Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I MERILIMA ZA OCENU STRUČNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI I DOSTOJNOSTI KANDIDATA ZA SUDIJU KOJI SE PRVI PUT BIRA: Iako je Ustavni sud pokrenuo postupak za ocenu zakonitosti Pravilnika, te obustavio izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koje se na osnovu njega preduzimaju, Narodna skupština će ipak birati šest predsednika sudova i devet sudija


Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije prihvatio je 22. decembra 2017. godine predlog da parlament izabere šest predsednika sudova, kao i devet sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju na predlog Visokog saveta sudstva. Na sednici Odbora se polemisalo o tome da li je Ustavni sud Srbije doneo privremenu meru o obustavljanju postupka izbora sudija zbog nezakonitosti Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 - dalje: Pravilnik) na osnovu koga su i predloženi kandidati koji se prvi put biraju na sudijske funkcije.

Osim dovođenja u pitanje efikasnosti srpskog sudstva (pravosuđu nedostaje nekoliko stotina sudija), odluka Ustavnog suda otvorila je još jedno pitanje: da li su u pravu polaznici pomenute akademije ili najviša sudijska i tužilačka tela u zemlji, koja sprovode izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Članovi Alumni kluba Pravosudne akademije nedavno su tvrdili da su predstavnici Državnog veća tužilaca (DVT) na nezakonit način izabrali više od 50 zamenika tužilaca širom Srbije.

Svoje navode potkrepili su tvrdnjom da su spiskovi kandidata koji će biti izabrani napravljeni pre održavanja sednice najvišeg tužilačkog tela.

U Alumni klubu kažu da njihovom udruženju nije bio cilj blokada sistema, već njegovo pravilno funkcionisanje na principu vladavine prava.

Moramo da uđemo u dijalog sa VSS kome ćemo dati i predloge i otvoreni smo za konstruktivna rešenja. Pitanje procedure izbora sudija je primarno pitanje sudske nezavisnosti i pravne države i ne smemo ga svoditi na nezadovoljstvo polaznika Pravosudne akademije svojim položajem u pravosuđu u odnosu na sudijske saradnike – kaže Siniša Trifunović, predsednik AKPA.

S obzirom na to da im još nije dostavljena odluka Ustavnog suda, u VSS-u nisu želeli da je komentarišu, niti da odgovore na pitanje šta ona znači za funkcionisanje pravosuđa, da li će se "sporni" Pravilnik menjati...

U stručnoj službi DVT-a odbacuju navode polaznika akademije i kažu da bi potpuno nelogično bilo da se odluka o 309 kandidata, koliko ih je konkurisalo za zamenike tužioca, donosi bez ikakvih prethodnih priprema.

Pre sednice pripremljeni materijali dostavljaju se članovima i potom se razmenjuju mišljenja, predlozi i ideje. Očigledno je da u ovakvim situacijama nekima smeta što su predlozi kandidata sastavljani u veću, odnosno što ih nije sastavljao neko drugi, kako se to ranije dešavalo. Članovi Alumni kluba su, u stvari, grupa zainteresovanih kandidata koji su nezadovoljni brojem njihovih članova koji su predloženi i koji su, čini se, počeli da veruju da imaju neko ekskluzivno pravo na izbor – kažu u stručnoj službi DVT-a.

Predloženi kandidati čiji je izbor stopiran odlukom Ustavnog suda pitaju kako je moguće da državi nije interes da konačno izabere ljude iz sudova, od kojih neki imaju i dve decenije radnog iskustva i hiljade samostalno izrađenih najsloženijih sudskih odluka.

Mnogo je veća šteta to što nisu popunjena sudijska mesta u privrednim i Upravnom sudu, nego jedan neizabrani polaznik Pravosudne akademije, s obzirom na to da samo Privredni sud u Beogradu trenutno ima deset nepopunjenih sudijskih mesta – navode kandidati.

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže za da je poslednji izbor najobjektivnije sproveden javni konkurs s obzirom na to da je pre nešto više od dva meseca DVT, nakon inicijative Ustavnog suda za ocenu ustavnosti Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira ("Sl. glasnik RS", br. 80/2016), doneo novi Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca ("Sl. glasnik RS", br. 82/2017).

Novim Pravilnikom eliminisani su svi kriterijumi koji mogu da stvore sumnju da postoji neki subjektivni uticaj prilikom predlaganja kandidata. Jedini kriterijum na osnovu kog se kandidati predlažu jeste sprovedeni test, tako da su oni koji završe Pravosudnu akademiju u potpunosti izjednačeni sa kandidatima koji su polagali ispit. Ono što mogu odgovorno da tvrdim jeste da su predlagani kandidati koji su dobili najveću ocenu. Na sednici se raspravljalo o svim kandidatima, sednica nije bila tajna pošto su bili i predstavnici Alumni kluba i predstavnici Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. S obzirom na to da je samo glasanje bilo tajno oni su bili udaljeni sa sednice prilikom izjašnjavanja svakog člana o svakom kandidatu – objašnjava ministarka.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika (USTP) Srbije pozdravilo je brzo postupanje Ustavnog suda povodom odluke o suspenziji primene Pravilnika za izbor sudija, ali i izrazilo sumnju da je sud u tom slučaju prekršio propise.

Udruženje u saopštenju precizira da postoji bojazan da je došlo do povrede odredaba Pravilnika o radu Ustavnog suda, s obzirom na to da su pojedine sudije imale obavezu da podnesu predlog za svoje izuzeće od odlučivanja, usled eventualnog sukoba interesa u ovom slučaju.

U USTP-u očekuju da će Ustavni sud doneti odluke i povodom drugih inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti i podsećaju da su 31. jula podneli inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US) i Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017), a koja je trebalo da se rešava pre ocene zakonitosti Pravilnika.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 22.12.2017.
Naslov: Redakcija