SIVA KNJIGA NALED-A: 19 preporuka za Ministarstvo finansija

Svake godine privrednici, ali i Savet stranih investitora (FIC) u Beloj knjizi i NALED u svojoj Sivoj knjizi daju preporuke Ministarstvu finansija za promene u poreskom sistemu kako bi se uklonile administrativne prepreke i poboljšao poslovni ambijent u Srbiji. Međutim, poreska reforma u našoj zemlji dešava se veoma sporo.

Poreski savetnik i član Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić kaže da poreska politika treba da bude u službi ekonomskog razvoja, ali je veoma važno da bude pravedna, predvidljiva i jednostavna.

Prema njegovim rečima, trenutna poreska politika je skup “ad hoc” mera - mnoštva izuzetaka, pravila da se neprestano odstupa od pravila, da se rokovi odlažu, a da se neplaćanje poreza nagrađuje otpisima kamata.

“To su sve loše poruke. Politika oporezivanja zarada i ostalih prihoda zrela je za ozbiljno preispitivanje i veću progresiju. Parafiskalni nameti su i dalje veliki, a njihovo administriranje prekompleksno. Reforma poreske administracije je proklamovana, realizuje se, ali su potrebni hrabriji i brži potezi”, ističe Vasić.

NALED je u Sivoj knjizi 16 najviše preporuka za promene dao upravo Ministarstvu finansija, ukupno 19. Autori u izveštaju ističu da je od tog broja 14 starih i pet novih predloga za poboljšanje poreskog sistema.

Prva preporuka je rasterećenje najnižih zarada.

Reforma bi podrazumevala da se putem objedinjenog oporezivanja svih prihoda od rada značajnije uveća neoporezivi deo zarade, na primer do nivoa minimalne zarade, i uvedu olakšice za izdržavane članove porodice.

“Paralelno bi trebalo razmotriti reformu postojećeg sistema doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kojom bi troškovi zdravstvene zaštite bili pokriveni iz budžetskih prihoda. Imajući u vidu poresku prirodu doprinosa za zdravstvo, alternativa može biti da se propiše primena neoporezivog iznosa zarade i na doprinose za zdravstveno osiguranje. Sprovođenje reforme bi rezultiralo smanjenjem fiskalnog opterećenja, pre svega najnižih zarada, što bi podsticajno delovalo na formalizaciju rada i smanjenje sive ekonomije u delu niskih zarada”, objašnjavaju svoj predlog autori.

Druga preporuka NALED-a upućena Ministarstvu finansija je ukidanje dokazivanja troškova prevoza.

U decembru 2019. godine izmenama člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn., 10/2022 - usklađeni din. izn., 138/2022, 144/2022 - usklađeni din. izn., 6/2023 - usklađeni din. izn., 92/2023, 116/2023 - usklađeni din. izn. i 6/2024 - usklađeni din. izn.) propisano je da se porez na zarade ne plaća na primanja zaposlenog po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. Sprovođenje ove odredbe Zakona je u prethodnom periodu značajno povećalo troškove poslodavaca.

Na primeru jednog poslodavca sa 1.500 zaposlenih i bez filijala procenjeno je da dodatni troškovi administracije iznose oko 2,3 miliona dinara.

“Takođe, smatramo da ova odredba otežava položaj zaposlenih u slučaju da poslodavci, u težnji da olakšaju administraciju, uslovljavaju zaposlene da na posao dolaze javnim prevozom. Napominjemo da ovakva politika nije usklađena ni sa politikom očuvanja životne sredine i promovisanja zdravog načina života, pošto podrazumeva nepovoljniji poreski tretman naknade troškova zaposlenih koji na posao dolaze biciklom, trotinetom, električnim vozilom ili pešice”, objasnili su autori.

Kao predlog oni navode da se u odgovarajućem članu Zakona o porezu na dohodak građana izbriše reč “dokumentovanih”, kao i da se novim posebnim stavom eksplicitno propiše da poslodavci, ukoliko ne obezbede zaposlenima prevoz, ne moraju posebno da dokumentuju isplaćene troškove prevoza do visine mesečne pretplatne karte javnog prevoza.

Uvođenje objedinjene naplate poreza i doprinosa za preduzetnike i automatizovanje upisa staža je još jedna od preporuka za koju se predstavnici privrednika odavno zalažu.

Autori u Sivoj knjizi predlažu da se omogući da preduzetnici paušalci svoje obaveze po osnovu poreza i doprinosa plaćaju na jedinstveni uplatni račun, sa koga će se ta sredstva automatski rasknjižavati na odgovarajuće uplatne račune.

Dodatno, ovu reformu treba proširiti i na preduzetnike koji vode knjige u sistemu samooporezivanja, dok preduzetnici u režimu lične zarade već uplaćuju svoje obaveze na jedan račun. Predloženo rešenje zahtevalo bi jedino izmenu Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa.

Nekoliko predloga za reformu odnose se na PDV

Takođe, naveden je i predlog za ukidanje obaveze sačinjavanja i dostavljanja POPDV obrasca. Poreski savetnik Aleksandar Vasić kaže da je 2018. godine propuštena prilika da se umesto POPDV-a koji je kompleksan, ali i potpuno beskoristan, na jednostavan način uredi kontrola poreza na dodatu vrednost.

“Lično sam davao predloge koji su bili jednostavnija varijanta e-faktura, a imali bi daleko više efekata i bili manje opterećenje za obveznike. Vreme ne možemo da vratimo, ali greške treba da nam budu nauk za budućnost”, kaže on.

Da je pravilnik iz 2018. otežao proces vođenja PDV evidencije slažu se i analitičari u Sivoj knjizi.

“Obim evidencije nije pojednostavljen ni donošenjem novog Pravilnika o PDV-u 2021. godine. Priprema obračuna je sada znatno teža, između ostalog jer je potrebno obraditi i fakture koje nemaju uticaja na PDV i ranije se nisu evidentirale. Poseban problem predstavljaju razni dodaci na originalni obračun PDV-a, kao što je “interni obračun PDV” u slučaju kada je primalac dobara poreski dužnik. Sa druge strane, dostavljanje POPDV obrasca nije značajno unapredilo proces inspekcijskog nadzora što je bila inicijalna namera zakonodavca”, navodi se u analizi.

Uvođenjem obaveze eFiskalizacije i elektronskog fakturisanja Poreska uprava je dobila značajan izvor podataka za provere obračuna i plaćanja PDV-a.

Naime, kroz sistem eFaktura (SEF) privredni subjekti i javna uprava su u obavezi da primaju i čuvaju elektronske fakture, a poslednjim izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju, iz oktobra 2023. godine, propisana je obaveza elektronskog evidentiranja PDV-a obračunatog u prethodnoj fazi prometa, odnosno plaćenog pri uvozu (nezavisno od toga da li poreski obveznik može da ostvari pravo na odbitak ulaznog PDV-a).

Obaveza elektronskog evidentiranja ulaznog PDV-a primenjivaće se počev od poreskih perioda koji počinju nakon 31. avgusta 2024. godine. Zbog toga se postavlja pitanje relevantnosti POPDV obrasca pored podataka dostupnih u SEF-u.

Još jedna predložena izmena tiče se poreza na dodatu vrednost.

“Predlažemo da se izmeni član Zakona o porezu na dodatu vrednost tako da se propiše kraći rok za povraćaj PDV-a obveznicima koji nisu pretežni izvoznici sa trenutnih 45 dana, na najviše 25 dana. Smatramo i da je uvođenje novog sistema elektronskog fakturisanja, koje je počelo sa punom primenom od 1. januara 2023. godine, kao i kasnije izmene u delu skraćenja roka za elektronsko evidentiranje PDV-a (sa 15 na 10 dana) u sistemu elektronskih faktura stvorilo preduslove ne samo za automatski obračun PDV-a, već i unapređenje postupka kontrole i analize rizika, što predstavlja dodatni argument za skraćenje roka za povraćaj PDV-a”, navodi se u Sivoj knjizi.

Dodatno, autori predlažu i da se zakonski rok za male trgovce koji u značajnoj meri ostvaruju prihod putem bezgotovinskih načina plaćanja, smanji na 15 dana, kao i u slučaju pretežnih izvoznika, a imajući u vidu da bezgotovinsko plaćanje smanjuje rizike za nedozvoljene radnje.

“Što se tiče samog nivoa, odnosno visine prometa, predlažemo da se ovakva mogućnost odobri trgovcima koji ostvaruju najmanje 35 odsto prometa bezgotovinski, pri čemu bi ovu granicu trebalo postepeno povećavati. Na taj način bi mali trgovci, koji tipično imaju najviše problema sa likvidnošću i istovremeno najmanji obim bezgotovinskih transakcija, bili dodatno stimulisani”, stoji u predlogu.

Ovo rešenje već uspešno funkcioniše u drugim zemljama, kao što je Poljska u kojoj je uveden automatski povraćaj PDV-a za mala preduzeća u roku od 15 dana (najkraći rok za povraćaj PDV-a na nivou EU), pri čemu je jedan od kriterijuma za skraćenje roka upravo da učešće bezgotovinskih plaćanja u ukupnom obimu transakcija bude veće od 50 procenata.

U svojom predlozima za Ministarstvo finansija autori u Sivoj knjizi koju je objavio NALED preporučuju i sledeće:

• Uspostaviti uzajamnost vraćanja PDV-a između Srbije i drugih zemalja
• Omogućiti 100 odsto korišćenje poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva
• Ujednačiti kaznenu politiku u primeni Zakona o računovodstvu
• Urediti postupak eksproprijacije
• Omogućiti elektronsko plaćanje svih neporeskih nameta
• Primeniti proporcionalno sankcionisanje inspekcijskog nadzora
• Raspodeliti deo prihoda od naknade za vode lokalnim samoupravama
• Administrativno rasteretiti postupanje sa elektronskim fakturama
• Propisati visinu firmarine tako da ne ugrožava poslovanje poštanskih operatera
• Olakšati i pojeftiniti elektronsko plaćanje poreza na izdavanje nepokretnosti
• Optimizovati postupke u vezi sa oporezivanjem paušalaca
• Primeniti bezgotovinska plaćanja kao faktor smanjenja rizika u poreskoj kontroli
• Spustiti dozvoljeni limit za plaćanje u gotovom novcu
• Uvesti podsticaje za razvoj bezgotovinskih plaćanja

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 24.03.2024.
Naslov: Redakcija