Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OCENA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI: Obustavljen postupak za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o javnom beležništvu


Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić. dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), na sednici Veća održanoj 18. aprila 2019. godine, doneo je

- REŠENjE -

1. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredaba čl. 6. 53. 82, 83, 93. i 98. Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015 - dalje: Zakon).

2. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 2, 4, 7, 8, 13, 15, 17, 18, 25. 29, 36, 42, I 48, čl. 50. do 55. člana 58. st. 1. i 4. čl. 64, 65, 69, 70, 71, 84. i 85, člana 86. stav 1, čl. 87, 88, 89. 91, 100, 103, 104. i 110, člana 119. stav 1. tačka 9) i stav 2, člana 134. st. 6. i 7, člana 151. i čl. 165. do 175. Zakona iz tačke 1.

3. Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja pojedinačnog akata ili radnje koja je preduzeta na osnovu odredaba Zakona iz tač. 1. i 2.

4. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 92. stav 7. Zakona.

- Obrazloženje -

Ustavnom sudu podnet je veći broj inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona koji je različito označavan, u zavisnosti od vremena podnošenja inicijativa.

Inicijativama je, različitim navodima, zahtevana obustava od izvršenja pojedinih radnji i akata preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona.

Povodom podnetih inicijativa Ustavni sud je formirao predmet IUz-432/2014, kome su Zaključkom Suda od 12. novembra 2014. godine, saglasno odredbi člana 43. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Sl. glasnik RS", br. 103/2013), pripojeni predmeti IUz-469/2014 i IUz-527/2014. Povodom delova inicijativa kojima su osporene i odredbe Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 - dr. zakon), odnosno Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015), formirani su predmeti IUz-452/2014, odnosno IUz-470/2014.

Jednom inicijativom osporene su odredbe člana 82. Zakona, a u najvećem broju podnetih inicijativa osporavaju se odredbe čl. 82. i 83. Zakona, veći broj odredaba ovog zakona, ili Zakon u celini, gotovo istim navodima i razlozima. Tako se u inicijativama navodi da se odredbama člana 82. Zakona, advokatima faktički oduzima mogućnost da sačinjavaju niz ugovora koje su do sad sačinjavali u okviru Zakonom o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US) određenih poslova pružanja pravne pomoći (što se pre svega odnosi na ugovore o prometu nepokretnosti, kao i čitavu grupu ugovora imovinskog prava, isprava i sl.) čime se advokatima uskraćuje Ustavom zajemčeno pravo na rad. Ocena ustavnosti je tražena u odnosu na odredbe čl. 60, 67. i 137. Ustava. Za odredbe člana 83. Zakona se navodi da je javnim beležnicima dodeljena sudska nadležnost s obzirom da je tim odredbama propisano koji se ugovori m izjave mogu sačiniti u obliku javnobeležničkog zapisa kao i da ti javnobeležnički zapisi imaju istu dokaznu snagu kao i ugovori zaveštanja, testamenti i izjave koji su sačinjeni u sudu ili pred organom uprave, odnosno overeni od njihove strane, odnosno propisano da javni beležnici treba da postupaju po odredbama vanparničnog postupka. Navodom da su sudska ovlašćenja "suprotno odredbama čl. 3. 4, 142. i 143. Ustava poverena javnim beležnicima iako je sudska vlast neprenosiva i mogu je vršiti samo sudovi, za razliku od izvršne vlasti koja se saglasno članu 137. stav 2. Ustava može preneti i na subjekte koji nisu državni organi", osporene su i odredbe koje se odnose na poslove koje javni beležnik može obavljati, kako se navodi "umesto suda" (član 4. tačka 3. član 17. stav 2. član 82. stav 2. član 83. stav 2. član 87. stav |, član 88. tač. 1), 2) 4) i 5). i član 98. čl. 165. do 170.).

Pojedinim inicijativama osporene su gotovo sve odredbe ovog Zakona u kojima se pominje javnobeležnička isprava, odnosno javnobeležnički zapis i to: član 2. stav 4, član 4. tačka 1). član 6. član 8, stav 5. čl. 13, 17, član 18. st. 1. do 3, čl. 25. 29, član 36. stav 2. tač. 1) i 3), član 42. stav 1. član 48. stav 3, član 50. stav 3. član 64. stav 2. tačka 4), član 65, član 69. stav 1, član 70. st. 1, 2. i 4, član 71, član 84. stav 1. tač. 4) i 7). čl. 86, 89. i 151. Zakona, a kao razlog osporavanja, u pojedinim inicijativama je navedeno da su odredbe nedorečene, nedovoljno konkretizovane jer: "nije jasno šta znači pojam stručnjak u oblasti prava (član 2.); da je imenovanje. određivanja uslova rada i kontrola rada javnog beležnika pod direktnim uticajem Ministarstva pravde, da je nezavisnost notarijata bitno ograničena državnom kontrolom" (član 13.); da se ne reguliše da "odgovarajuće prostorije" koje treba da obezbedi javni beležnik za obavljanje delatnosti moraju da budu dostupne i invalidima, pa je na taj način povređen Ustav kojim je zagarantovana jednakost građana i zaštita invalida (član 25.), da javnobeležnički pomoćnik "mora biti pametniji i stručniji od javnog beležnika" (član 29.) da organizacija rada subjekata javnobeležničke delatnosti podseća na kombinaciju organizacija rada advokature i suda, ali sa nejasnim delokrugom obaveza i odgovornosti (čl. 36, 42, 48. i 50.). da i najmanja greška u javnobeležničkoj ispravi oduzima svojstvo javne isprave (čl. 64, 65. i čl. 69. do 71.), te pitanjem povodom člana 151. Zakona zašto se beležnici "vežu u odnosu na visinu kazne za sudije osnovnih sudova". Odredbe čl. 7, 15. i 18, čl. 53. do 55, čl. 93, 100. 103, 104, 110. i člana 119. stav 1. tačka 9) i stav 2. Zakona, osporene su navodom: da je broj javnih beležnika ograničen što im omogućava monopolistički položaj, a uz to beležnik je "retko dostupan, a još ređe građaninu koji ne razume srpski jezik" (čl. 7, 15. i 18.); da javni beležnik može uskratiti preduzimanje radnji a stranka protiv takve odluke nema sudsku zaštitu, već o žalbi odlučuje Komora javnih beležnika, a uz to izvršna vlast odlučuje o broju beležnika koji mogu raditi u istim prostorijama, čime je izvršnoj vlasti data diskreciona moć odlučivanja koja može postati budući izvor korupcije (čl. 53. do 55. i član 93); da se time što javni beležnici imaju svoje knjige i spise, "stvara paralelna mreža javnobeležničkih isprava, zaveštanja dokumenata i kopija dokumenata svih stranaka. a bez naznaka kako stranke mogu izvršiti uvid u te knjige i spise i kakva su prava trećih lica ili pravo suda na uvid u ove spise" (čl. 100, 103, 104. i 110.); da je Javnobeležnička komora i de jure i de facto udruženje građana osnovano u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009, 99/2011 - dr. zakoni i 44/2018 - dr. zakon), a "udruženjima građana se ne mogu poveravati javna ovlašćenja, te da je stvorena dihotomija ovlašćenja i dužnosti što izaziva pravnu nesigurnost (član 119. stav 1. tačka 9) i stav 2.).

Pojedini inicijatori osporili su i odredbe člana 58. st. 1. i 4. Zakona navodom da je narušena ravnopravnost građana i pravnih lica pred zakonom, jer za štetu odgovara javni beležnik svojom imovinom po principu subjektivne odgovornosti, iako obavlja poslove države, i nosilac je javnih ovlašćenja, te da i država ne može isključiti svoju odgovornost za štetu koju oni prouzrokuju, jer je to suprotno odredbama člana 35. stav 2, člana 36. stav 1. i člana 137. Ustava.

Odredba člana 92. stav 7. Zakona, a bez navođenja razloga osporavanja, osporena je inicijativom od 8. septembra 2014. godine.

Inicijativama je ukazano ni na koliziju odredaba osporenog Zakona sa Zakonom o prometu nepokretnosti, Zakonom o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), Zakonom o porodičnim odnosima, te procesnim zakonima.

Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 121/2014 - dalje: Zakon o izmenama i dopunama Zakona iz 2014, godine), pojedini inicijatori su osporili integralni tekst tog Zakona u celini (jer se njim: "urušava pravni poredak i načela vladavine prava" zbog "sukoba" ovog zakona sa drugim zakonima, "vrši diskriminacija sudske vlasti i advokature"); ili su novim inicijativama, sličnim navodima i razlozima osporili tada važeće odredbe čl, 82, 83. i 98. i već osporene odredbe čl. 2, 4. 6, 8, 17, 18, 36, 42. 48. 50. 64, 65, 69, 70. 71, 84, 85, 87, 88. 89, 91. i 93. Zakona, koje nisu menjane ovim zakonom.

Dvema inicijativama, osporene su odredbe člana 82. stav 1. tačka 5), člana 83. i člana 134. st. 6. i 7. Zakona, ali kao odredbe čl. 3. do 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona iz 2014. godine. Ocena ustavnosti odredaba čl. 3. i 4. ovog zakona je zahtevana u odnosu na član 1. Protokola 12 Konvencije i čl. 21, 36. 37. 67. 84. 137, u vezi sa članom 97. stav 1. tačka 7), članom 91. i članom 194. stav 3. Ustava, kao i u odnosu na čl. 4, 33. 58. do 60. čl. 136, 137, 142. i 146. Ustava. Ocena ustavnosti osporene odredbe člana 5. navedenog Zakona (tj. odredbe člana 134. st. 6. i 7.) koje se odnose na javnobeležničku nagradu i način njenog raspodeljivanja, tražena je u odnosu na čl. 91. i 92. Ustava. i član 14. Zakona o budžetskom sistemu("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018 i 31/2019), jer ovakvo uređivanje izvora prihoda Republike nije u saglasnosti sa navedenim odredbama Ustava i Zakona.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je konstatovao da se svim podnetim inicijativama osporavaju odredbe čl. 2, 4. 6. 7. 8. 13, 15, 17, 18, 25. 29. 36. 42. 48. 50. do 55. 58. 64. 65. 69. 70. 71. 82. do 89. 91, 93, 98, 100, 103, 104. 110. 119. 134, 151, 165. do 175. Zakona, kao integralnog teksta Zakona sa svim njegovim izmenama i dopunama zaključno sa 2014. godinom.

Nakon iniciranja postupka pred Ustavnim sudom, Zakon je menjan i dopunjavan Zakonima koji su objavljeni u "Sl. glasniku RS" br. 6/2015 i br. 106/2015.

Povodom osporenih odredaba čl. 6. 53, 82. 83. i 93. Zakona, Ustavni sud je konstatovao da su 23. januara 2015. godine, stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 6/2015), ove odredbe ili izmenjene ili su prestale da važe.

Ustavni sud je i povodom osporenih odredaba čl. 18, 36. 42. 48. 53. 54, 64, 69, 84. 85. 86. 87. 88, 98. 104. 110, 119. 165. i 173. Zakona, konstatovao da su ove odredbe izmenjene 29. decembra 2015. godine, stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu("Sl. glasnik RS", br. 106/2015)

U toku postupka pred Sudom stupio je na snagu i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 6/2015), Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2015), Zakon o izmenama i dopunama Porodičnog zakona("Sl. glasnik RS", br. 6/2015), Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 6/2015) i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku("Sl. glasnik RS", br. 87/2018).

Sada važećim odredbama Zakona o javnom beležništvu("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) propisano je: - u članu 6. da su javnobeležničke isprave, isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni – beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde), nejavne isprave koje su potvrdili javni beležnici (javnobeležnička solemnizacija), kao i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis, odnosno overio autentičnost prepisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe; u članu 53. propisana je zabrana javnom beležniku da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlašćen (osim kada je ovim zakonom drukčije propisano) i propisana dužnost javnog beležnika da odbije obavljanje službene radnje u taksativno nabrojanim situacijama, a odredbama čl. 53a i 53b propisan je prigovor protiv rešenja javnog beležnika i žalba protiv rešenja suda: u članu 69. propisano je da ako na ispravi koju je sastavio javni beležnik nema svojeručnog potpisa i pečata javnog beležnika takva isprava nema pravno dejstvo javne isprave; u članu 82. propisano je da se u obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica, sporazum o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom, ugovor o hipoteci i založna izjava ako sadrže izričitu izjavu obavezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem (stav 1.). da pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji su sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao i da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organom (stav 2.), da se ugovori, odnosno izjave kojima se menjaju pravni odnosi nastali zaključenjem ugovora ili davanjem izjava iz stava 2. ovog člana zaključuju, odnosno daju u obliku javnobeležničkog zapisa (stav 3.). da pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo (stav 4.); u članu 93. predviđeno je da javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno, da se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave zaključuju naročito ugovor o prometu nepokretnosti, ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obavezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarivanja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti, dok je odredbama čl. 93a do 93đ uređena klauzula o potvrđivanju njene sadržine, sastavljanje te klauzule i potvrđivanje isprava i ispitivanje uslova za preduzimanje pravnog posla i ispitivanje dozvoljenosti pravnog posla, a odredbama člana 98. propisan je krug poslova koji se mogu, odnosno ne mogu poveriti javnom beležniku. (Kako je napred navedeno, član 83. Zakona je brisan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona objavljenom u "Sl. glasniku RS", br. 6/2015). Ustavni sud povodom osporavanja pravnog dejstva pravnih poslova u formi javnobeležničkog zapisa u smislu odredaba člana 82. Zakona ukazuje da nema smetnji da se u redovnom sudskom postupku dokazuje da određeni pravni posao uprkos nedostatku zakonske forme proizvodi pravno dejstvo, odnosno da se traži konvalidacija tog konkretnog pravnog posla.

S obzirom na to da su osporene odredbe čl. 6, 53, 82. 83, 93. i 98. Zakona izmenjene, u vrlo kratkom vremenu nakon primene Zakona (koja je otpočela 1. septembra 2014. godine), i da Ustavni sud saglasno odredbama člana 167. Ustava odlučuje, po pravilu, o saglasnosti važećih odredaba zakona, te je Sud našao da su saglasno članu 57. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007, 99/2011, 18/2013 - odluka US, 103/2015 i 40/2015 - dr. zakon), prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka povodom ovihodredaba Zakona, i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu navedeno i da je suština podnetih inicijativa osporavanja koncepcije javnog beležništva sa stanovišta forma zaključenja javnobeležničkih zapisa i dovođenje u vezu javnobeležničkih zapisa sa advokatskim pružanjem pravne pomoći pri sastavljanju ugovora, zaveštanja, poravnanja izjava i drugih isprava iz člana 3. tačka 3) Zakona o advokaturi i da je u toku postupka pred Ustavnim sudom taj koncept promenjen izmenom odredaba čl. 6, 82, 83. i 93. Zakona, tako da u javnobeležničke isprava spadaju i nejavne isprave koje su potvrđene od strane javnog beležnika, pored javnobeležničkih zapisa, javnobeležničkih zapisnika, javnobeležničkih potvrda i javnobeležničkih overa (član 6.), a imperativna forma zapisa propisana za pravne poslove koji su i do 1. septembra 2014. godine imali pismenu sudsku (službenu) formu (član 82.), brisana odredba člana 83. po kojoj su taksativno nabrojani pravni poslovi i izjave koji su mogli imati formu javnobeležničkog zapisa, a solemnizacija je određena kao potvrđivanje privatne isprave, za razliku od prethodnog zakonskog rešenja koje je solemnizaciju određivalo kao overu nejavne isprave i uređen postupak solemnizacije (član 93.), te da je izmenom i osporenih odredaba člana 53. Zakona, pored ostalog, prethodno ovlašćenje javnog beležnika da uskrati obavljanje radnje koja je prema zakonu nedopuštena, a za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze, odnosno da bi protivpravno oštetila treće lice, pretvoreno u dužnost (obavezu) odbijanja obavljanja tražene radnje u slučaju ispunjenosti tih uslova, i predviđena sudska zaštita kad javni beležnik donese rešenje o odbijanju da preduzme službenu radnju ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za sačinjavanje, potvrđivanje ili overu isprave (čl. 53a i 53b), to Ustavni sud nalazi da su otklonjeni glavni razlozi osporavanja i ostalih odredaba Zakona o javnom beležništvu uopštenim navodima i ocenama, čak i bez označavanja odredaba Ustava u odnosu na koje se traži ocena ustavnosti ili bez sadržinske veze ustavnih odredaba i razloga sa odredbama Zakona koje se osporavaju.

Stoga, Ustavni sud nalazi da nema razloga da se posebno razmatraju odredbe koje nisu u pravnom poretku, u tekstu u kome su osporene, kao ni da se razmatraju ostale odredbe koje su osporene u kontekstu ovih odredaba Zakona, koje su takođe trpele izmene, iz kojih razloga je odbacio inicijative kojima su osporene odredbe čl. 7, 8, 13, 15, 18, 25, 29, 36, 42, 48, čl. 50. do 55, čl. 64, 65, 69, 70, 71, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 91, 100, 103, 104, 110. i 151. Zakona, nalazeći da inicijative ne sadrže ustavnopravne razloge osporavanja ili se razlozi osporavanja ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa odredbama Ustava u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti (čl. 4. 36, 37. 58. 59. 67,97, 137, 142, 145, 146. 147. i 149. Ustava), a uz to su odredbe čl. 18, 36, 42, 48, 54, 58, 64. 69. 84. 85. 86. 87. 88. 104. 110. 119. 165. i 173, Zakona tokom postupka pred Sudom, kao što je već navedeno, trpele izmene.

Ustavni sud je povodom ostalih odredaba člana 2, člana 4. tačka 3), člana 17. stav 2, člana 88. i čl. 165. do 175. Zakona, koje se osporavaju sa stanovišta ustavnog osnova za uređenje javnobeležničke delatnosti u celini, a krećući se u okviru navoda i razloga osporavanja iznetih u inicijativama, utvrdio:

Polazeći od odredaba člana 97. tač. 10. i 17, Ustava Republike Srbije i odredaba člana 137. st. 1. do 3. i stav 5. Ustava, Sud je našao da je zakonodavac ovlašćen da uredi organizaciju, delatnost, način i uslove rada, kao i druga pitanja od značaja za javno beležništvo kao službi od javnog poverenja, i da polazeći od zakonodavne politike koju vodi, a u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba, i radi povećanja stepena pravne sigurnosti u pravnom saobraćaju, pojedina javna ovlašćenja zakonom poveri i pojedincima, što je učinjeno osporenim Zakonom o javnom beležništvu, te da propiše da javni beležnik kao stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar), na osnovu javnih ovlašćenja, prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom (osporeni član 2. stav 4.), kao i da propiše da je javni beležnik ovlašćen da sastavlja, overava i izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava i overava privatne isprave, preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti i druge predmete, na osnovu ovog zakona i po odluci suda obavlja poslove koji mu se po zakonu mogu poveriti, te preduzima i druge radnje u skladu sa zakonom (osporeni član 4.).

Kako su inicijativama osporene i vrste poslova čije je obavljanje kao vid javnog ovlašćenja dato javnom beležniku sa stanovišta jedinstva pravnog poretka, pre svega u odnosu na ustavni položaj advokature, a u pojedinim inicijativama i u odnosu na sudsku vlast u kontekstu principa podele vlasti, Ustavni sud je, s obzirom na to da se pravo na pravnu pomoć garantovano članom 67. Ustava, kao individualno ustavno pravo, ostvaruje pod uslovima određenim zakonom, a putem advokature, kao samostalne i nezavisne službe, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, a zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna, i da Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) ovlašćuje opštinu, odnosno grad da preko svojih organa u skladu s Ustavom i zakonom organizuje službu pravne pomoći građanima (član 20.), ne opredeljujući šta se smatra pravnom pomoći i koji se poslovi smatraju pružanjem pravne pomoći, odnosno ne opredeljujući koje poslove pravne pomoći građanima pruža služba pravne pomoći koja se osniva u jedinicama lokalne samouprave i da su Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018) propisani oblici besplatne pravnepomoći, odnosno od čega se sastoji besplatna pravna pomoć (pružanje pravnihsaveta, sastavljanje podnesaka, zastupanja i odbrane, član 6. stav 1.), našao daUstav ne definiše sadržinu prava na pravnu pomoć, već prepuštazakonodavcu da uredi šta obuhvata pravna pomoć i da je sastavljanje ugovora,zaveštanja, poravnjanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava,koje pruža advokatura kao pravnu pomoć iz člana 3. tačka 3) Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), sadržinapravne pomoći koju pruža advokatura u smislu tog zakona, te da osporeneodredbe člana 2. stav 4. i člana 4. Zakona, same po sebi nisu nesaglasne članu67. Ustava, odnosno da osporenim Zakonom o javnom beležništvu na javnebeležnike nije preneto pravo na pružanje pravne pomoći iz člana 67. Ustava,niti se na javne beležnike prenose poslovi advokature.

Takođe, Ustavni sud nalazi da odredba člana 2. stav 4. Zakona o javnom beležništvu ne ovlašćuje javnog beležnika na vršenje sudske vlasti, niti se njome prenosi na javne beležnike sudska nadležnost, jer se prihvatanje od stranaka izjava volje i davanje istima potrebne pismene forme i izdavanje isprava o tome nakon čega te isprave imaju karakter javnih isprava, čuvanje originala tih isprava i drugih poverenih dokumenata, izdavanje prepisa isprava, javno potvrđivanje činjenica, davanje strankama saveta, ne mogu, po samoj svojoj sadržini smatrati vršenjem sudske vlasti, budući da se sudska vlast po svom ustavnom ispoljavanju manifestuje u rešavanju sporova donošenjem sudskih odluka u ime naroda (član 145. Ustava), a navedena ovlašćenja propisana osporenom odredbom člana 2. stav 4. Zakona o javnom beležništvu nemaju tu sadržinu. Imajući u vidu navedeno, ni davanje javnih ovlašćenja javnom beležniku osporenom odredbom Zakona nije nesaglasno ni odredbama čl. 3. 142, 143. i 145. Ustava, odnosno jemstvima u nezavisnoj sudskoj vlasti i načelima sudstva.

Ustavni sud nalazi da se ni osporenom odredbom člana 4. tačka 3) Zakona (kojom je propisano da je javni beležnik ovlašćen da na osnovu ovog zakona i po odluci suda obavlja poslove koji mu se zakonom mogu poveriti) i povezanim odredbama člana 17. stav 2. Zakona (kojima je propisano da sud može poveriti obavljanje poslova u smislu člana 4. tačka 3) ovog zakona samo onim javnim beležnicima koji imaju službeno sedište na njegovom području), odnosno osporenim odredbama člana 88. (kojima su propisane činjenice, radnje i izjave o kojima se mogu sastaviti javnobeležnički zapisnici), ne poveravaju "sudska ovlašćenja javnim beležnicima", niti je "izvršena preraspodela sudske vlasti", jer se ove odredbe odnose na pojedine radnje pre pokretanja sudskog (parničnog i vanparničnog postupka, odnosno postupka za izricanje mere obezbeđenja) odnosno upravnog postupka ili pojedine procesne radnje u toku tog postupka (i uslovima propisanim tim posebnim zakonima, a pojedini od njih su predmet posebne ustavnosudske kontrole), pa kao takve ove odredbe Zakona nisu nesaglasne sa odredbama ml. 3, 4. i 142. i člana 194. stav 3. Ustava, koja se odnose na načela Ustava i načela sudstva, odnosno hijerarhiju domaćih i međunarodnih opštih akata.

Ustavni sud nalazi da ne stoje ni navodi pojedinih inicijatora, da odredbe čl. 165. do 175. Zakona kojima je uređen javnobeležnički depozit sadrže ovlašćenje na vršenje radnji koje spadaju u sudsku vlast, budući da je u pitanju samostalan delokrug poslova na koje je javni beležnik ovlašćen Zakonom i koje javni beležnik, kao lice od javnog poverenja, može da obavlja kao poverenik stranke i po njenom nalogu radi čuvanja stvari ili prava, kad postoje opravdani razlozi i volja stranaka za to, a uz shodnu primenu zakona i drugih propisa koji uređuju sudski depozit. Kako se depozit odnosi na čuvanje predmeta u depozitu, to se ove odredbe ne mogu dovesti u neposrednu pravnu vezu sa odredbama čl. 3. 4. 20. 22. 36. 67. 142, 145. 146. 147. i 149. Ustava, koje se odnose na načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode ili uređenje vlasti.

Ustavni sud je našao da se razlozi inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 58 st. 1. i 4. Zakona kojima je propisano, pored ostalog, da je javni beležnik dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti (stav 1.) a da država ne odgovara za štetu koju prouzrokuje javni beležnik (stav 4.) i zahtevana ocena u odnosu na član 35. stav 2. i član 36. stav 1. Ustava, odnose na pogrešno shvatanje o sadržini ustavnih jemstava iz čl. 35. i 36. Ustava i kritiku inicijatora zašto odgovornost javnih beležnika kao imaoca javnih ovlašćenja nije uređena na drugačiji način. Ovo stoga, što iz člana 35. stav 2. Ustava proizlazi da se ustavna jemstva svakog na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju nezakonitim i nepravilnim radom prouzrokuje imalac javnog ovlašćenja, odnose na obavezu imaoca javnog ovlašćenja, a ne i državu da tu štetu naknadi. Kako je osporenim odredbama Zakona upravo propisana zakonska odgovornost javnog beležnika za štetu koju prouzrokuje u obavljanju delatnosti, a odgovornost javnog beležnika je uslovljena njegovom nezavisnom funkcijom i položajem, to je isključena ugovorna i "državna" odgovornost, jer javni beležnik kao imalac javnog ovlašćenja nije državni organ niti službenik, pa država ne odgovara za štetu i stvoren rizik od nastanka štete, iako je prenela javno ovlašćenje na beležnika. Ustavni sud, nezavisno od navedenog ukazuje i da je odredbama člana 5. Zakona o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) propisano da za štetu koju svojim nezakonitim i nepravilnim radom organi državne uprave prouzrokuju fizičkim i pravnim licima odgovara Republika Srbija, a da imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koji svojim nezakonitim idi nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave.

Ustavni sud je našao da se i razlozi osporavanja odredaba člana 119. stav 1. tačka 9) i stav 2. Zakona kojima je propisano da Javnobeležnička komora vrši ovim zakonom poverena javna ovlašćenja i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i Statutom, odnosno pobrojana su javna ovlašćenja koja se poveravaju Komori, odnose na pogrešno shvatanje inicijatora da je javno beležništvo i "de facto i de jure udruženje građana", jer je sam zakonodavac ovim zakonom, kao posebnim zakonom, u odnosu na Zakon o udruženjima ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009, 99/2011 - dr. zakoni i 44/2018 - dr. zakon) opredelio da je Javnobeležnička komora profesionalno udruženje sa obaveznim članstvom svih javnih beležnika upisanih u imenik Komore (član 118. stav 1).

Ustavni sud je povodom osporenih odredaba člana 134. st. 6. i 7. Zakona o javnom beležništvu našao, da su i razlozi osporavanja ovih odredaba Zakona, u odnosu na čl. 91. i 92. Ustava, te član 14. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018 i 31/2019), očigledno neosnovani. Ovo stoga što je odredbom člana 91. stav 1. odnosno člana 92. stav 1. Ustava utvrđeno da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, odnosno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. Kako su u smislu odredba člana 14. stav 2. tačka 1) i člana 20. tačka 7) Zakona o budžetskom sistemu, primanja države i primanja od prodaje nefinansijske imovine i druga primanja utvrđena zakonom, to Ustavni sud nalazi, da je saglasno navedenom, osporenim odredbama člana 134. st. 6. i 7. Zakona, kao prihod utvrđen zakonom. propisan i iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV-a, koji je javni beležnik dužan da uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, te da se navedeni iznos raspodeljuje za tekuće rashode sudova i poboljšanje materijalnog položaja u sudovima, kao i druge rashode i investicije za sudove, u skladu sa zakonom. Imajući u vidu navedeno, i da pitanje celishodnosti uređivanja prihoda Republike Srbije, nije u nadležnosti Ustavnog suda utvrđenoj članom 167. Ustava, to je Ustavni sud našao da su inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 134. st. 6. i 7. Zakona očigledno neosnovane.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je našao da su inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti svih ovih odredaba Zakona očigledno neosnovane, te je na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, inicijative odbacio, i rešio kao u tački 2. izreke. S obzirom na navedeno, Sud je odbacio zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona i rešio kao u tački 3. izreke.

Kako je inicijativom od 8. septembra 2014. godine osporena, i odredba člana 92. stav 7. Zakona o javnom beležništvu, koja je prestala da važi 1. septembra 2014. godine, na osnovu odredbe člana 30. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa ("Sl. glasnik RS", br. 93/2014), Sud je našaoda se inicijativom zahteva ocena ustavnosti nepostojeće odredbe Zakona, pa jesaglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, inicijativu u tom delu odbacio i rešio kao u tački 4. izreke.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 3) i 7) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Rešenje kao u izreci.

Izvor: Vebsajt Bolja advokatura, 05.06.2019.
Naslov: Redakcija