ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Deo organizacija civilnog društva zabrinut zbog najave Zaštitnika građana o pokretanju postupka ocene ustavnosti zakonskih odredbi u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika

Pored Srpske pravoslavne crkve i njenog poglavara patrijarha Porfirija, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021) od skoro ima i novog protivnika a to je Zoran Pašalić, Zaštitnik građana koji je najavio da će pokrenuti postupak ustavnosti odredbe o rodno osetljivom jeziku pomenutog zakona.

Patrijarh Porfirije koji je jednom prilikom ocenio da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti “nasilna primena takozvane džender ideologije i politike” i da takva praksa, sa obaveznošću primene, ne postoji ni u jednoj državi Evropske unije, sad je dobio saborca u vidu Zorana Pašalića koji bi u najmanju ruku trebalo da mu bude protivteža i da štiti prava svih građana i građanki.

Sagovornice Danasa su uglavnom složne u konstataciji da je krajnje neobično pa i iznenađujuće da Zaštitnik građana pokreće postupak o ustavnosti odredbe jednog zakona koji bi ženama trebalo da garantuje sva prava koja im pripadaju.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže da je Zaštitnik građana mogao da učestvuje u javnoj raspravi prilikom izrade Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ali, kako navodi, ne seća se da je tada dovodio u pitanje njegovu ustavnost.

“Sigurno je da pokretanjem ovog postupka on zastupa interese i daje snažnu podršku pravoslavnoj crkvi i konzervativnim pokretima i pojedincima, a to otvara prostor za dalji napad na prava žena, u državi u kojoj je status žena u mnogim oblastima već dramatično nepovoljan”, kaže Ignjatović.

Kaže da ne moraju sve žene da imaju isti stav prema rodno osetljivom jeziku, pa tako neke od njih kad se ostvare u oblastima u kojima dominiraju muškarci ne vole da ih oslovljavaju profesijom u ženskom rodu.

“Licemeran je stav stručnjaka za jezik koji tvrde da naše profesije i položaji ne mogu da se pišu u ženskom rodu. To sigurno pogađa žene koje su svesne svog pola/roda, važnosti jezika kao simboličkog sredstva, instrumenta mišljenja i jednog od instrumenata postizanja društvene vidljivosti i ravnopravnosti”, smatra Ignjatović.

Pravnica i programska direktorka organizacije FemPlatz Kosana Beker kaže da Zoran Pašalić ima apsolutno pravo da pokrene postupak ustavnosti nekog zakona ali da je potpuno pogrešna ideja da Zaštitnik građana osporava odredbu zakona koja se tiče ljudskih prava.

“Zaštitnik građana treba da se brine o zaštiti ljudskih i manjinskih prava a u ljudska prava spadaju i ženska prava. To je bila jedna od prvih institucija u ovoj državi koja je objavila uputstvo za to kako da se rodno senzitivni jezik koristi u službenoj komunikaciji”, priča Beker.

Podseća da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kada se usvajao, dobio pozitivna mišljenja od istog ovog Zaštitnika građana.

“Sad je iz nama potpuno nejasnih razloga odjednom promenio mišljenje, i radi direktno protiv ženskih prava u Srbiji”, ističe Beker.

Prema njenom mišljenju, ovakva inicijativa može da dođe iz patrijarhalnih i desničarskih krugova, ali to što dolazi do Zaštitnika građana je “opasno zabrinjavajuće”.

“Ja ne razumem kome smeta ta odredba, mi imamo jezik koji je sam po sebi rodno osetljiv, znači takav je. Oni sve vreme govore da se rodno senzitivnim jezikom nešto nameće, a u stvari se ne nameće ništa, nego se samo sprovodi realnost”, kaže Beker.

Biljana Janjić takođe iz organizacije Femplac kaže da se Zaštitnik građana nije konsultovao ni sa jednom ženskom organizacijom pre najave pokretanja postupka o ustavnosti, i da nijedna nije dobila poziv na razgovor o tom pitanju.

“To potpuno urušava kredibilitet institucije zaštitnika građana, i ovo je samo uvod u nešto ozbiljnije. Koje sad slobode koje smo već dobili ćemo morati ponovo da osvajamo, za koja prava ćemo ponovo morati da se borimo, kako će žene tražiti svoja prava pred institucijom Zaštitnika građana?”, pita Janjić, i dodaje da kampanja protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti mora pod hitno da prestane.

Sociološkinja i jedna od autorki Priručnika za upotrebu rodno senzitivnog jezika Hristina Cvetinčanin Knežević, kaže da ipak nije bila iznenađena ovakvim postupkom Zorana Pašalića jer se krajem novembra prošle godine dogodila situacija koja ju je naterala da se zapita da li Zaštitnik građana štiti i građanke.

“Pašalić je u toku 16 dana aktivizma doveo u pitanje da li mi uopšte treba da koristimo termin femicid, iako je u toku prošle godine skoro 30 žena ubijeno. On je rekao da taj termin ne treba da se koristi jer muškarci ne ubijaju žene zato što su žene”, priča Cvetinčanin Knežević i dodaje da je “femicid” termin koja potpada pod okvire rodno osetljivog jezika.

Kaže da su konstantni napadi na ženska prava očekivani od strane Srpske pravoslavne crkve i desničarskih organizacija, ali da je zabrinjavajuće što se u tom društvu sada našao i Zaštitnik građana.

“Ako ne reagujemo kao osobe i kao zaposleni u institucijama koje imaju moć odlučivanja, na ovo institucionalizovano kršenje ženskih ljudskih prava, uskoro ćemo putovati kroz vreme i naći se u srednjem veku”, zaključuje Cvetinčanin Knežević.

Ženska Organizacija Femplac je povodom najave Zorana Pašalića o postupku o ustavnosti reagovala saopštenjem koje su potpisale 54 organizacije civilnog društva.

“Polazeći od zakonskih nadležnosti Zaštitnika građana, među kojima je i staranje o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, mi potpisnice ovog reagovanja, izražavamo zabrinutost i neslaganje sa najavljenim pokretanjem postupka ocene ustavnosti odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika”, navodi se u reagovanju.

Takođe je citiran i deo zakletve koju je Zaštitnik građana morao da položi:

“Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda”.

One su pozvale instituciju Zaštitnika građana da zajedno sa njima radi na promociji, zaštiti i ostvarivanju prava svih građana i građanki, bez izuzetka.

Izvor: Vebsajt Danas, Željko Bošnjaković, 23.02.2024.
Naslov: Redakcija