Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O POSTUPKU UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA: Zakon skraćuje vreme upisa nepokretnosti i omogućava da se čitav posao završi na samo jednom mestu, kod javnog beležnika


Na tržištu nekretnina u Srbiji i danas se u ponudi mogu naći stanovi u zgradama sagrađenim pre više decenija koje nisu uknjižene, odnosno ne postoje u katastru.

Zakon predviđa da se pravo svojine nad nekom nepokretnošću stiče isključivo upisom u katastar, a ukoliko ovo iz raznih razloga nije moguće, oni koji ipak žele da kupe stan u takvoj zgradi treba da znaju da takva odluka može dovesti do daljih ozbiljnih posledica, kažu advokati.

Njihovo iskustvo pokazuje da su najčešći nelegalni objekti izgrađeni u poslednje dve decenije, ili su to državne stambene zgrade pravljene pre 30 do 40 godina za koje nikada nije izdata upotrebna dozvola.

- Državni organi se time nisu bavili, a oni koji su dobijali stanarsko pravo su time bili zadovoljni i nisu se bavili svojim obavezama, naročito kada su dobili priliku da po netržišnim vrednostima takve stanove i trajno otkupe - objašnjava advokat Marko Stanković.

Prema njegovim rečima, vlasnici stanova koji se nalaze u ovakvim zgradama ne mogu računati na potpunu pravnu sigurnost, sve dok ne budu upisan na nepokretnosti kao vlasnik i to bez upisanih tereta.

 - Prvo uknjižba cele zgrade pa stana -

To je moguće samo u slučaju da je zgrada u potpunosti izgrađena u skladu sa propisima, što po pravilu često nije tako. Kakva je procedura i šta sve treba uraditi da bi se prvo uknjižila cela zgrada, a tek potom i stan, jer drugačiji redosled nije moguć, zavisi od slučaja do slučaja, kao i statusa objekta.

Konkretno da li je reč o objektu izgrađenom pre stupanja na snagu propisa o gradnji, ili o nepokretnosti koja je pre bila upisane u knjige prodatih društvenih stanova s hipotekom, o objekti sa izdatom upotrebnom dozvolom, nelegalnom objektu...

Molbu za uknjižbu zgrade može da podnese svako ko je u toj zgradi kupio stan.

 - Procedura - korak po korak -

Da bi sud upisao stan na njega, mora najpre da se upiše cela zgrada i svi stanovi na investitora. Potom se sa investitora skidaju ta prava i prebacuju na onoga ko je podneo molbu. Sledeći korak je nabavljanje dokumenata koja pokazuju ko je vlasnik ili korisnik zemljišta, a tu dokumentaciju treba da ima investitor, opština ili Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju grada, zavisno da veličine objekta.

Zatim, potrebna je i građevinska i upotrebna dozvola, pa uverenje opštinskog i gradskog odseka za građevinske poslove, odnosno popis svih stanova, poslovnog prostora i garaža u zgradi... Tu su i razne takse koje treba platiti, a ukoliko je potrebno sudsko veštačenje - vrednost taksi može da se uveća za 100 odsto.

 - Cena uknjižbe zavisi od broja dokumenata -

Cena uknjižbe stana zavisi od broja dokumenata koji se podnose. Ukoliko se uknjižba vrši samo na osnovu kupoprodajnog ugovora cena je 5.000 dinara. Svaki sledeći dokument, kao što je na primer ugovor o otkupu, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje..., plaća se dodatno 1.500 dinara po svakom dokumentu. Najjeftiniji upis u katastar, od svega 300 dinara, plaća se ako se u kupoprodajnom ugovoru nalaze i muž i žena, odnosno bračni i vanbračni supružnici, zajedno.

 - Promena načina upisa u katastar od 1. jula -

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavljuje usvajanje Predloga zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, čija bi primena počela od 1. jula 2018. godine. Iz ovog Ministarstva objašnjavaju da će taj zakon skratiti vreme upisa imovine i omogućiti da se čitav posao, umesto na šest, završi na samo jednom mestu, kod javnog beležnika.

- Obaveza prijave prometa nepokretnosti službama za katastar nepokretnosti, već je propisana Zakonom o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US, 96/2015, 47/2017 - autentično tumačenje, 113/2017 - dr. zakon i 27/2018 - dr. zakon). Međutim, građani se uglavnom oglušuju o ovu obavezu, i zato je Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015) propisano da nadležni organ u postupku ozakonjenja po službenoj dužnosti dostavlja službama za katastar rešenja kojima su objekti ozakonjeni kako bi ih isti upisao u evidenciju nepokretnosti - kažu u tom ministarstvu.

Dodaju da, po službenoj dužnosti takođe, nadležni organ u postupku objedinjene procedure dostavlja akte na osnovu kojih se objekti upisuju u evidenciju nepokretnosti, čime se broj neupisanih zgrada od 2015. godine bitno smanjio.

Izvor: Vebsajt Blic, 24.04.2018.
Naslov: Redakcija