PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU VOĐENJA RAČUNA ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA I RASPORED SREDSTAVA SA TIH RAČUNA: Uvesti objedinjenu naplatu poreza i doprinosa za preduzetnike i automatizovati upis staža

Za razliku od zarade za koju se porezi i doprinosi plaćaju kroz objedinjenu naplatu na jednoj uplatnici preduzetnici paušalci, i preduzetnici u režimu samooporezivanja svoje obaveze i dalje plaćaju preko četiri različite uplatnice na četiri različita računa (iako pod istom šifrom i istim pozivom na broj) što je nepotrebno administrativno, ali i finansijsko opterećenje - zbog naplate provizije banaka za svaku od četiri uplate.

Dodatni problem se javlja, kada dođe do greške u uplati, a zbog greške u izboru jednog od četiri uplatna računa. Tada veliki broj preduzetnika podnosi zahtev za preknjižavanje. Ujedno je i sama Poreska uprava opterećena rešavanjem i nekoliko desetina hiljada zahteva za preknjižavanje godišnje. Nalazi analize koju je NALED radio 2022. pokazuju da svaki četvrti preduzetnik paušalac i preduzetnik bez lične zarade podnose zahtev za preknjižavanje, dok je to slučaj sa svakim 100. preduzetnikom koji isplaćuje ličnu zaradu u režimu konsolidovane uplate na jedan račun.

Takođe, čak i kada se redovno uplaćuju porezi i doprinosi, upis staža osiguranja za preduzetnike (ali i za frilensere) u PIO fondu ne vrši se po službenoj dužnosti i automatski, zbog čega većina preduzetnika nema upisan staž. Glavni problem leži u neuvezanosti sistema Poreske uprave i PIO fonda. Podaci o plaćenim obavezama se PIO fondu šalju tek po prestanku rada preduzetnika. Iako preduzetnici imaju pravo da podnesu zahtev za upis staža, većina njih to ne radi zbog neupućenosti kao i dodatnih administrativnih poteškoća.

Tokom 2022. godine bilo je aktivno oko 190.000 preduzetnika (124.000 paušalaca i 67.000 u režimu samooporezivanja), te da svaki mora da mesečno izvrši četiri uplate, na godišnjem nivou, po ovom osnovu, izvrši više od 9 miliona uplata.

Usvajanjem nove Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019, 96/2019 - ispr., 156/2020, 141/2022 i 89/2023) u 2019. godini uvedena je objektivna formula za obračun poreskih obaveza paušalnih obveznika i omogućena automatizacija izdavanja rešenja čime je značajno povećana transparentnost samog postupka i omogućeno preduzetnicima da bolje planiraju svoje poslovanje, ali je propuštena prilika da se reše i ovi problemi.

NALED u Sivoj knjizi 16 predlaže da se omogući da preduzetnici paušalci svoje obaveze po osnovu poreza i doprinosa plaćaju na jedinstveni uplatni račun, sa koga će se ta sredstva automatski rasknjižavati na odgovarajuće uplatne račune. Dodatno, ovu reformu treba proširiti i na preduzetnike koji vode knjige u sistemu samooporezivanja, dok preduzetnici u režimu lične zarade već uplaćuju svoje obaveze na jedan račun.

Predloženo rešenje zahtevalo bi jedino izmenu Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 36/2018, 44/2018 - dr. zakon, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 151/2020, 19/2021, 10/2022, 144/2022, 25/2023, 83/2023 i 118/2023). Ovim Pravilnikom bi trebalo predvideti poseban uplatni račun za objedinjenu uplatu poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika paušalaca i preduzetnika koji porez i doprinose plaćaju na oporezivu dobit. Procedure za knjiženje obaveza i uplata, kao i za raspodelu uplata bi trebalo propisati protokolom između Poreske uprave i Uprave za trezor.

Sa tehničke strane, implementacija ovog predloga podrazumevala bi uvođenje jedinstvenog uplatnog računa javnih prihoda za uplate poreza i doprinosa koje plaćaju preduzetnici, dok bi postojeći obračuni za poreske prijave PPDG-1S i PPDG-1R ostali neizmenjeni. Takođe, potrebno bi bilo promeniti obradu poreskih prijava, odnosno rešenja, kao i knjiženje prijave/rešenja, i obradu i knjiženje izvoda o uplatama. Sprovođenjem ove preporuke broj godišnjih uplata bi se smanjio za impresivnih 6,9 miliona transakcija, a ukinula bi se i potreba za preknjižavanjem sredstava.

Dodatno, potrebno je integrisati informacione sisteme Poreske uprave i PIO fonda kako bi se podaci o uplaćenim doprinosima automatski, po službenoj dužnosti, upisivali u baze PIO fonda kako za preduzetnike, tako i za frilensere.

U okviru Poglavlja 16 - Oporezivanje, Evropska komisija u godišnjem izveštaju (novembar 2023.) preporučuje nastavak sprovođenja Programa transformacije Poreske uprave u cilju racionalizacije aktivnosti uz obezbeđivanje dovoljnih ljudskih i IT resursa za ovu svrhu, poboljšanja naplate poreza i borbe protiv sive ekonomije.

Izvor: NALED Siva knjiga 16, 20.03.2024.
Naslov: Redakcija