Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Vrhovni kasacioni sud, koji će se zvati Vrhovni sud, održaće posebnu sednicu na kojoj će se sudije izjasniti o najvišem pravnom aktu, a o ustavnim izmenama mišljenje će dati i Upravni odbor Advokatske komore Srbije


- Dopada mi se to što će Narodna skupština biti isključena iz izbora sudija na prvu funkciju, ali me brine predviđeni sastav Visokog saveta sudstva - ovako Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, komentariše Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe.

- Umesto 11 članova, VSS će imati 10, od kojih će pet biti sudije, a pet istaknuti pravnici koje će birati Narodna skupština. Iz njihovih redova biće biran i predsednik VSS, koji će imati "zlatan glas". Neki će reći da se ovim uspostavlja balans između nezavisnosti sudstva i njegove odgovornosti, kao i veza između sudstva i društva, ali ja mislim da je to korak unazad - kaže Milojević.

Nacrt amandmana na Ustav izazvao je brojne reakcije, pa će, sudeći po njima, tokom javne rasprave do 8. marta, Ministarstvu stići mnoštvo primedaba. Vrhovni kasacioni sud, koji će se, kako predviđaju amandmani, zvati Vrhovni sud, održaće posebnu sednicu na kojoj će se sudije izjasniti o najvišem pravnom aktu, a o ustavnim izmenama mišljenje će dati i Upravni odbor Advokatske komore.

Primedbe slične Milojevićevim iznosi i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, i dodaje da će ministar pravde moći da pokrene disciplinski i postupak razrešenja sudija.

- Društvo sudija smatra da nije vreme za ustavne izmene. Nismo za to da se jedno loše rešenje zameni drugim lošim, u kom će izvršna vlast imati veliki uticaj preko Pravosudne akademije i Narodne skupštine. Ako budu usvojene ovakve izmene, Ustav neće zabranjivati uticaje na sudiju, kao ni nepremestivost u drugi sud - kaže Boljević.

Udruženje tužilaca nada se da će kroz suštinsku raspravu tekst amandmana biti revidiran.

- Pozdravljamo ukidanje probnog mandata u trajanju od tri godine i formalno isključenje parlamenta i Vlade iz postupka izbora tužilaca, ali smo zabrinuti zbog smanjenja broja tužilaca u Visokom savetu tužilaca sa sedam na četiri. Na 85. plenarnom zasedanju Venecijanske komisije usvojeni su evropski standardi za položaj sudija i tužilaca, u kojima je navedeno da oni moraju da imaju balansirano učešće, kao i da se svede uticaj politike na minimum - kaže Nenad Stefanović.

Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, zadovoljan je jer se predviđenim izmenama Ustava "nije diralo u ustavni položaj advokature kao jedine samostalne i nezavisne službe pravne pomoći".

- Predloženim izmenama, međutim, nije predviđeno da se u sastav VSS bira i predstavnik advokature, što je do sada bio slučaj, sa čime se ne slažemo. Očigledno je i da se predviđenim sastavom, propisanim kvorumom i načinom glasanja VSS ne obezbeđuje nezavisnost sudstva, već povećava uticaj političkih činilaca - kaže Gostiljac.

Ustavnim izmenama je zadovoljan Alumni klub Pravosudne akademije. Mirko Ilić iz AKPA navodi da je uvođenje objektivnih i nepristrasnih kriterijuma pri izboru kandidata na pravosudne funkcije nešto na čemu AKPA insistira još od osnivanja:

- Izmenama Ustava u pravcu propisivanja obuke na Pravosudnoj akademiji, kao obaveznog uslova za izbor na funkcije u pravosuđu, konačno bi se stvorili uslovi za izbor najkvalitetnijih kadrova u pravosuđu i onemogućile arbitrarnost i subjektivnost. -

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije negodovalo je zbog rešenja iz Radnog teksta izmena Ustava kojima se predviđa da se buduće sudije i tužioci biraju iz redova diplomaca Pravosudne akademije, odnosno, kako se navodi u Radnom tekstu, "institucije za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom".

Ovo Udruženje smatra da je na taj način položaj oko 1.900 sudijskih i tužilačkih pomoćnika u potpunosti zanemaren da bi, ukoliko predlozi izmena Ustava budu prihvaćeni, umesto radnog iskustva u sudu i javnom tužilaštvu, apsolutni primat postala obuka, koja se organizuje van suda i tužilaštva.

Takođe, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, smatra da je samo prividno isključena nadležnost političkih organa u postupku izbora za sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, jer Narodna skupština više ne donosi odluku o izboru.

Udruženje je stava da su Narodnoj skupštini data nova ovlašćenja za izbor "istaknutih pravnika", koji čine pet članova Visokog saveta sudstva i čak pet članova Visokog saveta tužilaca.

Najavilo je da će aktivno učestvovati u zakazanim javnim raspravama i kroz detaljnu elaboraciju svih predloga nastojaće da svi navedeni, kao i drugi propusti, koji destabilišu postulate pravne i demokratske države, budu otklonjeni.

Dragomir Milojević kaže i da su sudije VKS zabrinute da li će s promenom imena suda uslediti novi izbor sudija, a nisu zadovoljne ni "skučenom" nadležnošću. Postavlja se pitanje i šta će biti sa sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, pošto će za sudiju osnovnog suda moći da bude biran samo onaj ko je okončao posebnu obuku na Pravosudnoj akademiji.

Ministarka pravde Nela Kuburović je izjavila da promena naziva Vrhovnog kasacionog suda u Vrhovni sud Srbije ne znači da će doći do reizbora sudija.

Kuburović je potvrdila da nacrt izmena predviđa da se iz članstva najvišeg sudijskog organa - Visokog saveta sudstva isključuju predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, kao i da se ukida izbor na trogodišnji mandat sudija i tužilaca.

Među najvažnijim izmenama je da sudije i tužioce više ne bira Narodna skupština. U sastavu VSS takođe više neće biti član skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao ni ministar pravde.

"Jedina nadležnost Narodne skupštine postoji u procesu izbora Vrhovnog državnog tužioca. Sva nadležnost izbornih funkcija prelazi na Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca, s tim što se menja njihov sastav. Ministar pravde nije predviđen da bude član Visokog saveta sudstva", rekla je Kuburovićeva.

Novina je i da će Vrhovni kasacioni sud imati novi naziv Vrhovni sud Srbije i na pitanje da li ta promena naziva donosi eventualni reizbor sudija kao 2009. godine, Kuburović ističe da to "nije intencija ni Ministarstva pravde ni vlade.

"Reizbora neće biti, kao ni iskustva koje smo imali 2009. i 2010. godine. To nije u planu niti je namera da se vrši reizbor. Bitno je da se ustavne izmene odnose na budući izbor sudija, a sudije koje su na stalnoj funkciju nju i zadržavaju".

Kuburovićeva kaže da je predloženo da se promeni naziv zato što je to bila i jedna od kritika Venecijanske komisije, a i same stručne javnosti da naziv Vrhovni kasacioni sud sadrži reči koje jedna drugu isključuju.

"To je jedan od razloga zašto smo predložili da se vrati stari naziv". dodala je Kuburović. Naime Nacrt ustavnih amandmana predviđa da u sastavu VSS bude 10 umesto dosadašnjih 11 članova.

Pet članova će biti sudije koje biraju njihove kolege sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Članovi saveta će ubuduće sami birati predsedavajućeg VSS i DVT.

Što se tiče sastava Državnog veća tužilaca, njemu se menja ime u Visoki savet tužilaca.

Predloženi ustavni amandmani predviđaju da ga čini 11 članova - četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde.

Povodom izmena Ustava Ministarstvo pravde će održati četiri okrugla stola i to 5. februara u Beogradu, 19. februara u Kragujevcu, 26. februara u Nišu i 5. marta u Novom Sadu.

Nacrt će, prema najavi ministarke pravde, biti prosleđen i na mišljenje Venecijanskoj komisiji, koja će imati redovno zasedanje u junu.

Izvor: Vebsajt Novosti, RTS, 24.01.2018.
Naslov: Redakcija