Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

POVEĆANJE NEOPOREZIVOG CENZUSA NA ZARADE: Prema računici Fiskalnog saveta, ukoliko se rasterećenje privrede provede kroz povećanje cenzusa sa 11.790 dinara u ovoj na 18.500 dinara u 2018. godini, najveće koristi bi imali zaposleni sa minimalnim primanjima, a naročito oni oko minimalca. Na taj način bi se povećala progresivnost oporezivanja zarada koja je u Srbiji sada niža nego u većini zemalja u regionu


Nije tajna da će privrednici sledeće godine plaćati manji porez državi, jer su takve mere već najavljivane. Ono što je nepoznato je to kako će paket poreskih rasterećenja izgledati. Nedavno je predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da će u saradnji sa Fiskalnim savetom razmišljati o "smanjenju opterećenja za privrednike koje neće ugroziti budžetske prihode". "Nadam se da ćemo početkom decembra objaviti odluku o povećanju neoporezivog dela dohotka, to će sigurno ići, samo još ne znamo u kom obimu. To smo obećali jer su poslodavci pristali na povećanje minimalne cene rada i mi smo obećali da će to biti neutralno za državu. To jest, da država ne prihoduje, a da poslodavcima olakšamo novi namet", rekla je Brnabićeva.

Izvesno je da država ima para za ovo smanjenje, jer je čak i konzervativni Fiskalni savet prostor za trošenje u budžetu za 2018. godinu procenio na 80 milijardi dinara. Veći deo ovog budžetskog kolača će "usisati" najavljeno povećanje penzija za pet i plata za pet, odnosno deset odsto, i procenjuje se da će se na to potrošiti 55 do 60 milijardi dinara. Znači, budžetski prostor za rasterećenje privrede, ali i povećanje javnih investicija, jeste oko 20 milijardi. Sve ovo je ipak u domenu računice, jer Nacrt zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu još nije izrađen, a čeka se i zeleno svetlo MMF-a za ovakve mere.

Neoporezivi deo zarade trenutno iznosi 11.790 dinara, a još nije poznato koliko će ovaj "poreski cenzus" iznositi posle povećanja. Prema računici Fiskalnog saveta, ukoliko se rasterećenje privrede provede kroz povećanje neoporezivog cenzusa na zarade sa 11.790 dinara u ovoj na 18.500 dinara u 2018. godini, najveće koristi bi imali zaposleni sa minimalnim primanjima koji primaju oko polovine prosečne zarade u republici (raspon opterećenja na neto zaradu od oko 56 do 65 odsto).

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, objasnio je čije bi zarade bile najviše rasterećene.

Najviše bi bile rasterećene zarade manje od prosečnih, a naročito one oko minimalca. Na taj način bi se povećala progresivnost oporezivanja zarada koja je u Srbiji sada niža nego u većini zemalja u regionu. -

Upitan da li ima šanse da posle povećanja neoporezivog dela zarade i privatni poslodavci povećaju plate, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da ima.

Bilo koje rasterećenje privrede ostavlja prostor za povećanje zarada. Bilo da je reč o povećanju neoporezivog dela plate ili smanjenju poreza na zarade za dva ili tri i po odsto, o čemu se takođe spekuliše poslednjih dana – kaže Atanacković.

On ne može da se seti kada je realnom sektoru poslednji put povećana plata, dok se s druge strane država pokazala kao najbolji poslodavac, jer iz budžeta svake godine počasti svoje radnike povećanjem i to od novca koje za njih zaradi upravo realan sektor gde je prosek plata oko 305 evra.

Budžet mora da se puni kroz realno veću privrednu aktivnost, a ne kroz povećanje nameta na onog ko jedino nešto radi i stvara u zemlji. Dok se taj problem ne reši, prostora za povećanje plata radnicima u realnom sektoru neće ni biti – kaže Atanacković.

S njim se slaže i Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, koji podseća da su porezi na zarade u Srbiji ubedljivo najveći u istočnoj i centralnoj Evropi. I da sve dok država na svakih 100 dinara bude sebi uzimala između 64 i 67 dinara u zavisnosti od visine plate, boljitka za radnike nema.

Povećanje plata u realnom sektoru, ističe, biće moguće tek kada se poreski nameti smanje za trećinu, a ne za nekoliko procenata, što se takođe najavljuje za sledeću godinu.

To bi značilo pravo rasterećenje. Samo bi u tom smislu bili konkurentni s Slovačkom, Češkom, ili Mađarskom. U Bugarskoj su nameti na zarade najniži – 20 odsto, u Albaniji 25 odsto, što je glavni razlog i što domaći proizvodi ne mogu da budu konkurentni na stranom tržištu, ističe Rajić.

Izvor: Vebsajt Politika, J. Rabrenović, J. Petrović Stojanović, 20.10.2017.
Naslov: Redakcija