robu šalje kupcu, odnosno po samom zakonu troškovi prevoza robe idu na teret kupca. Ukoliko se stranke nisu dogovorile oko roka isporuke, prodavac je dužan da isporuči robu u razumnom roku. Primena nacionalnih pravila u međunarodnoj trgovini predstavlja problem, jer se postavlja pitanje određivanja merodavnog nacionalnog prava za ugovor, koje je vrlo složeno i u praksi izaziva pravnu nesigurnost. Otuda je za ugovorne strane uvek bolje da ugovorom precizno urede pitanje mesta i vremena isporuke.

Potrebno je naglasiti da su pitanja mesta i vremena isporuke robe uređena u međunarodnom pravu Konvencijom UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe (ratifikovana u našem pravu Zakonom o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 10-1/84 - dalje: Bečka konvencija). Bečka konvencija na sličan način kao i ZOO uređuje pitanje mesta isporuke robe. U skladu sa članom 31. tačka (a) ove konvencije, ako drugačije nije ugovoreno, a prema ugovoru o prodaji roba treba da se preveze, prodavac je dužan da robu preda prvom prevoziocu radi dostavljanja kupcu. Kada su predmet ugovora individualno određene stvari, ili stvari određene po rodu koje treba izdvojiti iz određene mase ili ih treba proizvesti ili izraditi, a u vreme zaključenja ugovora su strane znale da je roba u određenom mestu ili da je treba izraditi ili proizvesti u određenom mestu - roba se isporučuje stavljanjem na raspolaganje u tom mestu - član 31. tačka (b). U svim ostalim slučajevima, roba se stavlja na raspolaganje kupcu u mestu u kome je prodavac u trenutku zaključenja ugovora imao svoje sedište - član 31. tačka (c). Ukoliko rok isporuke nije ugovorom određen, ili je ugovorom prepušteno kupcu da odredi rok isporuke, prodavac je dužan da isporuči robu u razumnom roku - član 33. Bečke konvencije)… dalje u pravnoj bazi Paragraf Lex

Predmet INCOTERMS pravila… Novine koje donose INCOTERMS pravila 2020

Pravila za svaki vid ili vidove transporta

Termin "isporuka" se u INCOTERMS pravilima koristi da označi gde rizik prelazi sa prodavca na kupca.

EXW (EX WORKS) - franko fabrika

FCA (Free Carrier) - franko prevoznik

CPT (Carriage Paid To) - prevoz plaćen do

CIP (Carriage and Insurance Paid To) - prevoz i osiguranje plaćeni do

DAP (Delivered at place) - isporučeno u mestu

DPU (Delivered at Place Unloaded) - isporučeno u mestu istovareno

DDP (Delivered duty paid) - isporučeno sa plaćenim dažbinama

Klauzule za prevoz pomorskim i unutrašnjim plovnim putevima

FAS (Free alongside ship) - franko uz bok broda

FOB (Free on board) - franko brod

CFR (Cost and freight) - troškovi i vozarina

CIF (Cost, insurance and freight) - troškovi, osiguranje i vozarina

 Ceo tekst u pravnoj bazi Paragraf Lex

 

Izvor: Redakcija pravne baze Paragraf Lex, 26.12.2019.
Naslov: Redakcija