Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O PUTEVIMA: Uvodi se novine u upravljanju infrastrukturom. Rukovodioce koji procenjuju eventualni rizik, dobija svaki objekat na koridorima duži od 500 metara


Posle stambenih zgrada, uskoro bi upravnike mogli da dobiju i tuneli. Ovo novo zanimanje predloženo je u Nacrtu zakona o putevima, o kome je javna rasprava nedavno završena. U njemu se prvi put uvodi pojam upravnika koji će biti angažovani u tunelima dužim od 500 metara, kakvi su skoro svi na deonicama duž koridora.

Njegova dužnost će biti da omogući izradu projekta mapiranja rizika, kojim će se utvrditi svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu. Način upravljanja tunelom propisuje Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture.

- U novom zakonu o putevima se uvodi upravnik tunela za tunele duže od pola kilometra i to jeste novina u odnosu na dosadašnju praksu - kaže priča Dragana Rupar, projektant u Saobraćajnom institutu CIP. - U poslednje vreme je izgrađen znatan broj dugačkih tunela, tako da je resorno Ministarstvo unapredilo dosadašnji Zakon o javnim putevima ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013). Upravnik tunela imenuje savetnika za bezbednost u tunelima i oni usklađuju delovanje sa subjektima sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Takođe, učestvuju i u procesu projektovanja tako što definišu bezbednosne zahteve u tunelu.

Stručnjake za tunele će angažovati upravljač, odnosno JP "Putevi Srbije". Između ostalog, njihova dužnost će biti i da o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja naprave izveštaj i da ga dostave resornom Ministarstvu.

Milan Božović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, smatra da je važno da postoji neko ko je odgovoran za sve promene na ovim objektima.

- Može se desiti da se zbog saobraćajne nezgode ošteti ventilacija ili SOS telefoni, a da to niko ne primeti, što bi moglo da prouzrokuje dodatne probleme. Svako oštećenje može dovesti do nove nesreće - kaže Božović. - Zbog svoje dužine, tuneli preko 500 metara su specifični i projektuju se drugačije. Moraju imati posebnu podlogu koja nije asfaltna, jer je ona brže zapaljiva. Moraju imati prolaz kojim se vozila izvlače iz tunela, kao i posebne uslove za prolazak vozila hitnih službi.

Izvor: Vebsajt Novosti, Z. Radović, 21.09.2017.
Naslov: Redakcija