ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: Ko treba da snosi posledice nejasne konkursne dokumentacije?

U praksi javnih nabavki gotovo svakodnevno se susrećemo sa novim situacijama, mnoge od njih smo i obrađivali u našim tekstovima, kako bi što jasnije preneli određenu problematiku svim zainteresovanim učesnicima u javnim nabavkama. Moramo priznati da je oblast javnih nabavki veoma kompleksna i zahteva potpuno razumevanje kako od strane naručioca tako i od strane ponuđača. Republička komisija kao samostalan i nezavisan organ Republike Srbije obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom tako da na osnovu stava i rešenja koje donosi Republička komisija kreira se i praksa javnih nabavki.

Ovoga puta ćemo podvući paralelu između stavova i rešenja koje je donela Republička komisija, a u kojima je neujednačen stav po pitanju sličnih situacija. Počećemo od naručioca, naime, prilikom sačinjavanja konkursne dokumentacije ista u skladu sa članom 93. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 – dalje: ZJN) mora da bude sačinjena na način da omogući pripremu i podnošenje ponuda i da sadrži u zavisnosti od vrste postupka javne nabavke podatke o predmetu nabavke, tehničke specifikacije, kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta, kriterijume za dodelu ugovora, uslove ugovora, obrasce dokumenata koje podnose kandidati i ponuđači, informacije o propisanim obavezama i druge informacije potrebne za pripremu i podnošenje ponude. Sa druge strane, imamo ponuđače koji shodno uslovima iz konkursne dokumentacije propisane od strane naručioca podnose i pripremaju svoje ponude. Zakon o javnim nabavkama je omogućio ponuđačima da ukoliko smatraju da u konkursnoj dokumentaciji postoje nedostaci ili nepravilnosti, mogu da se obrate naručiocu i shodno članu 97. ZJN zatraže dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa konkursnom dokumentacijom. Na ovaj način ponuđač naručiocu ukazuje na nedostatke gde ukoliko naručilac iste uzme u obzir i izmeni konkursnu dokumentaciju neće doći do podnošenja zahteva za zaštitu prava koji iziskuje dodatne troškove. Svako nepoklapanje i neusaglašavanje uslova propisanih konkursnom dokumentacijom predstavlja razlog za postavljanjem pitanja kako bi se na taj način otklonila svaka sumnja koja postoji u vezi sa dokumentacijom. Konkursna dokumentacija sačinjena je iz određenih delova koji se odnose na uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu, opis kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta sa uputstvima, opšti podaci o nabavci, struktura troškova pripreme ponude, tehnička specifikacija, obrazac strukture cena, kriterijumi za dodelu ugovora, model ugovora, a koji zajedno čine celinu tako da svi ti delovi moraju da budu međusobno usaglašeni u smislu da sadrže uslove iz kojih je moguće nedvosmisleno zaključiti šta naručilac zahteva konkretnom konkursnom dokumentacijom.

Kako konkursna dokumentacija predstavlja skup delova koji čine celinu, smatra se da uslov iz bilo kog dela konkursne dokumentacije mora biti ispunjen bez obzira ako se isti ne nalazi i u delu koji se odnosi na Uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu u kome su sadržani obavezni obrasci koje ponuđač dostavlja uz ponudu ili u nekom drugom delu konkursne dokumentacije, što je proizašlo kao ustaljena praksa iz Rešenja Republičke komisije. Navedeno podrazumeva da su ponuđači dužni da sačine ponudu u svemu u skladu sa zahtevima iz konkursne dokumentacije, bez obzira na to da li je naručilac konkursnu dokumentaciju sačinio u skladu sa Zakonom i pratećim Pravilnikom o sadržini konkursne dokumentacije i gde se zahtevi nalaze u okviru konkursne dokumentacije. Ovakav stav Republičke komisije proizilazi iz Rešenja broj 4-00-368/2021 od 12.07.2021. godine u kome je odbila zahtev za zaštitu prava podnosioca zahteva koji je osporavao stručnu ocenu svoje ponude u kojoj je naručilac odbio njegovu ponudu jer nije sadržala Izjavu za avansno plaćanje koja je bila propisana u delu “ Podaci o vrsti, sadržini, načinu podnošenja, visini i rokovima obezbeđenja ispunjenja obaveza ponuđača”, ali ne i u delu “ Uputstvo ponuđačima kako da sačine ponudu”. U ovom rešenju Republička komisija napominje da je u navedenom slučaju sadržina konkursne dokumentacije bila dostupna i poznata na jednak način svim učesnicima u postupku javne nabavke i da je podnosilac zahtevao imao mogućnost da shodno članu 97.ZJN, da se obrati naručiocu u pismenoj formi putem Portala javnih nabavki i ukaže na eventualne nedostatke ili nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji što u konkretnom slučaju podnosilac zahteva nije uradio.

Sa druge strane imamo situaciju koja je slična kao i prethodna međutim ishod odnosno stav Republičke komisije je drugačiji. U rešenju Republičke komisije broj 4-00-331/2022 od 09.06.2022. godine situacija je sledeća. Podnosilac zahteva je osporavao odluku o dodeli ugovora u kojoj je naručilac ponudu izabranog ponuđača ocenio kao prihvatljivu. Izabrani ponuđač nije uz ponudu dostavio i katalog koji je bio propisan u delu “ Obrazac strukture ponuđene cene” gde je u delu NAPOMENA navedeno da je ponuđač dužan da priloži katalog, prospekt ili fotografije za sva ponuđena dobra potpisano od strane ovlašćenog lica….. Naručilac se naknadno u pisanoj formi putem Portala javnih nabavki obratio izabranom ponuđaču u kome je naveo da je napravio grešku i da kao što je propisano u delu “ Obrazac strukture ponuđene cene”, neophodno da mu isti dostavi katalog kako bi izvršio stručnu ocenu ponude. Izabrani ponuđač je drugog dana putem Portala javnih nabavki naručiocu poslao zahtevani katalog. Postavlja se pitanje kako je Republička komisija ovakav zahtev za zaštitu prava odbila, kada je jasno da je u jednom delu konkursne dokumentacije uslov za dostavljanje kataloga propisan i da taj deo čini deo konkursne dokumentacije koja predstavlja celinu kao takvu. Stav Republičke komisije kroz mnoga prethodna Rešenja bio je da je za prihvatljivost ponude neophodno da svaki uslov iz konkursne dokumentacije, bez obzira gde se on nalazi, mora biti ispunjen od strane ponuđača. U ovom rešenju Republička komisija se nije pozvala na član 97. ZJN i nije ukazala na mogućnost obraćanja ponuđača naručiocima u pismenoj formi putem Portala javnih nabavki u kojoj bi ponuđači zahtevali dodatne informacije ili pojašnjenje konkursne dokumentacije i na taj način ukazali naručiocu na eventualne nedostatke ili nepravilnosti konkursne dokumentacije. Umesto toga Republička komisija se poziva na član 93.stav 1. ZJN i shodno tom članu konkursna dokumentacija je bila nejasna i neprecizna (zauzima stav koji je imala i po prethodnom ZJN). Kako dalje navodi ponuđači ne mogu da trpe štetne posledice nejasno sačinjene konkursne dokumentacije naručioca i da u tom smislu opravdava postupak naručioca u kome je naknadno zahtevao katalog od strane izabranog ponuđača kako bi izvršio stručnu ocenu ponuda.

Kao rezultat navedenih situacija, mi kao Udruženje čiji je cilj pre svega zaštita prava ponuđača u postupcima javnih nabavki, je da ukoliko imate bilo kakve nejasnoće ili nedoumice po pitanju uslova propisanih konkursnom dokumentacijom ili smatrate da postoje određeni nedostaci, iskoristite Zakon o javnim nabavkama i pozovete se na član 97. ZJN i u pisanoj formi se obratite naručiocu putem Portala javnih nabavki sa zahtevom za dodatnim informacijama ili pojašnjenjem konkursne dokumentacije u kojem će te ukazati naručiocu na eventualne nedostatke ili nepravilnosti. To je jedi način da pripremite ponudu u skladu sa Zakonskim propisima i uslovima iz konkursne dokumentacije i poštedite sebe troškova podnošenja zahteva za zaštitu prava.

Izvor: Vebsajt Ponuđači Srbije, 18.08.2022.
Naslov: Redakcija