NACRT ZAKONA O PUTEVIMA - Tekst propisa
I OSNOVNE ODREDBE
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva, uslovi i način upravljanja, zaštite i održavanja javnih puteva, posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva, izvori i način finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, zaštite i održavanja puteva, sticanje prava svojine, inspekcijski nadzor, kao i druga bitna pitanja, vezana za upravljanje izgradnju, rekonstrukciju, zaštitu i održavanje javnih puteva.
Definicije
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1. "put" je građevinski objekat namenjen za saobraćaj koji mogu da koriste svi ili određeni učesnici u saobraćaju, pod uslovima određenim ovim zakonom i drugim propisima;
2. "javni put" je put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa;
3. "državni put" je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju države sa mrežom evropskih puteva i deo je mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, privredno značajna naselja na teritoriji države, područje dva ili više okruga ili područje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje u slučaju da nije izgrađen obilazni put pored naselja;
4. "autoput" je državni put posebno projektovan i izgrađen za saobraćaj motornih vozila, sa fizički razdvojenim kolovozima po smerovima, sa potpunom kontrolom pristupa, koji ima najmanje dve saobraćajne i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav obeležen propisanom saobraćajnom signalizacijom i opremom;
5. "opštinski put" je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada, sa mrežom državnih puteva;
6. "ulica" je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja;
7. "nekategorisani put" je put koji je nadležni organ proglasio nekategorisanim putem i koji je upisan u javne evidencije o nepokretnostima i pravima na njima;
8. "naselje" je izgrađeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i za zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika, čije se granice utvrđuju planskim dokumentom, obeležene su propisanim saobraćajnim znakom na javnom putu;
9. "put van naselja" je deo javnog puta van granica naselja;
10. "put u naselju" je deo javnog puta unutar granica naselja koje su određene planskim dokumentom jedinice lokalne samouprave;
11. "saobraćajna signalizacija i oprema" jesu sredstva i uređaji za tehničko regulisanje saobraćaja, saobraćajni znakovi, oznake na putu, uređaji za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, branici ili polubranici na prelazu puta preko železničke pruge, privremena saobraćajna signalizacija, svetlosne oznake na putu i druge oznake na putu (oprema puta) u skladu sa propisima kojim se uređuje saobraćajna signalizacija;
12. "oprema za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline" jesu inteligentni transportni sistemi, ventilacioni i sigurnosni uređaji u tunelima, objekti i uređaji za zaštitu puta i saobraćaja, kao i objekti i uređaji za zaštitu neposrednog okruženja puta (snegobrani, vetrobrani, zaštita od osulina, zaštita od buke i drugih štetnih uticaja na okolinu), instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobraćaja, uređaji za evidenciju saobraćaja, putne meteorološke stanice, i sl.;
13. "označavanje javnih puteva" jeste postupak definisanja kategorije i prostornog položaja puta (kilometarska i hektometarska stacionaža);
14. "evidencija o javnim putevima" jeste propisana sadržina saobraćajno-tehnički podataka i postupak prikupljanja, odnosno obnavljanja tih podataka o javnim putevima;
15. "kategorizacija puteva" jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma;
16. "kolovoz" jeste izgrađena površina puta po kojoj se odvija saobraćaj i čine ga saobraćajne trake (vozne, dodatne ivične, zaustavne i sl.) za kretanje, odnosno mirovanje vozila;
17. "kolovozna konstrukcija" jeste višeslojni kruti ili elastični sistem, koji služi da primi mehanička dejstva vozila i prenese ih na donji stroj javnog puta, radi bezbednog, nesmetanog i ekonomičnog kretanje vozila,bicikala i pešaka;
18. "kolovozni zastor" jeste završni sloj kolovozne konstrukcije;
19. "bankina" je element puta u nasipu koji obezbeđuje bočnu stabilnost puta i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta;
20. "rigola" jeste element javnog puta u useku, za prihvatanje i kontrolisano vođenje površinskih voda, koji obezbeđuje stabilnost kolovozne konstrukcije;
21. "berma" je element puta između rigole i kosine useka i služi za zaštitu rigole od erodiranog materijala, postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbeđenje preglednosti puta;
22. "razdelna traka" je element puta kojim se fizički razdvajaju smerovi vožnje i služi za postavljanje saobraćajne signalizacije i opreme, kao i elemenata putnog objekta;
23. " razdelni pojas" je razdelna traka, širine veće od šest metara;
24. "zaštitna traka" jeste element javnog puta kojim se fizički razdvaja saobraćaj motornih vozila od ostalog saobraćaja;
25. "putni objekat" je građevinski objekat koji je sastavni deo puta: most (u trupu puta -podvožnjak, iznad puta - nadvožnjak), propust, tunel, galerija, potporni zid, obložni zid i sl.;
26. "nadvožnjak" je objekat iznad puta kojim se reguliše ukrštanje u dva nivoa sa drugim putem, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;
27. "podvožnjak" je objekat u trupu puta kojim se reguliše ukrštanje u dva nivoa sa drugim putem, drugim infrastrukturnim sistemom ili železnicom;
28. "prateći sadržaji javnog puta" jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji za efikasno upravljanje putevima i saobraćajem (funkcionalni sadržaji), kao i za pružanje usluga korisnicima puta (prateći sadržaji za potrebe korisnika);
29. "funkcionalni sadržaji puta" jesu površine, objekti, postrojenja i uređaji koji su namenjeni za efikasno upravljanje putem i saobraćajem na putu (baze za održavanje puta, centri za upravljanje saobraćajem, naplatne stanice i drugi sadržaji);
30. "prateći sadržaji puta za potrebe korisnika" jesu površine i objekti za pružanje različitih usluga korisnicima puta (stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, mesta za punjenje vozila na električni pogon, odmorišta, parkirališta, moteli, restorani, servisi, prodavnice i drugi objekti za pružanje usluga);
31. "autobusko stajalište" je posebno izgrađen deo puta, odnosno propisno obeležen deo kolovoza, namenjen za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga;
32. "putno zemljište" je kontinualna površina unutar granica putnog zemljišta;
33. "granica putnog zemljišta" je linija sa obe strane useka i nasipa, udaljena najmanje jedan metar od linija koje čine krajnje tačke poprečnog profila puta, van naselja, mereno na spoljnu stranu;
34. "zaštitni pojas puta" je kontinualna površina merena od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu, čija je širina propisana ovim zakonom;
35. "pojas kontrolisane izgradnje" je kontinualna površina, merena od granice zaštitnog pojasa na spoljnu stranu, čija je širina ista kao širina zaštitnog pojasa na kojoj se ograničava vrsta i obim izgradnje objekata i koja služi za zaštitu javnog puta i saobraćaja na njemu;
36. "vazdušni prostor iznad kolovoza" je prostor u visini od najmanje sedam metara, sa slobodnim prostorom u visini od najmanje 4,75 metara od najviše tačke kolovoza;
37. "raskrsnica" je čvorno mesto na kojem se ukrštaju, spajaju, odnosno razdvajaju saobraćajni tokovi na najmanje dva puta u istom ili različitim nivoima;
38. "ukrštaj" je mesto ukrštanja puta sa drugim linijskim infrastrukturnim objektima u istom ili različitim nivoima;
39. "prilazni put" je put koji omogućava vlasniku, odnosno neposrednom držaocu nepokretnosti prilaz na javni put, odnosno nekategorisani put, pored kojeg se nepokretnost nalazi;
40. "saobraćajni priključak" je uređena površina, deo javnog puta, na kojoj se međusobno povezuju javni, nekategorisani i prilazni putevi, na način propisan ovim zakonom;
41. "zahtevana preglednost" je rastojanje potrebno za bezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretne prepreke na putu koja mora biti obezbeđena na svakoj tački puta i koja se određuje na osnovu vrednosti projektne brzine i stvarnih elemenata projektne geometrije puta;
42. "sused" je vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta i objekata, koji ima najmanje jednu zajedničku granicu sa katastarskom parcelom na kojoj je izgrađen put;
43. "upravljanje saobraćajem" jeste vođenje, praćenje i kontrola saobraćaja na javnom putu, odnosno deonici javnog puta;
44. "obustava saobraćaja" je kontrolisani prekid saobraćaja na putu;
45. "ograničenje saobraćaja" je zabrana kretanja pojedinih vrsta vozila na putu;
46. "vanredni prevoz" jeste prevoz vozilom, odnosno skupom vozila, koja sama ili sa teretom prekoračuju propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, najveću dozvoljenu ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu;
47. "upotrebna vrednost puta" jeste vrednost puta u trenutku procene, s obzirom na stepen očuvanosti njegovih projektovanih karakteristika;
48. "granica eksproprijacije" je granica na propisanom odstojanju merenom od granice putnog zemljišta na spoljnu stranu puta;
49. "pojas eksproprijacije" je kontinualna površina unutar granica eksproprijacije;
50. "inteligentni transportni sistemi puta- ITS" (jesu sistemi informacionokomunikacionih tehnologija u drumskom saobraćaju koji se odnose na puteve, vozila i učesnike u saobraćaju i koriste se za upravljanje saobraćajem i mobilnošću, kao i za veze sa ostalim vidovima saobraćaja;
51. "upravljač javnog puta" je javno preduzeće, privredno društvo i drugi oblici organizovanja koji u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća mogu da obavljaju delatnost od opšteg interesa;
52. ,,infrastrukturna naknada" je naknada koja koja treba da obezbedi povraćaj troškova izgradnje, održavanja, poslovanja i razvoja u vezi sa izgrađenom infrastrukturom;
53. ,,naknada eksternih troškova" je naknada troškova nastalih zbog zagađenja vazduha ili štetnih uticaja buke koja potiče od saobraćaja;
54. "interoperabilnost" je mogućnost sistema i pridruženih poslovnih procesa da nesmetano razmenjuju podatke;
55. ,,zaštita puta" jeste skup mera i zabrana, koje se odnose na intervencije na javnom putu, zaštitnom pojasu i pojasu kontrolisane izgradnje, propisanih ovim zakonom u cilju njegove zaštite;
56. ,,održavanje puta" jeste izvođenje određene vrsta radova i obavljanje usluga kojima se čuva upotrebna vrednost puta i obezbeđuje nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;
57. "rehabilitacija javnog puta", jeste vrsta održavanja, tj. izvođenje radova na
javnom putu i putnom objektu, sa ciljem poboljšanja uslova korišćenja puta u toku
eksploatacije;
58. "rekonstrukcija javnog puta" jeste izvođenje radova na postojećem putu i u zaštitnom pojasu postojećeg puta, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg puta;
59. ,,tunel" je podzemni ili podvodni putni objekat namenjen za odvijanje saobraćaja;
60. "savetnik za bezbednost u tunelu" je lice koje kod upravljača javnog puta obavlja poslove kojima se obezbeđuje primena propisa kojima se uređuju tuneli;
61. ,,elektronska naplata putarine" je način bezkontaktne naplate, pri kome vozila prolaze bez zaustavljanja ulaznom i izlaznom (naplatnom) saobraćajnom trakom, korišćenjem elektronskog uređaja (TAG uređaj);
62. "EENP je skraćenica za Evropsku elektronsku naplatu putarine koja predstavlja sistem elektronske naplate putarine na teritoriji Evropske unije koji omogućava korisniku državnog puta da, na osnovu ugovora zaključenog sa pružaocem usluge EENP-a, stekne status korisnika usluge EENP-a;
63. "pružalac usluge Evropske elektronske naplate putarine " je pravno lice na teritoriji Evropske unije koje obavlja delatnost pružanja usluge EENP i upisan je u registar pružalaca EENP usluge, u državi članici Evropske unije u kojoj ima sedište;
64. "procena uticaja novog puta na bezbednost saobraćaja" na mreži puteva jeste strateška komparativna analiza uticaja varijanti novog ili rekonstruisanog puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva;
65. "revizija projekata puta" sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta je nezavisna formalna i sistematska provera projekta puta, sa aspekta bezbednosti saobraćaja;
66. "provera bezbednosti saobraćaja na putu" je nezavisna, formalna i sistematska provera elemenata postojećeg puta sa gledišta bezbednosti saobraćaja;
67. "revizor" je nezavisno stručno lice, koji poseduje licencu za revizora i koje sprovodi reviziju projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta;
68. "proveravač" je nezavisno stručno lice, koji poseduje licencu za proveravača za sprovođenje provere bezbednosti saobraćaja na putu.
Pravni status puteva
Član 3.
Javni i nekategorisani putevi su dobra u opštoj upotrebi, u javnoj su svojini i na njima se ne mogu sticati ni zasnivati stvarna prava, osim u slučajevima propisanim ovim zakonom.
Na javnom putu, može se zasnovati pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, radi izgradnje komunalnih, vodnih, energetskih objekata i objekata elektronskih komunikacija i povezane opreme, na način određen ovim zakonom.
Izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i korišćenje javnog puta mogu biti predmet koncesije u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno privatno partnerstvo, koncesije i ovim zakonom.
Državni putevi I i II reda su u svojini Republike Srbije, izuzev državnih puteva odnosno delova državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, koji su u svojini autonomne pokrajine.
Opštinski putevi, ulice i nekategorisani putevi (koji nisu deo državnog puta I i II reda) su u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.
Putevi iz st 4. i 5. ovog člana upisuju se u javne knjige o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, istovremeno sa upisom prava javne svojine na tim putevima, kao dobrima u opštoj upotrebi i to svojine Republike Srbije na državnim putevima I i II reda, svojina autonomne pokrajine na državnim putevima, odnosno delovima državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave na opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima (koji nisu deo državnog puta I i II reda), u skladu sa propisima kojima se uređuju javne knjige o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.
Javni putevi upisuju se u javne knjige iz stava 6. ovog člana sa pripadajućim objektima i zemljištem na kojima su izgrađeni u okviru putnog pojasa koji se koriste za obavljanje saobraćaja. U navedene javne knjige upisuju se i upravljači javnih puteva.
U javne knjige iz stava 6. ovog člana upisuju se i pravo službenosti, odnosno drugo srodno pravo, kao i koncesija za javni put, u skladu sa propisima kojima se uređuju javne knjige o nepokretnostima i pravima na njima.
U javne knjige iz stava 6. ovog člana upisuju se i promene na javnom putu i stvarnim pravima koja se zasnivaju na javnom putu, kao i promene na nekategorisanom putu.
Javni i nekategorisani putevi čine mrežu puteva.
II JAVNI PUTEVI
Elementi javnog puta
Član 4.
Javni put obuhvata:
1) trup puta, koji čine donji i gornji stroj,
- donji stroj puta (nasipi, useci, zaseci, objekti, postrojenja i uređaji za odvodnjavanje puta i zaštitu puta od površinskih i podzemnih voda i sl.);
- gornji stroj puta (kolovozna konstrukcija, ivične trake, odnosno ivičnjaci, rigole, bankine, berme, razdelne trake i sl.);
2) putne objekte;
3) saobraćajne priključke;
4) putno zemljište;
5) trotoare, pešačke i biciklističke staze u putnom zemljištu;
6) vazdušni prostor iznad kolovoza;
7) funkcionalne sadržaje puta;
8) saobraćajnu signalizaciju i opremu;
9) inteligentne transportne sisteme puta (ITS) i
10) opremu za zaštitu puta, saobraćaja i okoline.
Javni put, pored elemenata iz stava 1. ovog člana obuhvata i prateće sadržaje za potrebe korisnika puta, ukoliko su predviđeni tehničkom dokumentacijom za izgradnju ili rekonstrukciju javnog puta.
Elemente koje javni put mora da obuhvata, odnosno elemente poprečnog profila puta, u odnosu na vrstu puta i uslove odvijanja saobraćaja propisuje ministarstvo nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Kategorizacija javnih puteva
Član 5.
Prema značaju saobraćajnog povezivanja, javni putevi se dele na:
1) državne puteve:
(1) državne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom evropskih puteva, odnosno deo su mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, kao i privredno značajna naselja na teritoriji države);
(2) državne puteve II reda (saobraćajno povezuju područje dva ili više okruga ili područje okruga);
2) opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritorije opština, teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada sa mrežom državnih puteva) i
3) ulice (saobraćajno povezuju delove naselja).
Vlada propisuje kriterijume za kategorizaciju javnih puteva.
Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva, na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma za kategorizaciju državnih puteva.
Skupština jedinice lokalne samouprave donosi akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica, na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Podela javnih puteva prema položaju u prostoru
Član 6.
Prema položaju u prostoru i uslovima odvijanja saobraćaja, javni putevi se dele na:
1) javne puteve van naselja i
2) javne puteve u naselju.
Javni put u naselju je deo javnog puta unutar granica naselja, koje su obeležene propisanom saobraćajnom signalizacijom.
Pravac i granice javnog puta u naselju, određuje skupština jedinice lokalne samouprave.
Kolovozna konstrukcija ulica, koje su istovremeno delovi državnih ili opštinskih puteva, koji prolaze kroz naselja sa saobraćajnom signalizacijom, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, smatraju se delovima tih puteva.
Pravac, odnosno promena pravca državnog puta, koji prolazi kroz naselje, određuje se odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Promena pravca državnog puta u naselju može da se vrši ako novi pravac državnog puta ispunjava, po svojim tehničkim karakteristikama, uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta.
Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave o pravcu, odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, doneta bez saglasnosti iz stava 6. ovog člana, ništava je.
III NEKATEGORISANI PUTEVI
Nekategorisani putevi
Član 7.
Jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.
Odluku o nekategorisanim putevima donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje lokalna samouprava i u skladu sa ovim zakonom.
Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite nekategorisanog puta obezbeđuje se iz sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Kategorizacija nekategorisanog puta
Član 8.
Na predlog jedinice lokalne samouprave, nekategorisani put može se uvrstiti u javni put u slučaju ispunjenosti kriterijuma iz člana 5. stav 2. ovog zakona, koju utvruđuje skupština jedinice lokalne samouprave.
IV UPRAVLjANjE JAVNIM PUTEVIMA
Delatnost upravljanja
Član 9.
Upravljanje javnim putevima je delatnost od opšteg interesa.
Upravljanja javnim putevima obuhvata:
- planiranje, projektovanje, izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu javnog puta;
- vršenje investitorske funkcije na projektovanju, izgradnji, održavanju i rekonstrukciji javnog puta;
- organizovanje i obavljanje stručnih poslova na projektovanju, izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta;
- ustupanje radova na projektovanju, izgradnji, održavanju, rekonstrukciji i stručnom nadzoru javnog puta;
- organizovanje stručnog nadzora nad izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom javnog puta;
- organizovanje i kontrola naplate naknada za upotrebu javnog puta, vršenje javnih ovlašćenja i sl.;
- zaštita javnog puta;
- označavanje javnog puta i vođenje evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim podacima za te puteve.
Upravljanje državnim putem, pored poslova iz stava 1. ovog člana, obuhvata i upravljanje saobraćajem i organizovanje i obavljanje brojanja vozila na državnom putu.
Upravljač javnog puta
Član 10.
Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće odnosno privredno društvo koje osniva Republika Srbija u čije ime osnivački akt donosi Vlada koja vrši prava osnivača.
Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, na teritoriji autonomne pokrajine obavlja javno preduzeće odnosno privredno društvo koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine u skladu sa zakonom.
Delatnost upravljanja državnim putevima mogu da obavljaju i drugi oblici organizovanja pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća.
Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama u naselju može da obavlja privredno društvo koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno privredno društvo ili preduzetnik koji tu delatnost obavlja kao poverenu u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća.
Javna preduzeća, privredna društva i drugi oblici organizovanja, koji obavljaju delatnost upravljanja javnim putevima su upravljači javnih puteva.
Izveštaji o izvršenoj kontroli i o stanju javnih puteva
Član 11.
Upravljač javnog puta dužan je da najmanje jednom u toku godine, a najkasnije do 1. septembra te godine, podnese godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva kojima upravlja.
Upravljač državnog puta, pored izveštaja iz stava 1. dužan je da podnosi i petogodišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja državnih puteva.
Izveštaj iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.
Sadržinu i formu izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje Ministarstvo.
Planski akti upravljača javnog puta
Član 12.
Upravljač javnog puta donosi srednjoročni plan izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite puteva, godišnji program radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnih puteva, pojedinačne studije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva, odnosno organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.
Saglasnost na akte iz stava 1. ovog člana daje Vlada, kada te akte donosi upravljač državnog puta, odnosno izvršni organ autonomne pokrajine kada te akte donosi upravljač državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave kada te akte donosi upravljač opštinskih puteva i ulica.
Upravljač javnog puta dužan je da godišnji program radova na održavanju i zaštiti javnih puteva kojima upravlja, čiji sastavni deo čini plan vršenja provere bezbednosti saobraćaja na putu, u zavisnosti od toga kojim putevima upravlja, dostavlja Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu.
Srednjoročni plan i program radova na izgradnji i rekonstrukciji puteva, kao i pojedinačne studije, moraju biti usklađeni sa državnim odnosno lokalnim strateškim i planskim dokumentima.
Način održavanja i zaštite javnog puta
Član 13.
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta, u cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja na njemu, uključujući i organizaciju naplate putarine sa protokom vozila, bez zastoja.
Pri obavljanju delatnosti upravljanja putem, upravljač javnog puta dužan je da se stara i o zaštiti životne sredine, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Upravljač javnog puta odgovara za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvođenja tih radova suprotno propisanim tehničkim uslovima i načinu njihovog izvođenja.
Tehničke uslove za vršenje radova na održavanju javnog puta propisuje Ministarstvo.
Upravljanje saobraćajem na javnom putu
Član 14.
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi upravljanje saobraćajem na javnim putevima u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Upravljanje saobraćajem obezbeđuje se upotrebom:
1) inteligentnih transportnih sistema puta (ITS-a) (telekomunikacionih, optičkih, elektronskih i stacionarnih uređaja za praćenje, snimanje, kontrolu, bezbednost i regulisanje saobraćaja, kontrolu stanja kolovoza i daljinsko obaveštavanje i upozoravanje, brojača saobraćaja, putnih meteoroloških stanica);
2) sistema i uređaja za naplatu putarine;
3) sigurnosne opreme u tunelima;
4) opreme i uređaja za zaštitu javnog puta;
5) saobraćajne signalizacije.
ITS se razvija i primenjuje u sledećim prioritetnim oblastima:
1) optimalna upotreba podataka o saobraćaju i putovanjima;
2) kontinuitet usluga ITS u upravljanju saobraćajem;
3) aplikacije ITS u funkciji bezbednosti saobraćaja na putevima i zaštiti korisnika puteva i
4) sistemi koji povezuju vozila i puteve.
U okviru prioritetnih oblasti iz stava 3. ovog člana, prioritetne su sledeće aktivnosti:
1) davanje informacija o putovanju;
2) davanje informacija o bezbednosti saobraćaja i režimu odvijanja saobraćaja;
3) davanje informacija o saobraćaju u realnom vremenu;
4) pružanje usluga sistema e-poziva;
5) davanje informacija o sigurnim i bezbednim parkiralištima i
6) pružanje usluga rezervacije sigurnih i bezbednih parkirališta za teretna vozila i autobuse.
Evidencija o javnim putevima
Član 15.
Upravljač javnog puta dužan je da označava i vodi evidencije o javnim putevima.
Ministarstvo propisuje:
1) način označavanja javnih puteva i
2) vrstu i sadržinu evidencija, način vođenja evidencija, način prikupljanja, odnosno obnavljanja podataka, kao i uslove korišćenja podataka iz evidencija o javnim putevima.
Član 16.
Deo državnog ili opštinskog puta koji, po izgradnji ili rekonstrukciji, ne pripada izgrađenom ili rekonstruisanom državnom ili opštinskom putu, ne smatra se delom tog puta.
Ako se deo državnog ili opštinskog puta iz stava 1. ovog člana i dalje koristi za saobraćaj, izvršiće se njegova prekategorizacija.
Ako se deo javnog puta iz stava 1. ovog člana ne koristi za saobraćaj, upravljač javnog puta dužan je da u roku od 30 dana od dana nastale promene, o tome obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini, koji će u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja odlučiti o načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se taj put nalazi.
Poveravanje vršenja javnih ovlašćenja
Član 17.
Upravljaču javnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na:
1) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka na javni put i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;
2) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije, odnosno za postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu i zaštitnom pojasu javnog puta (železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i dr.) i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;
3) izdavanje saglasnosti za održavanje sportske ili druge priredbe na javnom putu;
4) izdavanje dozvole za obavljanje vanrednog prevoza na javnom putu;
5) izdavanje dozvole za prekomerno korišćenje javnog puta;
6) izdavanje odobrenja za postavljanje reklamnih tabli i panoa;
7) izdavanje odobrenja za postavljanje uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje na javnom putu;
8) izdavanje saglasnosti za preusmeravanje saobraćaja na javni put u slučaju obavljanja radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnog puta.
Akti iz stava 1. tačka 4), 5), 6), 7) i 8) ovog člana, izdaju se na osnovu prethodno izdatih saobraćajno-tehničkih uslova.
Upravljač javnog puta dužan je da odluči po zahtevu za izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije, saglasnosti, dozvole i odobrenja iz stava 1. ovog člana:
- tačka 1), 2) u roku propisanom zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja;
- tačka 3), 4) i 8) u roku od 8 dana od dana podnošenja zahteva;
- tačka 5), 6) i 7) u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Protiv akata iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne smouprave nadležnom za poslove saobraćaja, u roku od petnaest dana od dana dostavljanja tog akta.
Upravljač javnog puta dužan je da o aktima donetim u vršenju javnih ovlašćenja vodi evidenciju, koju ažurira na dnevnom nivou i objavljuje na svojoj internet stranici.
Saobraćajno-tehnički uslovi
Član 18.
Saobraćajno-tehnički uslovi iz člana 17. stav 2. ovog zakona sadrže naročito:
oznaku i broj javnog puta;
naziv ili broj deonice javnog puta;
početnu i krajnju stacionažu deonice javnog puta;
početnu i krajnju stacionažu dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno tehnički uslovi;
opšte uslove;
posebne uslove i
katastarske parcele dela javnog puta za koji se izdaju saobraćajno tehnički uslovi.
V FINANSIRANjE JAVNIH PUTEVA
Izvori finansiranja
Član 19.
Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta obezbeđuje se iz:
1. naknada za upotrebu javnog puta;
2. budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3. namenskih transfera;
4. finansijskih kredita;
5. ulaganja domaćih i stranih lica i
6. drugih izvora u skladu sa zakonom.
Naknade za upotrebu javnog puta
Član 20.
Za upotrebu javnog puta plaćaju se naknade, i to:
1) naknada za vanredni prevoz;
2) naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje na državnom putu, odnosno na drugom zemljištu koje koristi Upravljač državnog puta, u skladu sa propisima;
3) posebna naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta (u daljem tekstu putarina);
4) naknada za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta;
5) naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta;
6) naknada za korišćenje drugog zemljišta koje koristi Upravljač javnog puta;
7) naknada za zasnivanje prava službenosti i naknada za pravo izgradnje u zaštitnom pojasu javnog puta, radi postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih, telefonskih i telegrafskih vodova i sl. na javnom putu;
8) godišnja naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta;
9) naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu.
Naknada iz stava 1. tač. 2), 6), 7), i 8), plaća se prilikom zaključenja ugovora upravljača javnog puta sa licem koje plaća naknadu za upotrebu javnog puta.
Ukoliko se pravo službenosti ili pravo izgradnje, u zaštitnom pojasu javnog puta, zasniva u skladu sa članom 3. ovog 3akona, ne plaća se naknada iz stava 1. tačka 7), ukoliko su objekti, uređaji, oprema ili instalacije u javnoj svojini Republike Srbije, odnosno pravnog lica čiji je osnivač Republika Srbija.
Ukoliko se pravo službenosti ili pravo izgradnje, u zaštitnom pojasu javnog puta, zasniva u skladu sa članom 3. ovog Zakona, ne plaća se nakanda iz stava 1. tačka 7) ukoliko su objekti, uređaji, oprema ili instalacije u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, odnosno pravnog lica čiji je osnivač ili većinski vlasnik, jedinica lokalne samouprave.
Ukoliko se na zemljištu, u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, gradi javni put odnosno zasniva pravo službenosti, a investitor je jedinica lokalne samouprave, privredno društvo odnosno drugo pravno lice, čiji je osnivač ili većinski vlasnik jedinica lokalne samouprave ne plaća se doprinos za uređenje građevinskog zemljišta, odnosno naknada za zasnivanje prava službenosti.
Zabrana diskriminacije
Član 21.
Naknade za upotrebu javnih puteva ne mogu da se određuju na način na koji bi se diskriminisali korisnici javnih puteva prema nacionalosti, državnoj pripadnosti odnosno poslovnom sedištu, registraciji vozila, mestu polaska odnosno odredištu. Propisivanje naknada, utvrđenih ovim zakonom, koje se odnose na domaće i strane prevoznike, odnosno ostale učesnike u saobraćaju ne sme da sadrži diskriminatorske odredbe.
Ovlašćenje za utvrđivanje visine naknada
Član 22.
Vlada utvrđuje visinu naknade iz člana 20. stav 1. tačka 9) ovog zakona.
Upravljač javnog puta utvrđuje visinu naknade iz člana 20. stav 1. tač. 1) do 8) ovog zakona.
Odluka o visini naknade iz stava 2. ovog člana za državni put, donosi se uz saglasnost Vlade, a za opštinski put, odnosno ulicu, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Uplata sredstava ostvarenih od naknade
Član 23.
Sredstva od naplaćene naknade iz člana 20. stav 1. tač. 1) do 9) ovog zakona, za upotrebu državnih puteva, predstavljaju javni prihod koji pripada upravljaču državnih puteva, a sredstva naplaćena od tih naknada za upotrebu opštinskih puteva i ulica predstavljaju javni prihod koji pripada upravljačima tih puteva i ulica.
Naplatu naknade iz člana 20. stav 1. tačka 9) ovog zakona, organizuje upravljač državnog puta na graničnim prelazima u skladu sa carinskim propisima.
Namena korišćenja sredstava ostvarenih od naknada
Član 24.
Sredstva od naplaćenih naknada iz člana 20. ovog zakona koriste se za izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu javnih puteva, kao i za troškove korišćenja i otplatu kredita za navedene namene.
Oslobađanje od obaveze plaćanja naknada
Član 25.
Naknada iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog zakona ne plaća se za vozila:
1) policije;
2) hitne pomoći;
3) Vojske Srbije;
4) profesionalnih vatrogasnih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društava i vatrogasnih jedinica pravnih lica koja imaju vatrogasnu službu organizovanu po propisima o zaštiti od požara i
5) pod pratnjom i vozila sa prvenstvom prolaza u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Oslobađanje od obaveze plaćanja naknade po odobrenju upravljača javnog puta
Član 26.
Naknada iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog zakona ne plaća se po odobrenju upravljača javnog puta za vozila:
1) osoba sa utvrđenim invaliditetom sa 80% ili više procenata telesnog oštećenja, odnosno osoba kod kojih je utvrđeno telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta 60% ili više procenata, za jedan lični automobil koji imaju u svom vlasništvu, odnosno koji koriste po osnovu ugovora o lizingu, kada se osoba sa utvrđenim invaliditetom nalazi u vozilu;
2) republičke inspekcije za državne puteve i republičke inspekcije za drumski saobraćaj;
3) privrednih društava i drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika koji obavljaju poslove održavanja i zaštite javnog puta za čije korišćenje se plaća putarina;
4) koja su u funkciji organizovanja i naplate putarine i
5) za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru domaćih ili međunarodnih humanitarnih akcija.
Za vozila iz stava 1. tačka 5) ovog člana dozvola se izdaje pojedinačnom vozilu za pojedinačnu vožnju.
Sva vozila iz stava 1. ovog člana moraju biti evidentirana kod upravljača javnog puta.
Upravljač javnog puta, za čiju upotrebu se naplaćuje putarina, prima nadoknadu troškova iz budžeta Republike Srbije za iznos putarine koji nije ostvaren usled oslobađanja od plaćanja putarine shodno članu 28. i stavu 1. ovog člana.
VI PUTARINA
Način određivanja i plaćanja
Član 27.
Putarina je naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta i plaća se u iznosu koji je se utvrđuje u zavisnosti od kategorije vozila i dužine pređene deonice javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.
Putarina obuhvata infrastrukturnu naknadu i naknadu za eksterne troškove.
Popusti ili sniženja ne mogu se odobriti nijednom korisniku javnog puta u pogledu elementa putarine koji se odnosi na naknadu za eksterne troškove.
Kriterijume za utvrđivanje visine naknade za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta, uslove popusta ili sniženja infrastrukturne naknade, kao i izgled i sadržinu računa koji se izdaje korisniku javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta za ukupan iznos naplaćene putarine, propisuje Ministarstvo.
Upravljač javnog puta može, uz saglasnost Vlade, odobriti stimulativne modele plaćanja za elektronsku naplatu putarine.
Elektronska naplata putarine (ENP)
Član 28.
Upravljač državnog puta dužan je da obezbedi elektronski sistem za naplatu putarine za upotrebu državnog puta, njegovog dela ili putnog objekta u skladu sa propisima koji uređuju oblast elektronskih komunikacija.
Način elektronske naplate putarine propisuje Ministarstvo.
Evropska elektronska naplata putarine (EENP)
Član 29.
Upravljač državnog puta dužan je da pristupi sistemu Evropske elektronske naplate putarine.
Vlada propisuje način uspostavljanja i primene odnosno funkcionisanja sistema Evropske elektronske naplate putarine, postupanje upravljača državnog puta i pružaoca usluge EENP-a.
Tehničke zahteve, posebne uslove i elemente interoperabilnosti, koje moraju ispunjavati pružaoci usluge EENP-a sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i upravljač državnog puta, propisuje Ministarstvo.
Zaštita podataka o ličnosti
Član 30.
Upravljač državnog puta dužan je da lične podatke korisnika državnog puta, za potrebe inteligentnih transportnih sistema (ITS) na državnom putu i elektronske naplate putarine i EENP, prikuplja, obrađuje i koristi u skladu s propisima o zaštiti podataka o ličnosti i propisima o zaštiti podataka i sigurnosti u elektronskim komunikacijama.
Primena poreskih propisa
Član 31.
U pogledu naplate naknada utvrđenih ovim zakonom, kontrole, kamata, povraćaja, zastarelosti, kazni i ostalog što nije propisano ovim zakonom, primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.
VII ZAŠTITA JAVNIH PUTEVA
Mere za sprečavanje ugrožavanja stabilnosti puta
Član 32.
Radi sprečavanja ugrožavanja stabilnosti javnog puta i obezbeđivanja uslova za nesmetano odvijanje saobraćaja i režima saobraćaja na javnom putu, nosilac prava službenosti na javnom putu, koncesionar i nosilac prava građenja, kao i drugih prava u skladu sa zakonom, može da izvodi radove na javnom putu (građenje, odnosno postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura) samo ako je za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 17. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Zabrana izgradnje u zaštitnom pojasu
Član 33.
U zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja građevinskih ili drugih objekata, kao i građenje i postavljanje postrojenja, uređaja i instalacija, osim izgradnje saobraćajnih površina pratećih, funkcionalnih, sadržaja javnog puta, kao i postrojenja, uređaja i instalacija koji služe potrebama javnog puta i saobraćaja na javnom putu.
U zaštitnom pojasu iz stava 1. ovog člana može da se gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i sl. samo ako su za izvođenje tih radova pribavljeni uslovi i rešenja iz člana 17. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi kontrolu izvođenja radova iz stava 2. ovog člana.
Širina zaštitnog pojasa
Član 34.
Zaštitni pojas, sa svake strane javnog puta, van naselja, ima sledeće širine:
1) državni putevi I reda- autoputevi 40 metara;
2) ostali državni putevi I reda 20 metara;
3) državni putevi II reda 10 metara i
4) opštinski putevi 5 metara.
Izuzetno od stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, zaštitni pojas može biti i veće širine, ako je planskim dokumentom predviđena izgradnja stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom.
Odredbe stava 1. ovog člana, u pogledu širina zaštitnog pojasa primenjuju se i u naseljima,
osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom.
Granica eksproprijacije za javne puteve u izgradnji
Član 35.
Granica eksproprijacije, za javne puteve u izgradnji, nalazi se sa svake strane javnog puta, mereno na spoljnu stranu od granice putnog zemljišta, na minimalnom odstojanju od:
1) autoputevi ……………………. 5 metara
2) ostali državni putevi I reda.....3 metra
3) državni putevi II reda................3 metra
4) opštinski putevi........................1 metar.
Pojas kontrolisane izgradnje
Član 36.
Pojas kontrolisane izgradnje, mereno od granica zaštitnog pojasa javnog puta, van naselja,
ima sledeće minimalne širine:
1) autoputevi 40 metara;
2) ostali državni putevi I reda 20 metara;
3) državni putevi II reda 10 metara i
4) opštinski putevi 5 metara.
Izgradnja objekata u pojasu kontrolisane izgradnje dozvoljena je na osnovu donetih planskih dokumenata koji obuhvataju taj pojas.
Ograde, drveće i zasadi
Član 37.
Ograde, drveće i zasadi, pored javnih puteva, podižu se tako da ne ometaju zahtevanu preglednost javnog puta i ne ugrožavaju bezbednost saobraćaja.
Preglednost raskrsnica javnog puta
Član 38.
Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i na ukrštanju javnog puta sa železničkom prugom u istom nivou, moraju se obezbediti zone zahtevane preglednosti u skladu sa tehničkim uslovima za projektovanje.
Na rastojanju kojim je definisana zahtevana preglednost zabranjeno je podizati zasade, ograde i drveće, ostavljati predmete i materijale, postavljati postrojenja i uređaje, graditi objekte, odnosno vršiti druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta.
Vlasnik, odnosno neposredni držalac zemljišta, koje se nalazi na rastojanju kojim je definisana zahtevana preglednost, dužan je da postupi po zahtevu upravljača javnog puta i ukloni zasade, ograde, drveće, predmete, materijale, postrojenja, uređaje i objekte iz stava 2. ovog člana, u cilju obezbeđenja zahtevane preglednosti puta.
Lica iz stava 3. ovog člana imaju pravo na naknadu štete zbog ograničenja korišćenja zemljišta u zoni zahtevane preglednosti, koju plaća upravljač javnog puta.
Obaveze upravljača infrastrukturnog objekta postavljenog u javni put
Član 39.
Lice koje upravlja infrastrukturnim objektom ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, dužno je da održava taj objekat, na način kojim se ne oštećuje javni put, odnosno ne ugrožava bezbednost saobraćaja ili ne ometa održavanje javnog puta.
Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u roku od 8 dana pre početka radova obavesti upravljača javnog puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja.
U slučaju oštećenja, odnosno kvara, objekata, postrojenja, uređaja, instalacija ili vodova iz stava 1. ovog člana, lice koje upravlja tim objektima, dužno je da bez odlaganja pristupi otklanjanju oštećenja, odnosno kvara i istovremeno o preduzetim radovima obavesti upravljača javnog puta.
Nakon otklanjanja oštećenja odnosno kvara na svom objektu, lice koje upravlja tim objektom dužno je da otkloni oštećenje na javnom putu i vrati ga u prvobitno stanje.
Upravljač javnog puta dužan je da po prijemu obaveštenja iz st. 2. i 3. ovog člana obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz st. 1. i 3. ovog člana.
Troškove izvođenja radova iz st. 1, 3. i 4. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Zaštitna ograda pored javnog puta
Član 40.
Radi nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja i zaštite javnog puta od oštećenja, na mestima na kojima se okupljaju građani u velikom broju ili postoje intenzivni pešački tokovi (sportski stadioni, sajmišta, škole, javni lokali i sl.) ili na mestima koja se koriste za držanje stoke u većem broju (pašnjaci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored javnog puta sa velikom gustinom saobraćajnog toka, postavlja se odgovarajuća ograda kojom se to mesto odvaja od javnog puta ako upravljač javnog puta utvrdi potrebu za njenim postavljanjem.
Postavljanjem ograde iz stava 1. ovog člana ne može se umanjiti zahtevana preglednost na javnom putu.
Upravljač javnog puta određuje uslove i način postavljanja i održavanja ograde iz stava 1. ovog člana.
Ogradu su dužni da postave i održavaju neposredni držaoci zemljišta ili objekata iz stava 1. ovog člana.
Ako neposredni držaoci zemljišta ili objekata ne postave ili ne održavaju ograde, postavljanje, odnosno održavanje izvršiće upravljač javnog puta o njihovom trošku.
Saobraćajni priključak na javni put
Član 41.
Saobraćajni priključak na javni put gradi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i na osnovu izdatih uslova i rešenja iz člana 17. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Upravljač puta izdaće rešenje iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) nije moguće izvršiti povezivanje opštinskog, odnosno nekategorisanog puta, odnosno ulice sa opštinskim, odnosno nekategorisanim putem, odnosno ulicom koji već imaju izvedenu raskrsnicu, ukrštaj ili priključak na državni put;
2) saobraćajni priključak iz st.1. ovog člana ne smanjuje kapacitet i protočnost saobraćaja na javnom putu;
3) saobraćajni priključak iz stava 1. ovog člana nema štetne posledice za nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja na javnom putu.
Prilagođavanje saobraćajnog priključka i prilaza potrebama odvijanja saobraćaja na javnom putu
Član 42.
Ako saobraćajni priključak na državni ili opštinski put, zbog povećanog saobraćaja ili korišćenja za drugačiju vrstu saobraćaja od onog koji je bio uzet u obzir prilikom izdavanja saglasnosti za njegovu izgradnju, više nije odgovarajući, vrši se prilagođavanje saobraćajnog priključka izmenjenim uslovima.
Troškove prilagođavanja saobraćajnog priključka iz stava 1. ovog člana snosi neposredni držalac nepokretnosti koja se priključuje na javni put.
Troškove postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na saobraćajnom priključku iz stava 1. ovog člana snosi investitor izgradnje priključka.
Tehničkom pregledu izgrađenog saobraćajnog priključka iz stava 1. ovog člana prisustvuje ovlašćeni predstavnik upravljača puta.
Ukrštanje ili priključivanje zemljanog i prilaznog puta na javni put
Član 43.
Zemljani put, koji se ukršta ili priključuje na javni put, mora se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, u širini od najmanje pet metara i u dužini od najmanje 40 metara za državni put I reda, 20 metara za državni put II reda i 10 metara za opštinski put i ulicu, računajući od ivice kolovoza javnog puta.
Prilazni put koji se priključuje na javni put mora se izgraditi na način propisan u stavu 1. ovog člana.
Troškovi izgradnje zemljanog,odnosno prilaznog puta i troškovi presecanja puteva
Član 44.
Troškove izgradnje puta iz člana 43. snosi investitor izgradnje zemljanog, odnosno prilaznog puta koji se priključuje na javni put.
Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put preseca drugi javni put, investitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta snosi troškove izgradnje puta sa istim kolovoznim zastorom kao na javnom putu u širini i dužinama iz člana 43. stava 1. ovog zakona.
Ako prilikom izgradnje ili rekonstrukcije javni put preseca zemljani put iz člana 43. stava 1. ovog zakona, troškove izgradnje zemljanog puta sa tvrdom podlogom ili istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukršta, odnosno na koji se priključuje, snosi nvestitor radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta.
Smanjenje broja saobraćajnih priključaka
Član 45.
Upravljač državnog puta dužan je da, prilikom rekonstrukcije državnog puta, smanji broj raskrsnica i saobraćajnih priključaka, prilaznih i nekategorisanih puteva na državni put, na najmanji mogući broj, a u cilju povećanja kapaciteta i povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja na državnom putu.
Jedinica lokalne samouprave dužna je da planskom dokumentacijom smanji broj saobraćajnih priključaka na državni put na najmanji mogući broj, u skladu sa uslovima iz stava 2. ovog člana.
Ministarstvo propisuje uslove i način projektovanja koje javni put, njegov deo i putni objekat moraju da ispunjavaju, u cilju podobnosti puta za bezbedno odvijanje saobraćaja.
Zaštita javnog puta od vode, snežnih lavina, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja
Član 46.
Sused javnog puta dužan je da omogući slobodno oticanje vode, postavljanje snegobrana i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište, uz naknadu, koja ne može biti niža od tržišne, zbog ograničenja prava imovine na zemljištu, odnosno naknadu prouzrokovane štete.
Sused javnog puta dužan je da omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta, uz naknadu prouzrokovane štete.
Upravljač javnog puta dužan je da zaključi ugovor sa susedom javnog puta da na susedovom zemljištu izgradi odvodne kanale i druge uređaje za odvođenje vode od trupa puta kao i da postavi uređaje za zaštitu puta i saobraćaja, odnosno podigne zasade za zaštitu javnog puta i saobraćaja od snežnih lavina, buke, zaslepljujućih efekata i drugih štetnih uticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno podići na javnom putu.
Odredbe st. 1. do 3. ovog člana shodno se primenjuju i na vlasnike, odnosno neposredne držaoce zemljišta, u slučaju kada se njihovo zemljište koristi u iste svrhe.
Zaštita javnog puta od spiranja i odronjavanja
Član 47.
Radi zaštite javnog puta od spiranja i odronjavanja, upravljač javnog puta, dužan je, ako priroda zemljišta dopušta, da kosine useka, zaseka i nasipa, kao i putno zemljište osigura hortikulturnim i drugim merama, tako da se ne umanjuje zahtevana preglednost i bezbednost saobraćaja na javnom putu.
Zasadi iz stava 1. ovog člana moraju se uredno održavati i obnavljati.
Postavljanje reklama na javnom putu i zaštitnom pojasu puta
Član 48.
Na autoputu i pripadajućem zaštitnom pojasu tog puta, nije dozvoljeno postavljanje reklama, osim na odmorištima, i to na način da se ne ugrožava bezbednost saobraćaja na autoputu.
Na ostalim javnim putevima i zaštitnom pojasu uz javni put, nije dozvoljeno postavljanje reklame na mestima, na kojima bi zbog svog sadržaja, položaja i odnosa prema javnom putu, reklama ugrožavala bezbednost saobraćaja.
Mere zabrane preduzimanja određenih aktivnosti radi zaštite bezbednosti na putu
Član 49.
Na javnom putu zabranjeno je :
1) trajno zauzimanje puta, a privremeno zauzeće puta je moguće, uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača puta;
2) izvođenje radova na putu, koji nisu u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, održavanjem i zaštitom puta, bez saglasnosti upravljača puta;
3) izvođenje radova nosilaca prava službenosti i drugih prava ustanovljenih na putu, kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;
4) ispuštanje voda, otpadnih voda i drugih tečnosti na put;
5) sprečavanje oticanja voda sa puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i sprečavanje daljeg oticanja voda ka njihovim recipijentima;
6) prosipanje, ostavljanje ili bacanje materijala, stvari i smeća na put;
7) zamašćivanje puta mazivima ili drugim sličnim materijama;
8) postavljanje i korišćenje svetla ili drugih uređaja, odnosno predmeta, na putu i pored puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu;
9) izvođenje poljoprivrednih radova na bankinama, kosinama i putnom zemljištu;
10) vučenje predmeta, materijala, oruđa i drugih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane, kameni blokovi, plugovi, drljače i sl.);
11) spuštanje niz kosine zaseka, useka i nasipa puta, drvene građe, drva za ogrev, kamenja i drugog materijala;
12) paljenje trave i drugog rastinjana putu, kao i otpadnih predmeta i materijala;
13) paljenje trave i drugog rastinja na zemljištu suseda puta, ukoliko se time ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na putu
14) nanošenje blata sa prilaznog puta na javni put;
15) puštanje stoke na put bez nadzora, napasanje i napajanje stoke na putu;
16) okretanje zaprege, traktora, pluga i drugih poljoprivrednih mašina i oruđa na putu;
17) kočenje zaprežnih vozila sprečavanjem okretanja točkova;
18) uključivanje vozila na put i isključivanje sa puta van priključka ili ukrštaja;
19) zaustavljanje ili ostavljanje vozila, kojim se ometa korišćenje puta;
20) neregulisano vođenje bujičnih vodotokova koji mogu da oštete put;
21) otvaranje prolaza za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa;
22) svako drugo činjenje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja na putu.
Mere radi sprečavanja oštećenja javnog puta i radi sprečavanja ometanja bezbednog odvijanja saobraćaja
Član 50.
Upravljač javnog puta dužan je da u obavljanju poslova zaštite javnog puta, svakodnevno sprovodi aktivnosti na utvrđivanju zauzeća javnog puta, bespravnog izvođenja radova na javnom putu i u zaštitnom pojasu i svih drugih činjenja kojima se bitno oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put ili ometati bezbedno odvijanje saobraćaja na javnom putu.
Upravljač javnog puta, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, dužan je da bez odlaganja, podnese inspekciji za puteve pisani zahtev koji se zasniva na tačnom i potpunom činjeničnom stanju, radi sprovođenja inspekcijskih mera.
Zahtev iz stava 2. ovog člana, sadrži izjavu ovlašćenog predstavnika upravljača javnog puta i podatke iz evidencije o javnom putu, koju je upravljač javnog puta dužan da vodi u skladu sa ovim zakonom.
Mera ograničenja korišćenja javnog puta
Član 51.
Upravljač javnog puta dužan je da kod Ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, pokrene postupak za ograničavanje korišćenja javnog puta, ako je javni put u takvom stanju da:
1) saobraćaj nije moguć ili je moguć saobraćaj samo pojedinih vrsta vozila;
2) saobraćaj pojedinih vrsta vozila može biti štetan za javni put i
3) ako to zahtevaju osnovani razlozi, koji se odnose na zaštitu javnog puta i bezbednost saobraćaja.
Istovremeno sa pokretanjem postupka iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije.
Upravljač javnog puta o preduzetim merama obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i javnost, putem sredstava javnog informisanja.
Postavljenu saobraćajnu signalizaciju upravljač javnog puta uklanja po prestanku okolnosti iz stava 1. ovog člana.
Režim saobraćaja u zimskom periodu
Član 52.
Upravljač javnog puta kod Ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, najkasnije do 1. oktobra tekuće godine, pokreće postupak za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja, za period od 15. novembra tekuće kalendarske godine do 31. marta naredne kalendarske godine.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje iz stava 1. ovog člana najkasnije do 1. novembra tekuće kalendarske godine.
Upravljač javnog puta dužan je da putem sredstava javnog informisanja blagovremeno obavesti učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu od 15. novembra tekuće kalendarske godine do 31. marta naredne kalendarske godine.
Upravljač javnog puta dužan je da o postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji u skladu sa izmenom režima saobraćaja iz stava 1. ovog člana obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve.
Opremljenost točkova i gusenica na motornim vozilima koja saobraćaju javnim putem
Član 53.
Motorna i priključna vozila koja saobraćaju na javnim putevima moraju imati točkove sa pneumaticima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, vozilo sa gusenicama može saobraćati na javnom putu sa savremenim kolovoznim zastorom, ako su gusenice zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama.
Vozila Vojske Srbije ne moraju da ispunjavaju uslove iz stava 2. ovog člana, a upravljač javnog puta ima pravo na naknadu štete koja je time prouzrokovana.
Zaprežna vozila ukupne mase do tri tone prilikom učešća u saobraćaju na putu ne moraju imati točkove sa pneumaticima.
VIII VANREDNI PREVOZ
Izdavanje dozvole kao uslov za vršenje vanrednog prevoza
Član 54.
Prevoz vozilom, odnosno skupom vozila, koja sama ili sa teretom prekoračuju propisima dozvoljeno osovinsko opterećenje, najveću dozvoljenu ukupnu masu, širinu, dužinu ili visinu, smatra se vanrednim prevozom.
Vanredni prevoz može se vršiti na teritoriji Republike Srbije u drumskom saobraćaju, odnosno međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, na osnovu dozvole, koju na zahtev vlasnika, odnosno korisnika vozila, izdaje upravljač javnog puta za svaki pojedničani prevoz, odnosno više prevoza.
Dozvolom iz stava 2. ovog člana određuje se način i uslovi prevoza, kao i iznos naknade za vanredni prevoz.
Ministarstvo propisuje način i uslove pod kojima vozila, odnosno skupovi vozila, kojima se obavlja vanredni prevoz mogu učestvovati u saobraćaju na putu.
Ministarstvo propisuje uslove koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole, uslovima i načinu izdavanja dozvole, o vrstama dozvola, rokovima važenja dozvola, kao i o sadržaju i izgledu obrasca dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.
Razlozi za odbijanje izdavanja dozvole za vršenje vanrednog prevoza
Član 55.
Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati, ako tehničko eksploatacione karakteristike javnog puta, na kojem se obavlja vanredni prevoz ne omogućavaju bezbedan saobraćaj vozila, odnosno skupa vozila, kojim se obavlja vanredni prevoz, kao i svih ostalih učesnika u saobraćaju na tom putu.
Vrste dozvola
Član 56.
Dozvola za vanredni prevoz izdaje se za više prevoza ili jedan prevoz i jedno vozilo, odnosno skup vozila.
Izuzetno od odredbi stava 1. ovog člana, za vanredne prevoze koji se obavljaju u isto vreme i relaciji sa više vozila, odnosno skupova vozila, upravljač javnog puta može izdati jednu dozvolu, pod uslovom da se vozila kreću u koloni.
Kada je dozvolom za vanredni prevoz uslovljeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, potrebno je da to ministarstvo izda saglasnost na dozvolu za vanredni prevoz.
Evidencija o izdatim dozvolama za vršenje vanrednog prevoza
Član 57.
Evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz na putu vodi upravljač javnog puta u pisanoj, odnosno elektronskoj formi.
Upravljač javnog puta dužan je da na svojoj internet stranici objavljuje evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz, ažuriranu na dnevnom nivou.
Propis o vanrednom prevozu i uslovima pod kojima vozila, odnosno skupovi vozila, kojima se obavlja vanredni prevoz mogu učestvovati u saobraćaju na putu, propisuje Ministarstvo.
Ministarstvo propisuje uslove koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole, uslovima i načinu izdavanja dozvole, o vrstama dozvola, rokovima važenja dozvola, kao i o sadržaju i izgledu obrasca dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.
Vanredni prevoz za čije obavljanje se ne izdaje dozvola
Član 58.
Vanredni prevoz se može obaviti bez dozvole za vanredni prevoz, u slučaju kada se prevoz obavlja za:
1) potrebe odbrane zemlje;
2) potrebe sprečavanja i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća i
3) izvršavanje zadataka iz delokruga ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno, službe za vanredne situacije, ako se vanredni prevoz obavlja pod nadzorom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, odnosno, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, odnosno, službe za vanredne situacije.
Organ, odnosno služba u čijem delokrugu je obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana dužan je da obavljanje vanrednog prevoza, pre početka, usaglasi sa Upravljačem javnog puta.
O obavljanju vanrednog prevoza iz stava 1. ovog člana obaveštava se ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Naknada štete i troškovi praćenja vanrednog prevoza
Član 59.
Vanredni prevoz se mora obavljati na propisan način i u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz.
Lice koje obavlja vanredni prevoz dužno je da nadoknadi štetu Upravljaču javnog puta koja je nastala usled obavljanja vanrednog prevoza na javnom putu.
Kada je dozvolom za vanredni prevoz utvrđeno da se vanredni prevoz mora obaviti uz pratnju vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, troškove praćenja snosi lice koje obavlja vanredni prevoz.
Kontrola vanrednog prevoza
Član 60.
Kontrolu vanrednog prevoza, kao i kontrolu najvećih dozvoljenih osovinskih opterećenja, ukupne mase i dimenzija vozila, koja saobraćaju na javnom putu, vrši ovlašćeno lice ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, sa ovlašćenim licem Ministarstva, odnosno ovlašćenim licem organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.
Vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz, bez dozvole iz člana 59. stav 1. ovog zakona, isključuje iz saobraćaja na javnom putu ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana i određuje mesto parkiranja vozila do pribavljanja dozvole.
Za vreme trajanja isključenja iz saobraćaja, zabranjeno je korišćenje vozila, koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja, osim do mesta parkiranja određenog u stavu 2. ovog člana.
Lice koje obavlja vanredni prevoz snosi troškove:
1) izvršenih merenja, sprovedenih pri kontroli vanrednog prevoza, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi, odnosno uslovi utvrđeni u dozvoli za vanredni prevoz;
2) izvršenih merenja, sprovedenih radi utvrđivanja prestanka razloga za isključenje vozila iz saobraćaja;
3) parkiranja vozila koje je isključeno iz saobraćaja pri kontroli vanrednog prevoza;
4) obavljenog vanrednog prevoza na pređenom putu, od mesta početka prevoza do mesta vršenja kontrole, odnosno do mesta usklađivanja vrednosti parametara vozila sa propisanim vrednostima i svih šteta koje su tom prilikom načinjene putu.
Dozvolu za vanredni prevoz upravljač javnog puta ne može izdati, ako lice koje obavlja vanredni prevoz, nije izmirilo troškove propisane odredbama stava 4. ovog člana, a koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima.
Prekomerna upotreba javnog puta
Član 61.
Prekomerna upotreba javnog puta podrazumeva privremeno ili trajno učešće teških teretnih vozila, u procentu većem od 50% u odnosu na ukupan broj teretnih vozila na određenom javnom putu ili njegovom delu, koji se obavlja za potrebe lica koje izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji ili obavlja privrednu delatnost čija priroda zahteva tako izvršene prevoze (eksploatacija kamena, minerala, uglja, drveta i sl.).
Pod teškim teretnim vozilima iz stava 1. ovog člana, smatraju se vozila ukupne mase veće od 7,5 tona
Pravna ili fizička lica čije obavljanje privredne delatnosti zahteva prekomernu upotrebu javnog puta teretnim vozilima, plaćaju naknadu za prekomernu upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.
Ministarstvo propisuje metodologiju za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta.
Uklanjanje ili označavanje stvari, materija ili vozila sa javnog puta
Član 62.
Lice koje je vlasnik, odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču stvari, odnosno materije, koje su se našle na javnom putu i koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja, dužno je da ih bez odlaganja ukloni ili označi.
Ako lice, koje je vlasnik odnosno držalac stvari, materija ili vozila sa koga potiču, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da preduzme mere da se stvari, odnosno materije uklone ili označe, u roku koji ne može biti duži od 12 časova.
Troškove uklanjanja stvari i materija sa javnog puta, odnosno njihovo označavanje iz stava 2. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Uklanjanje stvari i materija sa javnog puta, mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.
Označavanje i uklanjanje onesposobljenog vozila za dalju vožnju
Član 63.
Lice koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, dužno je da, u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja, označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja i preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku, a ne dužem od 4 časa, ukloni sa javnog puta.
Ako lice, koje je vozač, vlasnik ili držalac onesposobljenog vozila za dalju vožnju na javnom putu, ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, upravljač javnog puta je dužan da preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje tog vozila u roku koji ne može biti duži od 12 časova.
Troškove uklanjanja vozila sa javnog puta, odnosno njihovog označavanja iz stava 2. ovog člana snosi lice iz stava 1. ovog člana.
Uklanjanje vozila sa javnog puta, mora biti izvršeno bez nanošenja štete javnom putu.
Održavanje sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu
Član 64.
U slučaju održavanja sportske, odnosno druge priredbe na javnom putu, koja zahteva obustavu saobraćaja ili drugu izmenu u režimu saobraćaja, Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, nadležan za poslove saobraćaja, donosi rešenje o tehničkom regulisanju saobraćaja.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta, na kojem se održava sportska, odnosno druga priredba na javnom putu i upravljača javnog puta na koji se saobraćaj preusmerava.
Organizator sportske, odnosno druge priredbe snosi troškove obustave saobraćaja ili druge izmene u režimu saobraćaja, kao i troškove obaveštavanja javnosti i preduzetih mera obezbeđenja.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, dostavlja organizatoru sportske, odnosno druge priredbe, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i upravljaču javnog puta na kojem će se održati sportska ili druga priredba, rešenje iz stava 1. ovog člana.
Obaveštavanje o stanju i prohodnosti puteva
Član 65.
Upravljač javnog puta dužan je da blagovremeno i na pogodan način obaveštava javnost i korisnike puteva o stanju i prohodnosti javnih puteva, a u slučaju predviđenih ograničenja, odnosno obustava saobraćaja na javnom putu, u roku od 48 časova pre početka primene navedenih mera.
Obustava saobraćaja
Član 66.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, donosi rešenje o obustavi saobraćaja ili obustavi saobraćaja određene kategorije vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, na zahtev upravljača javnog puta, u sledećim slučajevima:
1) ako se javni put nalazi u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati saobraćaj ili se ne može odvijati saobraćaj određene kategorije vozila;
2) ako bi učešće određenih kategorija vozila u saobraćaju nanosilo štetu javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) ako to zahteva izvođenje radova na rekonstrukciji i održavanju javnog puta i
4) ako to zahtevaju drugi razlozi zaštite javnog puta i bezbednosti saobraćaja na javnom putu.
Obustava saobraćaja na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena, a obustava saobraćaja za određene kategorije vozila na javnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, može biti privremena ili stalna.
IX ODRŽAVANjE JAVNIH PUTEVA
Vrste održavanja javnih puteva
Član 67.
Održavanje javnog puta obuhvata redovno održavanje, rehabilitaciju i urgentno održavanje.
Pri izvođenju radova na održavanju javnog puta upravljač javnog puta dužan je da očuva upotrebnu vrednost puta i obezbedi nesmetan i bezbedan saobraćaj.
Redovno održavanje javnih puteva
Član 68.
Redovno održavanje obuhvata skup aktivnosti, mera i radova, koji se preduzimaju tokom dela ili cele godine, na putnoj mreži ili na pojedinim deonicama puta, sa ciljem da se održi i očuva tehnička ispravnost javnih puteva, putnih objekata, saobraćajne signalizacije i opreme puteva.
Radovi na redovnom održavanju javnog puta jesu naročito:
1) pregled, utvrđivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;
2) mestimično popravljanje oštećenja kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata puta;
3) površinska obrada kolovoznog zastora;
4) čišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama putnog zemljišta;
5) uređenje bankina i bermi;
6) uređenje i očuvanje kosina nasipa, useka i zaseka;
7) čišćenje i uređenje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;
8) zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;
9) zamena, dopuna i obnavljanje saobraćajne signalizacije i opreme;
10) redovno čišćenje i održavanje saobraćajne signalizacije i opreme;
11) zamena, dopuna i obnavljanje oštećene ili dotrajale opreme puta
i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;
12) čišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline;
13) uređivanje zelenih površina u putnom zemljištu (košenje trave, krčenje šiblja i sečenje drveća);
14) čišćenje snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobraćajnih površina autobuskih stajališta, parkirališta, bankina, rigola.
Upravljač javnog puta dužan je da izradi saobraćajni projekat koji sadrži načine obezbeđenja zona radova na redovnom održavanju javnog puta.
Upravljač javnog puta kod Ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, podnosi zahtev za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo saobraćajni projekat iz stava 3. ovog člana.
Upravljač javnog puta postavlja, saobraćajnu signalizaciju i opremu na osnovu rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja koje izdaje Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja.
Rešenje iz stava 4. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana od dana izdavanja rešenja.
Ministarstvo propisuje tehničke uslove, vrste radova i način izvođenja radova na redovnom održavanju javnog puta.
Rehabilitacija javnog puta
Član 69.
Radovi na rehabilitaciji javnog puta naročito obuhvataju:
1) selektivno obnavljanje i zamenu dotrajalih kolovoznih konstrukcija, odnosno njenih delova;
2) zamenu složenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, ležišta,oštećenih sekundarnih elemenata i dotrajalih pešačkih staza na mostovima,
nadvožnjacima, podvožnjacima i vijaduktima;
3) postavljanje saobraćajne signalizacije;
4) postavljanje sistema, opreme i uređaja iz člana 14. ovog zakona;
5) obnavljanje antikorozivne zaštite čeličnih konstrukcija mostova, nadvožnjaka,
podvožnjaka i vijadukata;
6) zamenu ili popravku postojećih drenažnih sistema i hidroizolacije u tunelima i
popravke tunelske obloge;
7) popravku oštećenih potpornih, obložnih i portalnih zidova i
8) zamenu drenažnog sistema za odvodnjavanje podzemnih voda sa javnog puta i putnog objekta.
Radovi iz stava 1. ovog člana izvode se po pribavljenoj saglasnosti Ministarstva, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Upravljač javnog puta, zahtev za davanje saglasnosti iz stava 2.ovog člana, podnosi najkasnije 30 dana pre početka izvođenja radova i dostavlja tehničku dokumentaciju neophodnu za ovu vrstu radova.
Organ iz stava 2. ovog člana overava tehničku dokumentaciju kao sastavni deo saglasnosti iz stava 3. ovog člana.
Izveštaj o izvedenim radovima na rehabilitaciji javnog puta, upravljač je u obavezi da dostavi u roku od 30 dana, od dana završetka radova.
Ministarstvo propisuje vrstu i sadržinu tehničke dokumentacije iz st. 3. i 5. ovog člana.
Urgentno održavanje
Član 70.
Radovi na urgentnom održavanju javnih puteva obuhvataju radove, koje je nužno hitno izvesti, a uslovljeni su elementarnim nepogodama, vanrednim i nepredviđenim okolnostima, u cilju obezbeđivanja prohodnosti puta i bezbednog odvijanja saobraćaja.
Ako je zbog elementarnih nepogoda proglašena vanredna situacija u skladu sa propisima kojima se uređuju vanredne situacije, ta odluka se odnosi na sve javne puteve koji se nalaze na teritoriji na kojoj je proglašena vanredna situacija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, radovima na urgentnom održavanju državnih puteva, smatraju se i radovi na otklanjanju nedostataka, po nalogu inspektora za državne puteve, u skladu sa čl. 105. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Upravljač javnog puta dužan je da izradi saobraćajni projekat koji sadrži načine obezbeđenja zona radova na urgentnom održavanju javnog puta.
Upravljač javnog puta kod Ministarstva, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja, podnosi zahtev za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo saobraćajni projekat iz stava 4. ovog člana.
Rešenje iz stava 5. ovog člana izdaje se sa rokom važenja od godinu dana od dana izdavanja rešenja.
Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja produžiće rok važenja rešenja iz stava 5. ovog člana, ako je saobraćajni projekat, u skladu sa propisom kojim se uređuje saobraćajna signalizacija.
O izvedenim radovima na urgentnom održavanju javnog puta, upravljač je u obavezi da, kad se za to steknu uslovi, a najkasnije u roku od 10 dana od obezbeđivanja prohodnosti puta i uspostavljenog bezbednog odvijanja saobraćaja, izveštajem obavesti Ministarstvo o uzrocima koji su izazvali potrebu za radovima na urgentnom održavanju sa detaljnim opisom izvedenih radova, po vrsti i obimu.
Obustava saobraćaja zbog radova na održavanju javnog puta
Član 71.
Radovi na održavanju javnog puta, po pravilu se izvode tako da se ne obustavlja saobraćaj na javnom putu.
Ako se radovi iz stava 1. ovog člana ne mogu izvesti bez obustave saobraćaja na javnom putu, Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja, donosi rešenje o obustavi saobraćaja po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i prethodno pribavljenoj saglasnosti upravljača javnog puta na koji se preusmerava saobraćaj.
Sastavni deo rešenja iz stava 2. ovog člana je saobraćajni projekat.
U slučaju obustave saobraćaja iz stava 2. ovog člana, upravljač javnog puta na kome je saobraćaj obustavljen, dužan je da putem sredstava javnog informisanja obavesti javnost 48 časova pre početka obustave saobraćaja.
Održavanje pojedinih elemenata puta
Član 72.
Upravljač državnog puta održava kolovoznu konstrukciju i saobraćajnu signalizaciju, na delu državnog puta, koji prolazi kroz naselje, kao sastavni deo državnog puta, u širini kolovoza tog puta van naselja, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova.
Dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, autobuska stajališta, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), koji su izgrađeni za potrebe naselja, održava jedinica lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave može zaključiti ugovor sa upravljačem državnog puta, kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu održavanja dodatnih elemenata, objekata i opreme državnog puta iz st 1. i 2. ovog člana.
Autobuska stajališta izgrađena van kolovoza državnog puta u naselju, održava jedinica lokalne samouprave.
Upravljač javnog puta održava kolovoznu konstrukciju javnog puta u području graničnog prelaza u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu državne granice.
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija
Član 73.
Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija, na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu i za javni put, vrši upravljač železničke infrastrukture u skladu sa tehničkim propisima i standardima.
Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog člana, snose, u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač javnog puta.
X EKSPROPRIJACIJA
Utvrđivanje javnog interesa
Član 74.
Ukoliko je radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja državnih puteva i objekata puta potrebno izvršiti eksproprijaciju, administrativni prenos ili nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, Vlada na predlog upravljača državnog puta, utvrđuje javni interes.
Nepokretnosti koje su potrebne za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva eksproprišu se u korist Republike Srbije.
Kada je za potrebe izgradnje infrastrukture ili objekata, sprovedena potpuna eksproprijacija, nepokretnost na kojoj će se izgraditi infrastruktura ili objekat, postaje eksproprijacijom vlasništvo Republike Srbije.
Kada je za potrebe izgradnje infrastrukture ili objekata sprovedena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je lice koje je na osnovu posebnog zakona ili odluke nadležnog organa, donesene na osnovu posebnog zakona, zaduženo za njihovo upravljanje i održavanje.
Postupak i način sprovođenja eksproprijacije za potrebe rekonstrukcije i održavanja državnih puteva propisuje Ministarstvo.
Korisnik eksproprijacije
Član 75.
Radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja državnih puteva, korisnik eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti ili nepotpune eksproprijacije nepokretnosti, može biti upravljač državnog puta, u skladu sa ovim zakonom ili drugo pravno lice, koje je Vlada ovlastila za vršenje investitorskih prava.
Pravno lice iz stava 1 ovog člana određuje se i za korisnika eksproprijacije, administrativnog prenosa i nepotpune eksproprijacije nepokretnosti radi izgradnje ili izmeštanja pratećih objekata (kao što su telekomunikacioni predajnici i kablovi, elektroenergetski vodovi, regulacija vodotokova, železnička infrastruktura, vodovodi, gasovodi i slično) čija je izgradnja ili izmeštanje u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom i održavanjem državnih puteva.
Pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom određeno za korisnika eksproprijacije, za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva, ima sva prava i obaveze koje ima korisnik eksproprijacije, u skladu sa propisima kojima se uređuje eksproprijacija.
Trajanje javnog interesa utvrđenog ovim zakonom
Član 76.
Javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos ili nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, utvrđen ovim zakonom, za izgradnju objekata, navedenih u članu 5. stav 1. tačka 1) ovog zakona, traje do dobijanja upotrebne dozvole za te objekte.
Naknada za promenu namene poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište ne plaća se prilikom izgradnje i rekonstrukcije državnih puteva od značaja za Republiku Srbiju.
Javni interes za nepokretnosti van granica eksproprijacije
Član 77.
Za potrebe izgradnje puteva I reda - autoputeva, van naseljenih mesta, kada je to predviđeno planskim dokumentom, može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti radi obavljanja pojedinih pratećih delatnosti za potrebe korisnika i funkcionalne sadržaje puta, u skladu i na način propisan ovim zakonom (stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, baze za održavanje puteva, centri za upravljanje saobraćajem, mesta za punjenje vozilom na električni pogon).
Pribavljanje nepokretnosti za potrebe iz stava 1. smatraće se javnim interesom, koji utvrđuje Vlada.
Predlog za eksproprijaciju nepokretnosti, van minimalnih granica eksproprijacije podnosi upravljač državnog puta u skladu sa ovim zakonom ili drugo pravno lice, koje je Vlada ovlastila za vršenje investitorskih prava.
Nakon sprovedene potpune eksproprijacije, za potrebe izgradnje objekata iz člana 1. ovog stava, nepokretnost postaje vlasništvo u svojini Republike Srbije.
Nepokretnosti iz stava 4. ovog člana mogu se dati na korišćenje i moguće je sticati svojinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje javna svojina.
XI POSEBNI USLOVI IZGRADNjE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA
Planiranje, projektovanje i izgradnja javnih puteva
Član 78.
Javni putevi se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehnička rešenja usklade sa najnovijim znanjima tehnike projektovanja i izgradnje javnih puteva, sa zahtevima bezbednosti saobraćaja, demografskim i privrednim potrebama, ekonomskim načelima i merilima za ocenu opravdanosti njihove izgradnje i propisima o zaštiti životne sredine
Izgradnja i rekonstrukcija javnih puteva
Član 79.
Izgradnja i rekonstrukcija javnog puta vrše se u skladu sa zakonom, kojim se uređuju planiranje i izgradnja i u skladu sa ovim zakonom.
Pri izgradnji i rekonstrukciji javnih puteva moraju se primeniti propisani tehnički uslovi projektovanja, izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva koje propisuje Ministarstvo.
Rekonstrukcija javnog puta, jeste izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg puta, u cilju unapređenja upotrebne vrednosti puta.
Rekonstrukcijom javnog puta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito:
- radovi na postojećem putu i putnom objektu, kojima se menjaju položaj trase javnog puta u pojasu njegovog osnovnog pravca;
- radovi na izmeni konstruktivnih elemenata, u cilju poboljšanja nosivosti i stabilnosti puta kojima se proširuju kolovoz i raskrsnice, povećava radijus horizontalnih krivina puta i saniraju klizišta i
- radovi kojima se rekonstruišu putni objekti i obavljaju drugi radovi potrebni za unapređenje bezbednosti saobraćaja.
Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi tako da širina kolovoza na putnom objektu ne bude manja od širine kolovoza javnog puta ili putnog objekta.
Ministarstvo propisuje tehničke uslove projektovanja, izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva.
Obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta i obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put
Član 80.
Investitor je dužan da, najmanje 8 dana pre početka radova na izgradnji, odnosno, rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta, o tome obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja ili na drugi uobičajeni način.
Lice koje upravlja infrastrukturnim objektom ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put, odnosno u putni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, usklađuju radove na infrastrukturnim objektima ugrađenim, odnosno postavljenim u javni put, odnosno u putni objekat, sa radovima na rekonstrukciji javnog puta.
Investitor je dužan da, najmanje 30 dana pre početka radova iz stava 1. ovog člana, pisanim putem obavesti lica iz stava 2. ovog člana o početku radova.
Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu o svom trošku, a pri izgradnji javnog puta o trošku investitora izgradnje javnog puta, izmeste objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama.
U slučaju da lica iz stava 2. ovog člana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove do početka izvođenja radova na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili izvođenju drugih radova na javnom putu, investitor radova na javnom putu ima pravo da izmesti ili prilagodi objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove o trošku lica koje upravlja navedenim objektima.
Izmeštanje javnog puta ili njegovog dela
Član 81.
Ako postojeći javni put, odnosno njegov deo, treba izmestiti zbog građenja drugog objekta (železnička infrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta, mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta.
Troškove izmeštanja javnog puta, odnosno njegovog dela, iz stava 1. ovog člana, snosi investitor objekta, zbog čije izgradnje se vrši izmeštanje javnog puta, odnosno njegovog dela, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i Upravljač javnog puta.
Ukrštanje javnog puta sa železničkom infrastrukturom
Član 82.
U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje javnog puta, sve troškove snosi investitor izgradnje tog javnog puta.
U slučaju ukrštanja javnog puta sa železničkom infrastrukturom, zbog izgradnje železničke infrastrukture, sve troškove snosi investitor izgradnje železničke infrastrukture.
Ukrštanje javnog puta sa drugim infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom podvožnjaka, odnosno nadvožnjaka
Član 83.
Ako je ukrštanje javnog puta sa drugi infrastrukturnim sistemom ili drugim putem izvedeno izgradnjom podvožnjaka ili nadvožnjaka, podvožnjak odnosno nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.
Gornji stroj javnog puta u podvožnjaku sa opremom i saobraćajnom signalizacijom javnog puta, kao i sistemom za odvodnjavanje površinskih i podzemnih voda, potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje javnog puta, smatra se objektom tog javnog puta.
Ako je ukrštanje javnog puta sa drugim putem ili infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradnjom nadvožnjaka za javni put, u fazi korišćenja izgrađeni nadvožnjak smatra se objektom tog javnog puta.
Infrastrukturni sistem ispod nadvožnjaka, iz stava 3. ovog člana, sa instalacijama i postrojenjima potrebnim za pravilno i bezbedno korišćenje tog sistema, smatra se objektom tog infrastrukturnog sistema.
Nadvožnjak, odnosno podvožnjak izgrađen iznad, odnosno ispod autoputa smatra se delom tog autoputa.
Izgradnja dodatnih elemenata puta
Član 84.
Planskim dokumentom određuju se deonice javnog puta, odnosno putnog objekta sa dodatnim elementima (širi kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, autobuska stajališta, biciklističke staze, pešačke staze i sl.), objekti i oprema koji odgovaraju potrebama naselja.
Izgradnjom dodatnih elemenata puta iz stava 1. ovog člana, ne može se narušiti kontinuitet trase tog puta i saobraćaja na njemu.
Dodatni elementi državnog puta, za potrebe naselja iz stava 1. ovog člana, mogu se izgraditi na zahtev jedinice lokalne samouprave, uz prethodno pribavljanje saglasnosti upravljača državnog puta.
Izuzetno od stava 3. ovog člana izgradnja trotoara, pešačkih i biciklističkih staza, uz državni put kroz naselje je obavezujuća za jedinice lokalne samouprave.
Troškove izgradnje elemenata državnog puta iz stava 3. i 4. ovog člana, snosi jedinica lokalne samouprave koja je zahtevala izgradnju tih elemenata.
Autobusko stajalište
Član 85.
Autobusko stajalište na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi van kolovoza javnog puta, osim kada to nije moguće zbog uslova na terenu.
Na državnom putu može se izgraditi autobusko stajalište na zahtev jedinice lokalne samouprave uz prethodno pribavljenu saglasnost Upravljača državnog puta.
U skladu sa potrebama jedinica lokalne samouprave za izgradnju autobuskih stajališta, Upravljač državnog puta prilikom izgradnje ili rekonstrukcije državnog puta utvrđuje lokacije autobuskih stajališta u okviru projektne dokumentacije za navedene radove.
Troškove izrade tehničke dokumentacije i izgradnje autobuskog stajališta iz stava 2. ovog člana snosi jedinica lokalne samouprave.
Ministarstvo propisuje osnovne uslove koje moraju da ispunjavaju autobuska stajališta na javnom putu.
Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu
Član 86.
Mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima, pod uslovom da imaju posebne konstrukcije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, mostovi za javni put i železničku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima i sa zajedničkom konstrukcijom, s tim da se kolovoz javnog puta odvoji od železničke pruge.
Objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa
Član 87.
Na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima, upravljač javnog puta mora obezbediti zaštitu javnog puta i saobraćaja:
1) izgradnjom stalnih objekata (potporni, obložni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.);
2) sađenjem zaštitnih šumskih pojaseva i drugih zasada na propisanom odstojanju od kolovoza, u okviru putnog zemljišta i
3) postavljanjem privremenih naprava (palisade, drvene lese, metalne rešetke, žičane mreže i sl.).
XII PROCENA UTICAJA PUTA NA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA I REVIZIJA PROJEKTA PUTA SA ASPEKTA BEZBEDNOSNIH KARAKTERISTIKA PUTA
Način sprovođenja procene uticaja
Član 88.
Prilikom opredeljivanja za izgradnju novog, odnosno rekonstrukciju postojećeg javnog puta, upravljač javnog puta mora da obezbedi procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva (u daljem tekstu: Procena).
Za Procenu iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj.
Bliži propis o načinu sprovođenja Procene i sadržaju izveštaja Procene donosi Ministarstvo.
Revizija
Član 89.
Upravljač javnog puta mora da obezbedi nezavisnu reviziju projekata puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta (u daljem tekstu: Revizija) za sve projekte izgradnje novog puta i za projekte rekonstrukcije postojećeg puta, u svim fazama projektovanja, neposredno pre puštanja puta u eksploataciju i najkasnije 6 meseci nakon puštanja puta u eksploataciju.
Upravljač javnog puta mora da obezbedi proveru bezbednosti saobraćaja na putu (u daljem tekstu: Provera), i to:
1) periodične Provere svih državnih puteva najmanje jednom u periodu od pet godina;
2) ciljane Provere za najrizičnije deonice, prema mapi rizika puteva i ulica.
O izvršenoj Reviziji iz stava 1. ovog člana sačinjava se izveštaj.
Upravljač javnog puta mora postupiti po primedbama iz izveštaja iz stava 3. ovog člana u roku od 30 dana od dana dobijanja izveštaja, ili najkasnije pre početka naredne faze projektovanja.
Za Proveru iz stava 2. ovog člana sačinjava se izveštaj.
Upravljač javnog puta mora pokrenuti proceduru za otklanjanje nedostataka po primedbama iz izveštaja iz stava 5. ovog člana u roku od 90 dana od dana dobijanja izveštaja.
U slučaju nemogućnosti postupanja po primedbama iz izveštaja iz stava 3. i stava 5. ovog člana, Upravljač javnog puta je dužan da u roku od 30 dana od dobijanja izveštaja obrazloži eventualno nepostupanje organu nadležnom za poslove saobraćaja.
Organ nadležan za poslove saobraćaja daje konačno mišljenje na obrazloženje upravljača javnog puta iz stava 3. i stava 5. ovog člana.
Upravljač javnog puta dužan je da postupi po konačnom mišljenju organa nadležnog za poslove saobraćaja.
Bliži propis o načinu sprovođenja Revizije i Provere i sadržaju izveštaja Revizije i Provere donosi Ministarstvo.
Projekat mapiranja rizika
Član 90.
Upravljač državnog puta dužan je da najmanje jednom u periodu od tri godine obezbedi projekte mapiranja rizika, odnosno da identifikuje i rangira opasna mesta (crne tačke) i deonice najvećeg rizika.
Jedinice lokalne samouprave dužne su da najmanje jednom u periodu od pet godina obezbede projekte mapiranja rizika, odnosno da identifikuju i rangiraju opasna mesta (crne tačke) i deonice najvećeg rizika na putevima kojima upravljaju.
Za najrizičnija opasna mesta i deonice upravljač državnog puta, odnosno jedinice lokalne samouprave dužne su da detaljno sagledaju probleme bezbednosti saobraćaja i preduzimu mere za otklanjanje rizika.
Mapiranja rizika, odnosno identifikaciju i rangiranje opasnih mesta i deonica najvećeg rizika sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i u kojem je najmanje jedan član licencirani revizor ili proveravač.
Bliži propis o načinu sprovođenja mapiranja rizika, odnosno identifikacije i rangiranja opasnih mesta i deonica najvećeg rizika donosi Ministarstvo.
Dubinska analiza saobraćajne nezgode
Član 91.
U slučaju nastanka saobraćajne nezgode sa najmanje jednim poginulim licem, Upravljač javnog puta dužan je da na osnovu nezavisne ocene utvrdi uzrok, odnosno doprinos javnog puta nastanku, odnosno posledicama saobraćajne nezgode (u daljem tekstu: Dubinska analiza).
U slučaju saobraćajne nezgode iz stava 1. ovog člana, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dostavlja izveštaj o saobraćajnoj nezgodi nadležnom upravljaču javnog puta.
U slučaju saobraćajne nezgode iz stava 1. ovog člana, upravljač javnog puta dužan je da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja o saobraćajnoj nezgodi, obezbedi izveštaj o dubinskoj analizi u cilju utvrđivanja da li je put doprineo nastanku saobraćajne nezgode, odnosno da li je put doprineo težini posledica saobraćajne nezgode i da o tome obavesti Ministarstvo, Agenciju za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija), kao i ministarstvu unutrašnjih poslova.
Na osnovu dubinske analize, upravljač javnog puta u roku od 60 dana preduzima mere radi unapređenja bezbednosti puta i sprečavanja nastanka saobraćajnih nezgoda, odnosno težih posledica saobraćajnih nezgoda.
Upravljač javnog puta dužan je da prilikom izrade godišnjeg plana poslovanja u okviru urgentnog održavanja predvidi sredstva za sprovođenje mera iz stava 4. ovog člana.
Dubinsku analizu sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i u kojem je najmanje jedan član licencirani revizor ili proveravač i o tome sačinjava izveštaj.
Ministarstvo propisuje sadržinu izveštaja o saobraćajnim nezgodama.
Ministarstvo bliže propisuje način sprovođenja dubinske analize i sadržaj izveštaja dubinske analize.
Stručni tim za procenu, reviziju i proveru uticaja puta na bezbednost saobraćaja
Član 92.
Procenu i Reviziju sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i u kojem je najmanje jedan član licencirani revizor.
Proveru sprovodi stručni tim koji je nezavisan od upravljača javnog puta i u kojem je najmanje jedan član licencirani proveravač.
Uslovi za stručni tim
Član 93.
Član stručnog tima iz člana 90. stav 4., člana 91. stav 6. i člana 92. st. 1. i 2. ne sme biti lice, u smislu propisa o sprečavanju sukoba interesa, koje je:
1) učestvovalo u planiranju, projektovanju, izgradnji, rekonstrukciji, odnosno rehabilitaciji puta na koju se odnosi aktivnost;
2) u radnom odnosu ili drugom obliku radnog angažovanja kod upravljača javnog puta, lice koja održava ili nadzire put na koji se odnosi aktivnost, odnosno lice koje je suvlasnik ili akcionar upravljača javnog puta na koji se odnosi aktivnost;
3) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju profesionalnost i nepristrasnost.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, član stručnog tima iz člana 91. stav 5. ne može biti lice koje je u konkretnoj saobraćajnoj nezgodi učestvovalo ili je učestvovao neko od lica povezanih sa njim ili je povodom konkretne saobraćajne nezgode angažovano u cilju pokretanja pretkrivičnog ili vođenja krivičnog postupka.
U slučaju ponavljanja saobraćajne nezgode (na mestu udaljenom manje od 250m od mesta predhodne nezgode), u stručnom timu iz člana 91. stav 5. ne može, u roku od dve godine, učestovati lice koje je već bilo član stručnog tima koji je analizirao doprinos puta nastanku saobraćajne nezgode, odnosno težini posledica na tom mestu.
Prilikom izrade izveštaja iz čl. 88. stav 2., člana 89. st. 3. i 5., člana 90. Stav 4. i izrade projekta mapiranja rizika, odnosno da identifikuje i rangira opasna mesta (crne tačke) i deonice najvećeg rizika iz člana 90, revizor, odnosno proveravač, obavezan je da unese ličnu izjavu da ne postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu profesionalnost i nepristrasnost.
Uslovi za revizora i proveravača
Član 94.
Revizor i proveravač mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima završene najmanje studije drugog stepena (master akademske studije) saobraćajne struke - usmerenja drumski saobraćaj, odnosno najmanje završene studije drugog stepena (master akademske studije) građevinske struke - usmerenja putevi i železnice;
2) da ima licencu odgovornog projektanta za projektovanje saobraćaja i saobraćajne signalizacije i/ili puteva;
3) da ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti drumskog saobraćaja, odnosno projektovanja puteva;
4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova revizora i proveravača, a naročito: teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, prevare u osiguranju, iz grupa protiv života i tela, protiv polne slobode, protiv privrede, iz grupe protiv zdravlja ljudi a u vezi sa opojnim drogama, protiv pravnog saobraćaja, protiv državnih organa i protiv službene dužnosti, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivična dela, odnosno da nije podignuta optužnica za ova krivična dela;
5) da ima potvrdu o uspešno završenom programu stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača i
6) da ima položen stručni ispit za revizora, odnosno proveravača.
Licenca za revizora, odnosno proveravača ima rok važenja pet godina od dana izdavanja odnosno obnavljanja.
Licencu iz stava 2. ovog člana izdaje, obnavlja i oduzima Agencija. Licenca isključivo sadrži ime i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište, fotografiju i potpis, kao podatke o ličnosti.
Licenca za revizora, odnosno proveravača će se obnoviti revizoru, odnosno proveravaču ako je:
1) pohađao program stručnog usavršavanja i
2) položio ispit provere znanja.
Ministarstvo, na predlog Agencije, bliže propisuje uslove koje moraju ispunjavati revizori, odnosno proveravači, program stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, program obaveznih oblika stručnog usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, način pohađanja programa stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, način polaganja stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača, rokove za održavanje programa stručnog usavršavanja, izgled i sadržinu licence za revizora, odnosno proveravača i način izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence za revizora, odnosno proveravača. propisaće Ministarstvo, na predlog Agencije.
Programi stručnog osposobljavanja i usavršavanja
Član 95.
Agencija organizuje, odnosno sprovodi programe stručnog osposobljavanja za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača, organizuje i sprovodi stručne ispite i ispite provere znanja za revizora, odnosno proveravača, organizuje programe stručnog usavršavanja znanja za revizora, odnosno proveravača i propisuje i vodi evidencije u vezi sa revizorima i proveravačima.
Evidencije u vezi sa revizorima i proveravačima isključivo sadrže ime i prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), datum i mesto rođenja, prebivalište i fotografiju lica, kao podatke o ličnosti.
Podaci iz evidencije o podnetim zahtevima čuvaju se jednu godinu, a podaci iz evidenije izdatih licenci čuvaju se trajno.
Za pohađanje programa stručnog osposobljavanja odnosno usavršavanja za revizora, odnosno proveravača, kao i za polaganje stručnog ispita za revizora, odnosno proveravača i izdavanje licenci za revizora, odnosno proveravača, plaća se odgovarajuća naknada.
Poslove iz st. 3. i 6. ovog člana Agencija obavlja kao poverene.
Podaci iz evidencije o revizorima i proveravača su javni i mogu se učiniti dostupnim na internet prezentaciji Agencije, uz poštovanje propisa o zaštiti podataka o ličnosti.
Vlada, na predlog Agencije, utvrđuje visinu naknade iz stava 4. ovog člana.
Ministarstvo, na predlog Agencije, bliže propisuje sadržinu i načinu vođenja evidencije iz stava 6. ovog člana.
XIII TUNELI
Bezbednosni zahtevi za tunele
Član 96.
Bezbednosni zahtevi za tunele na javnim putevima, dužim od 500 metara, su tehnički i eksploatacioni uslovi koje tunel mora da ispunjava radi bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja.
Bezbednosni zahtevi primenjuju se na projektovanje, izgradnju, održavanje, upotrebu tunela na putevima i na stručne službe i radnike u tunelu u cilju zaštite ljudskih života, životne sredine i tunela kao objekta.
Ministarstvo je organ nadležan za ispunjavanje bezbednosnih zahteva za tunele u vezi sa odredbama ovog zakona.
Minimalne bezbednosne zahteve koje moraju da ispunjavaju tuneli propisuje Ministarstvo.
Upravljanje tunelima
Član 97.
Upravljač javnog puta je zadužen za upravljanje tunelima i uspostavljanje bezbednosnih zahteva u tunelima kao i za preduzimanje svih nužnih radnji za zadovoljenje bezbednosnih zahteva za tunele u skladu sa ovim zakonom (Upravnik tunela).
Upravnik tunela
Član 98.
Upravnik tunela dužan je da obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojom se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila.
Projekat iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.
Način upravljanja tunelom propisuje Ministarstvo.
Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu
Član 99.
Upravnik tunela dužan je da o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja, izradi izveštaj bez odlaganja, a najkasnije 30 dana od dana kada se saobraćajna nezgoda dogodila, odnosno kada je nastalo oštećenje tunela. Prilog izveštaja čini dokumentacija o izvršenom uviđaju.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, kao i subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, kao i subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije.
Godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama
Član 100.
Upravnik tunela izrađuje godišnji izveštaj o vrstama, uzrocima i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija u tunelima, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spasavanja i o procenama daljeg razvoja situacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana se dostavlja Ministarstvu na kraju svake godine.
Savetnik za bezbednost u tunelu
Član 101.
Upravnik tunela dužan je da imenuje savetnika za bezbednost u tunelima na javnom putu kojim upravlja.
Savetnik za bezbednost u tunelu dužan je da:
1) usklađuje delovanje sa subjektima sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije;
2) učestvuje u pripremi planova i programa razvoja sistema zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije;
3) učestvuje u definisanju bezbednosnih zahteva prilikom projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja tunela;
4) učestvuje u sistemu zaštite i spasavanja, u smislu zakona kojim se uređuju vanredne situacije uzimajući u obzir bezbednosne zahteve u tunelu i
5) vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova na urgentnom održavanju.
XIV N A D Z O R
Organ nadležan za nadzor
Član 102.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.
Inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za državne puteve.
Sukob interesa
Član 103.
Republički inspektor za državne puteve ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli, tehničke dokumentacije za objekte, koji su predmet inspekcijskog nadzora, niti da vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora.
Prava i dužnosti republičkog inspektora
Član 104.
Republički inspektor za državne puteve ima pravo i dužnost da proverava:
1) radove na održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
2) tehničku i drugu dokumentaciju za održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
3) ispunjenost uslova propisanih za lica koja vrše poslove projektovanja, tehničke kontrole tehničke dokumentacije, rukovođenja izvođenjem radova i vršenja stručnog nadzora na održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
4) stanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
5) pravilno održavanje državnog puta, njegovog dela i putnog objekta u skladu sa tehničkim i drugim propisima i uslovima kojima se osigurava sposobnost državnog puta, njegovog dela i putnog objekta za nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja;
6) uslove odvijanja saobraćaja na državnom putu;
7) da li se pravilno i redovno sprovode propisane mere zaštite državnog puta;
8) primenu tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta;
9) da li je za radove na rehabilitaciji državnog puta, njegovom delu i putnom objektu izdata saglasnost minstarstva
10) da li izvođač radova na rehabilitaciji državnog puta, njegovog dela i putnog objekta vodi knjigu inspekcije i građevinski dnevnik na propisan način;
11) da li se vanredni prevoz vrši sa dozvolom.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana inspektor obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.
Ovlašćenja republičkog inspektora
Član 105.
U vršenju inspekcijskog nadzora republički inspektor za državne puteve je ovlašćen da:
1) zabrani izvršenje radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehničkim propisima i standardima i normama kvaliteta prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, protivno uslovima odvijanja saobraćaja na državnom putu, njegovom delu i putnom objektu ili protivno propisanim merama zaštite državnog puta, njegovog dela i putnog objekta;
2) predloži organu nadležnom za tehničko regulisanje saobraćaja obustavu saobraćaja određene kategorije vozila, na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) naloži otklanjanje nastalih nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu, usled nepredviđenih i neplaniranih okolnosti kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;
4) naloži uklanjanje objekata izgrađenih, odnosno postavljenih u zaštitnom pojasu državnog puta suprotno odredbama ovog zakona;
5) naloži uklanjanje ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala i natpisa podignutih, ostavljenih ili postavljenih suprotno odredbama ovog zakona;
6) naloži uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom;
7) zabrani radove koji se izvode u neposrednoj blizini državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, a koji mogu ugroziti njihovu stabilnost i bezbednost saobraćaja;
8) naloži uklanjanje saobraćajne signalizacije i opreme na državnom putu, koja nije postavljena na osnovu rešenja Ministarstva;
9) isključi iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole;
10) naloži upravljaču javnog puta obustavu radova na rehabilitaciji državnog puta, ako utvrdi da se radovi izvode bez saglasnosti ministarstva;
11) naloži upravljaču državnog puta postavljanje fizičkih prepreka kojima se onemogućava priključenje na državni put, saobraćajnim priključkom ili ukrštanjem puteva, odnosno priključkom prilaznog puta na državni put, do pribavljanja upotrebne dozvole za priključak;
12) naloži uklanjanje saobraćajnog priključka na državni put u putnom zemljištu, ako za izgrađeni saobraćajni priključak nisu pribavljeni uslovi i rešenje upravljača javnog puta, odnosno građevinska dozvola u ostavljenom roku;
13) naloži otklanjanje nepravilnosti, odnosno zabrani dalje izvođenje radova prilikom održavanja državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvođač radova ne ispunjava propisane uslove;
14) naloži otklanjanje nedostataka u utvrđenom roku, ako utvrdi da se prilikom izvođenja radova i upotrebe materijala pri održavanju državnog puta, njegovog dela i putnog objekta, ne primenjuju tehnički propisi i standardi i norme kvaliteta, a ako se u utvrđenom roku nedostaci ne otklone, zabrani, odnosno obustavi dalje izvođenje radova i naloži uklanjanje izvedenih radova na delovima državnog puta ili putnog objekta na kojima nisu otklonjeni naloženi nedostaci i
15) naloži uklanjanje stvari, odnosno materija koje su se našle na državnom putu i koje mogu oštetiti državni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja, kao i onesposobljenog vozila za dalju vožnju kojim se ometa korišćenje državnog puta.
Mere obezbeđenja koje preduzima republički inspektor
Član 106.
Ako je državni put, njegov deo ili putni objekat u takvom stanju da se na njemu ne može odvijati bezbedan saobraćaj, republički inspektor za državne puteve će narediti da se bez odlaganja preduzmu mere obezbeđenja, a po potrebi može privremeno zabraniti saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu.
Poveravanje poslova inspekcijskog nadzora
Član 107.
Poverava se autonomnoj pokrajini na njenoj teritoriji vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda.
Ovlašćeno lice autonomne pokrajine u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja, na državnim putevima II reda ima prava, dužnosti i ovlašćenja iz člana 104. i 105. ovog zakona.
Opštinski inspektor
Član 108.
Nadležni inspektor jedinice lokalne samouprave, u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad primenom propisa kojima se uređuje zaštita opštinskih puteva i ulica, ima prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora za državne puteve utvrđenih ovim zakonom.
Žalba na rešenje inspektora
Član 109.
Protiv rešenja republičkog inspektora za državne puteve, može se izjaviti žalba Vladi u roku od petnaest dana od dana dostavljanja.
Žalba se podnosi preko Ministarstva.
Protiv rešenja ovlašćenog lica autonomne pokrajine iz člana 107. može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba se podnosi preko organa u kome je raspoređeno ovlašćeno lice.
Žalba izjavljena protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja kojim se:
1) zabranjuju, odnosno obustavljaju radovi;
2) privremeno obustavlja saobraćaj na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu;
3) nalaže otklanjanje nedostataka na državnom putu, njegovom delu ili putnom objektu kojima se ugrožava ili može biti ugrožena bezbednost saobraćaja;
4) nalaže uklanjanje objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drveća, zasada, građevinskog i drugog materijala sa državnog puta, njegovog dela, putnog objekta i putnog zemljišta, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovljeno pravo službenosti ili drugo pravo određeno zakonom i
5) isključuje iz saobraćaja na državnom putu vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz bez dozvole.
XV KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 110.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:
1) ne označava i ne vodi evidencije o javnim putevima i o saobraćajno-tehničkim i drugim podacima za te puteve (član 15. stav 1.);
2) izvodi radove na javnom putu a nije za izvođenje tih radova pribavio uslove i rešenje iz člana 17. stav 1. tač. 2) ovog zakona ;
3) ne obezbedi elektronski sistem naplate putarine (ENP) iz člana 28. stav 1. ovog zakona;
4) ne pristupi sistemu Evropske elektronske naplate putarine (EENP) iz člana 29. stav 1. ovog zakona, kada propisana obaveza počne da se primenjuje;
5) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. stav 1. tačka 1);
6) podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja predmete i materijale, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte ili vrši druge radnje koje ometaju zahtevanu preglednost javnog puta (član 49. stav 1. tačka 2);
7) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, kazniće se za krivično delo zatvorom do šest meseci (član 49. stav 1. tačka 3);
8) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. stav 1. tačka 4).
9) obavlja vanredni prevoz bez posebne dozvole koju izdaje upravljač puta, kada je ta dozvola uslov za obavljanje vanrednog prevoza (član 54 stav 2.)
10) pri izvođenju radova na održavanju javnog puta ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobraćaj i očuvanje upotrebne vrednosti puta (član 67. stav 2.);
11) izvodi radove bez rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja (član 68. stav 4.);
12) izvodi radove na održavanju javnog puta bez saglasnosti i overene tehničke dokumentacije (član 69. stav 2. i 4.);
13) pri izgradnji i rekonstrukciji javnog puta ne primenjuje propisane tehničke uslove za za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva (član 79. stav 2.);
14) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st.2. i 4);
15) javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 81. stav 1. ovog zakona;
16) na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 87. ovog zakona;
17) prilikom opredeljivanja za izgradnju novog, odnosno rekonstrukciju postojećeg javnog puta, upravljač javnog puta ne obezbediti procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva (88. st. 1.);
18) ne postupi u skladu sa članom 89. st. 1,2,4,6,7. i 9. ovog zakona;
19) ne postupi u skladu sa članom 90. st. 1. i 3. ovog zakona;
20) ne postupi u skladu sa članom 91.st.1, 3. i 4. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Prekršaji
Član 111.
Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja program radova na održavanju puteva shodno članu 12. stav 3. ovog zakona;
2) ne obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini u roku od 30 dana od dana nastale promene, da se deo javnog puta iz člana 16. stav 1. ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3.);
3) ne postupa sa ličnim podacima korisnika državnog puta u skladu sa članom 30. ovog zakona;
4) postupa suprotno članu 32. ovog zakona;
6) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
7) gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);
8) ne obezbedi kontrolu izvođenja radova na izgradnji građevinskih i drugih objekata i postavljanju postrojenja, uređaja i instalacija (član 33. stav 3);
9) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
10) ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;
11) ne obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st.1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 5);
12) ne obavesti Upravljača puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;
13) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1 ovog zakona;
14) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
15) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
16) ne postupi u skladu sa članom 43. ovog zakona ;
17) ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;
18) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
19)ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
20) ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;
21) postavlja reklame na javnom putu suprotno članu 48. ovog zakona;
22) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima član 49. stav 1. tačka 5);
23) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put član 49. stav 1. tačka 6);
24) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama član 49. stav 1. tačka 7);
25) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu član 49. stav 1. tačka 8);
26) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. stav 1. tačka 9);
27) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu član 49. stav 1. tačka 10);
28) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal član 49. stav 1. tačka 11);
29) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale član 49. stav 1. tačka 12);
30) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. stav 1. tačka 13.);
31) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put član 49. stav 1. tačka 14);
32) pušta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu član 49. stav 1. tačka 15);
33) okreće zapregu, traktor, plug i druge poljoprivredne mašine i oruđa na javnom putu član 49. stav 1. tačka 16);
34) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova član 49. stav 1. tačka 17);
35) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja član 49. stav 1. tačka 18);
36) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. stav 1. tačka 19);
37) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. stav 1. tačka 20.);
38) otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. stav 1. tačka 21);
39) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. stav 1. tačka 22);
40) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 50. stav 1. ovog zakona;
41) ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 50. st. 2 i 3. ovog zakona;
42) kod organa nadležnog za poslove saobraćaja ne podnese zahtev za pokretanje postupka za ograničavanje korišćenja javnog puta (član 51. stav 1.);
43) ne preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije ili ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili javnost putem sredstava javnog informisanja o preduzetim merama (član 51. st. 2 i 3.);
44) ako ne pokrene postupak za izdavanje rešenja za tehničko regulisanje saobraćaja za period zimske službe ili ne pokrene postupak u propisanom roku (član 52. stav 1) ;
45) putem sredstava javnog infromisanja ne obavesti blagovremeno učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu zimskog održavanja ili nakon postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na javnom putu o tome ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve (član 52. st. 3.i 4.);
46) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);
47) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);
48) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);
49) obavlja vanredni prevoz bez dozvole koju izdaje Upravljač puta (član 54. stav 2.);
50) izda dozvolu za vanredni prevoz suprotno članu 54. i 55. ovog zakona;
51) na svojoj internet stranici ne objavljuje službenu evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz (član 57. stav 2.);
52) bez odlaganja ne otkloni štetu na putu koju je prouzrokovalo izvođenjem nedozvoljenih radnji odnosno ne postupi na način propisan članom 59. stav 2. ovog zakona;
53) obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 59. stav 1.);
54) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 60. stav 3.;
55) izda dozvolu za vanredni prevoz, a da vlasnik, odnosno korisnik vozila nije izmirio propisane troškove koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima (član 60. stav 5.);
56) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);
57) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 časova u skladu sa članom 62. stav 2.;
58) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);
59) u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku a ne dužem od 4 časova, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1.);
60) ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od 12 časova (član 63. stav 2.);
61) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4.);
62) ne izradi saobraćajni projekat u skladu sa članom 70. stav 4. ovog zakona;
63) u slučaju prekida saobraćaja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na način ppropisan članom 70. stav 4. ovog zakona ;
64) ne obavesti javnost o obustavi saobraćaja na način i u rokovima propisanim članom 71. stav 4. ovog zakona;
65) ne održava i ne čisti redovno saobraćajnu signalizaciju i opremu puta (član 72. stav 1.);
66) ne obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojom se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila (član 98. stav 1);
67) ne dostavi izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja u propisanom roku i ako ga ne dostavi na propisani način nadležnim organima (član 99.);
68) ne pripremi godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijama na propisani način i ne dostavi ga Ministarstvu u propisanom roku (član 100.);
69) ne imenuje savetnika za bezbednost u tunelu (član 101.).
70) ako ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama člana 105. ovog zakona;
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Član 112.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) ne dostavi Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja i organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja program radova na održavanju puteva shodno članu 12. stav 3. ovog zakona;
2) ne obavesti organ nadležan za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini u roku od 30 dana od dana nastale promene, da se deo javnog puta iz člana 16 stav 1. ne koristi za saobraćaj (član 16 stav 3);
3) ne postupa sa ličnim podacima korisnika državnog puta u skladu sa članom 30. ovog zakona;
4) postupa suprotno članu 32. ovog zakona;
5) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
6) gradi, odnosno postavlja linijski infrastrukturni objekat: železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, bez pribavljenih uslova i rešenja upravljača javnog puta (član 33. stav 2);
7) ne obezbedi kontrolu izvođenja radova na izgradnji građevinskih i drugih objekata i postavljanju postrojenja, uređaja i instalacija (član 33. stav 3);
8) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
9) ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;
10) ne obezbedi stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 39. st.1. i 3. ovog zakona (član 39. stav 5);
11) ne obavesti upravljača puta o radovima na održavanju objekta kojim upravlja ili ga ne obavesti u roku propisanom članom 39. stav 2. ovog zakona;
12) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1 ovog zakona;
13) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
14) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
15) ne postupi u skladu sa članom 43. ovog zakona;
16) ne smanji broj saobraćajnih priključaka u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;
17) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
18) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
19) ne štiti javni put na način propisan odredbom člana 47. ovog zakona;
20) postavlja reklame na javnom putu suprotno članu 48. zakona;
21) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. stav 1. tačka 1);
22) postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte ili vrši druge radnje koje ometaju zahtevanu preglednost javnog puta (član 49. stav 1. tačka 2);
23) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, (član 49. stav 1. tačka 3);
24) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. stav 1. tačka 4).
25) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima član 49. stav 1. tačka 5);
26) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put član 49. stav 1. tačka 6);
27) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama član 49. stav 1. tačka 7);
28) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu član 49. stav 1. tačka 8);
29) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. stav 1. tačka 9);
30) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu član 49. stav 1. tačka 10);
31) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal član 49. stav 1. tačka 11);
32) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale član 49. stav 1. tačka 12);
33) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. stav 1. tačka 13.);
34) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put član 49. stav 1. tačka 14);
35) pušta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu član 49. stav 1. tačka 15);
36) okreće zapregu, traktor, plug i druge poljoprivredne mašine i oruđa na javnom putu član 49. stav 1. tačka 16);
37) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova član 49. stav 1. tačka 17);
38) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja član 49. stav 1. tačka 18);
39) zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. stav 1. tačka 19);
40) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. stav 1. tačka 20);
41) otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. stav 1. tačka 21);
42) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. stav 1. tačka 22);
43) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 50. stav 1. ovog zakona;
44) ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 50. st. 2 i 3. ovog zakona;
45) kod organa nadležnog za poslove saobraćaja ne podnese zahtev za pokretanje postupka za ograničavanje korišćenja javnog puta (član 51. stav 1.);
46) ne preduzme mere obezbeđenja javnog puta postavljanjem saobraćajne signalizacije ili ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove ili javnost putem sredstava javnog informisanja o preduzetim merama (član 51. st. 2 i 3.);
47) ako ne pokrene postupak za izdavanje rešenja za tehničko regulisanje saobraćaja za period zimske službe ili ne pokrene postupak u propisanom roku (član 52. stav 1) ;
48) putem sredstava javnog infromisanja ne obavesti blagovremeno učesnike u saobraćaju o izmeni režima saobraćaja na javnim putevima u periodu zimskog održavanja ili nakon postavljanja saobraćajne signalizacije i opreme na javnom putu o tome ne obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i inspekciju za puteve (član 52. st. 3.i 4.);
49) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);
50) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);
51) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);
52) obavlja vanredni prevoz bez dozvole koju izdaje Upravljač puta (član 54. stav 2.);
53) izda dozvolu za vanredni prevoz suprotno članu 54. i 55. ovog zakona;
54) na svojoj internet stranici ne objavljuje službenu evidenciju o izdatim dozvolama za vanredni prevoz (član 57. stav 2.);
55) bez odlaganja ne otkloni štetu na putu koju je prouzrokovalo izvođenjem nedozvoljenih radnji odnosno ne postupi na način propisan članom 59. stav 2. ovog zakona;
56) obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 54. stav 3.);
57) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 60. stav 3.;
58) izda dozvolu za vanredni prevoz, a da vlasnik, odnosno korisnik vozila nije izmirio propisane troškove koji su nastali pri prethodno obavljenim vanrednim prevozima (član 60. stav 5.);
59) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);
60) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 časova u skladu sa članom 62. stav 2.;
61) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);
62) u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku a ne dužem od 4 časova, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1.);
63) ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od 12 časova (član 63. stav 2.);
64) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4.);
65) ne izradi saobraćajni projekat u skladu sa članom 70. stav 4. ovog zakona;
66) u slučaju prekida saobraćaja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na način ppropisan članom 70. stav 4. ovog zakona ;
67) ne obavesti javnost o obustavi saobraćaja na način i u rokovima propisanim članom 71. stav 4. ovog zakona;
68) ne održava i ne čisti redovno saobraćajnu signalizaciju i opremu puta (član 72. stav 1.);
69) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st.2. i 4);
70) javni put, odnosno njegov deo koji se izmešta ne izgradi u skladu sa članom 81. stav 1. ovog zakona;
71) na mestima podložnim odronjavanju ili izloženim snežnim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi zaštitu javnog puta i saobraćaja na način propisan u članu 87. ovog zakona;
72) prilikom opredeljivanja za izgradnju novog, odnosno rekonstrukciju postojećeg javnog puta, upravljač javnog puta ne obezbediti procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži puteva (88. st. 1.);
73) ne postupi u skladu sa članom 89. st. 1,2,4,6,7. i 9. ovog zakona;
74) ne postupi u skladu sa članom 90. st. 1. i 3. ovog zakona;
75) ne postupi u skladu sa članom 91.st.1, 3. i 4. ovog zakona;
76) ne obezbedi izradu nezavisnih projekata mapiranja rizika, kojom se utvrđuju svi faktori koji utiču na bezbednost saobraćaja u tunelu, a naročito karakteristike saobraćajnog toka i prognozirani dnevni broj teretnih vozila (član 98. stav 1);
77) izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u tunelu, odnosno oštećenju tunela koje utiče na bezbedno odvijanje saobraćaja u propisanom roku i ako ga ne dostavi na propisani način nadležnim organima (član 99.);
78) ne pripremi godišnji izveštaj o vanrednim događajima i vanrednim situacijamana propisani način i ne dostavi ga Ministarstvu u propisanom roku (član 100.);
79) ne imenuje savetnika za bezbednost u tunelu (član 101.).
80) ako ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama člana 105. ovog zakona.
Član 113.
Novčanom kaznom od od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) gradi objekte i postavlja postrojenja, uređaje i instalacije suprotno članu 33. stav 1. ovog zakona;
2) podiže ograde, drveće i zasade pored javnih puteva suprotno članu 37. ovog zakona;
3) ne postupa u skladu sa članom 38. st. 2. i 3. ovog zakona;
4) ne podigne odgovarajuće ograde na mestima i na način propisan u članu 40. stav 1 ovog zakona;
5) umanji preglednost na javnom putu na način propisan u članu 40. stav 2. ovog zakona;
6) gradi saobraćajni priključak na javni put suprotno članu 41. stav 1. ovog zakona;
7) ne postupi po nalogu nadležnog inspektora za postavljanje fizičkih prepreka kojima se onemogućava priključenje na javni put (član 42. stav 3.);
8) ne izgradi put koji se ukršta ili priključuje na javni put na način propisan u članu 43. stav 1. ovog zakona;
9) ne omogući slobodno oticanje vode, postavljanje privremene opreme za zaštitu javnog puta od smetova (snegobrana) i odlaganje snega sa javnog puta na njegovo zemljište (član 46. stav 1);
10) ne omogući prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvođenja radova na održavanju javnog puta ili putnog objekta (član 46. stav 2);
11) postavlja reklame na javnom putu i zaštitmom pojasu i na ostalim javnim putevima i zaštitnom pojasu suprotno odredbi člana 48. st. 1. 3. ovog zakona;
12) privremeno ili trajno zauzme javni put (član 49. stav 1. tačka 1);
13) podiže zasade, ograde i drveće, ostavlja predmete i materijale, postavlja postrojenja i uređaje, gradi objekte ili vrši druge radnje koje ometaju zahtevanu preglednost javnog puta (član 49. stav 1. tačka 2);
14) izvodi radove na javnom putu kojima se oštećuje put ili ugrožava nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja, kazniće se za krivično delo zatvorom do šest meseci (član 49. stav 1. tačka 3);
15) ispušta vodu, otpadnu vodu i drugu tečnost na javni put (član 49. stav 1. tačka 4).
16) spreči oticanje voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spreči dalje oticanje voda ka njihovim recipijentima član 49. stav 1. tačka 5);
17) prosipa, ostavlja ili baca materijale, stvari i smeće na javni put član 49. stav 1. tačka 6);
18) zamašćuje javni put mazivima ili drugim sličnim materijama član 49. stav 1. tačka 7);
19) postavlja i koristi svetla ili druge uređaje, odnosno predmete na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa bezbedno odvijanje saobraćaja na putu član 49. stav 1. tačka 8);
20) izvodi poljoprivredne radove na bankinama, kosinama i putnom zemljištu (član 49. stav 1. tačka 9);
21) vuče predmete, materijale, oruđe i druge vrste tereta po javnom putu član 49. stav 1. tačka 10);
22) spušta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu građu, drva za ogrev, kamenje i drugi materijal član 49. stav 1. tačka 11);
23) pali travu i drugo rastinje na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale član 49. stav 1. tačka 12);
24) pali travu i drugo rastinje na zemljištu suseda javnog puta tako da se ugrožava bezbednost odvijanja saobraćaja i umanjuje zahtevana preglednost na javnom putu (član 49. stav 1. tačka 13.);
25) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put član 49. stav 1. tačka 14);
26) pušta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu član 49. stav 1. tačka 15);
27) okreće zapregu, traktor, plug i druge poljoprivredne mašine i oruđa na javnom putu član 49. stav 1. tačka 16);
28) koči zaprežno vozilo sprečavanjem okretanja točkova član 49. stav 1. tačka 17);
29) uključuje vozilo na javni put i isključuje vozilo sa javnog puta van priključka ili ukrštaja član 49. stav 1. tačka 18);
30)zaustavlja ili ostavlja vozilo, kojim se ometa korišćenje puta (član 49. stav 1. tačka 19);
31) neregulisano vodi bujične vodotokove koji mogu da oštete javni put (član 49. stav 1. tačka 20);
32) otvara prolaze za vozila i pešake na žičanim ogradama pratećih sadržaja pored autoputa (član 49. stav 1. tačka 21);
33) vrši radnje kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti javni put, umanjiti zahtevana preglednost, ometa odvijanje saobraćaja odnosno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja (član 49. stav 1. tačka 22);
34) u obavljanju poslova zaštite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u članu 50. stav 1. ovog zakona;
35) ne podnese pisani zahtev inspekciji za puteve propisan u članu 50. st. 2 i 3. ovog zakona;
36) koristi u saobraćaju na javnom putu motorna i priključna vozila sa točkovima bez pneumatika, izuzimajući vozila sa gusenicama (član 53. stav 1);
37) koristi u saobraćaju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu zaštićene oblogom sa ravnim površinama ili drugim odgovarajućim oblogama (član 53. stav 2);
38) koristi zaprežna vozila sa ukupnom masom preko tri tone sa točkovima bez pneumatika (član 53. stav 4);
39) obavlja vanredni prevoz bez dozvole koju izdaje Upravljač puta (član 54. stav 2.);
40) bez odlaganja ne otkloni štetu na putu koju je prouzrokovalo izvođenjem nedozvoljenih radnji odnosno ne postupi na način propisan članom 59. stav 2. ovog zakona;
41) obavlja vanredni prevoz na nepropisan način ili suprotno uslovima utvrđenim u dozvoli za vanredni prevoz (član 59.stav3.);
42) za vreme trajanja isključenja, koristi vozilo koje je u vršenju kontrole isključeno iz saobraćaja suprotno članu 60. stav 3.;
43) ne ukloni ili ne označi bez odlaganja stvari, odnosno materije koje su se našle na javnom putu koje mogu oštetiti javni put ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja (član 62. stav 1);
44) ne preduzme mere da se stvari, odnosno materija uklone ili označe u roku koji ne može biti duži od 12 časova u skladu sa članom 62. stav 2.;
45) pri uklanjanju stvari i materija nanese štetu javnom putu (član 62. stav 4);
46) u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja ne označi vozilo na način određen propisima o bezbednosti saobraćaja ili ne preduzme mere da se vozilo u najkraćem roku a ne dužem od 4 časova, ukloni sa javnog puta (član 63. stav 1.);
47) ne preduzme mere za označavanje, odnosno uklanjanje vozila onesposobljenog za dalju vožnju na javnom putu, u roku koji ne može biti duži od 12 časova (član 63. stav 2.);
48) pri uklanjanju vozila nanese štetu javnom putu (član 63. stav 4.);
49) pri rekonstrukciji ili izvođenju drugih radova na javnom putu ne izmesti objekte, postrojenja, uređaje, instalacije i vodove ugrađene u trup javnog puta i putno zemljište, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagodi nastalim promenama (član 80. st.2. i 4);
50) ako ne postupi po rešenju inspektora shodno odredbama člana 105. ovog zakona.
Član 114.
Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovornog lica u dražavnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave, ako:
1) ne donese odluku o pravcu odnosno promeni pravca državnog puta koji prolazi
kroz naselje, odnosno donese odluku bez saglasnosti ministarstva za poslove saobraćaja (član 6. stav 5.);
2) u roku od 30 dana od prijema obaveštenja od Uupravljača javnog puta, ne odluči o
načinu i uslovima korišćenja zemljišta na kome se nalazi put koji se ne koristi za saobraćaj (član 16. stav 3.);
3) ne usaglasi sa upravljačem javnog puta obavljanje vanrednog prevoza (član 58. stav 2.);
4) se ne izgrade trotoari, pešačke i biciklističke staze uz državni put kroz naselje (član 84. stav 4.);
5) se ne obezbede projekti mapiranja rizika, odnosno identifikacija i rangiranje
opasnih mesta (crne tačke) i deonica najvećeg rizika na putevima kojima upravlja jedinica lokalne samouprave (član 90. stav2.);
6) se detaljno ne sagledaju problemi bezbednosti saobraćaja, odnosno ne obezbede
stručne analize opasnih mesta i deonica najvećeg rizika na putu i ne preduzmu mere za otklanjanje rizika (član 90. stav 3.).
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 115.
Postupci koji su započeti i koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama propisa po kojima su započeti.
Član 116.
Izrada tehničke dokumentacije i realizacija radova za 54 deonice na definisanim stacionažama programom rehabilitacije putne mreže "Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja", koji se finansira sredstvima zajmova Evropske investicione banke Finansijski ugovor, Zajam br. 82.640, sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj Sporazumom o zajmu, Zajam br. 44750, Projekat br. P127876, i sredstvima Svetske banke po Sporazumu o zajmu, Zajam br. 8255-YF, Projekat br. P127876, svi sklopljeni dana 27. novembra 2013. godine između Republike Srbije i navedenih kreditora, okončaće se po odredbama člana 59. Zakona o javnim putevima (,,Službeni glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013).
Član 117.
Javna preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju delatnost upravljanja javnim i nekategorisanim putevima, nastavljaju da obavljaju tu delatnost u skladu sa odredbama ovog zakona.
Do osnivanja upravljača državnih puteva II reda na teritoriji autonomne pokrajine, delatnost upravljanja tim putevima obavljaće javno preduzeće za upravljanje državnim putevima Javno preduzeće "Putevi Srbije".
Član 118.
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 119.
Javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni, u okviru putnog pojasa, koji se koriste za obavljanje saobraćaja, a izgrađeni su do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisaće se u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Upis iz stava 1. ovog člana sprovodi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti na osnovu člana 5. st. 3. i 5. ovoga zakona.
Javni putevi, izgrađeni do dana stupanja na snagu ovoga zakona, koji nisu evidentirani u katastru nepokretnosti evidentiraju se, po zahtevu upravljača javnog puta. kod organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra na osnovu člana 5. stav 3. i 5. ovoga zakona i geodetskog elaborata postojećeg stanja, izrađenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar,
Osim prava svojine, na javnim putevima sa pripadajućim objektima, u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima, upisaće se i pravo službenosti, koncesiono pravo na javnom putu, odnosno drugo srodno pravo smislu člana 3. ovog Zakona, u skladu sa propisima koji uređuju katastar nepokretnosti.
Svako zainteresovano lice ima pravo da pokrene postupak pred osnovnim sudom u roku od šest meseci, od dana upisa prava javne svojine iz stava 1. ovog člana.
Lice kojem, na osnovu, pravnosnažne sudske odluke bude utvrđeno pravo na naknadu za oduzetu nepokretnost, stiče pravo na naknadu u visini tržišne vrednosti u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, ako to pravo nije ostvarilo.
Na upis javnih puteva u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja i upis prava svojine na nepokretnostima, ako su u suprotnosti sa odredbama ovog člana Zakona.
Član 120.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim putevima (Službeni glasnik RS, br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013), član 115. i član 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (,,Službeni glasnik RS" broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013, -US, 55/2014, 96/2015 i 9/2016).
Član 121.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba članova 27. stav 3. i 29. stav 1. ovog zakona počinju da se primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
IZ OBRAZLOŽENjA
2. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o javnim putevima (,,Službeni glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013) donet je 2005. godine, a 2007, 2011, 2012. i 2013. godine pretrpeo je neznatne izmene i dopune.
S obzirom na to da je od donošenja zakona došlo do značajnih promena zakonske regulative u Republici Srbiji, što nameće potrebu usaglašavanja propisa u oblasti puteva, neophodna je izrada novog zakona kojim će se urediti oblast koja se odnosi na pravni položaj puteva, uslove i načine upravljanja, njihovu zaštitu i održavanje, kao i izvore i načine finansiranja, a posebno uslove izgradnje i rekonstrukcije puteva i inspekcijskog nadzora.
Nacrt zakona trebalo bi da reši uočene nedostatke i nepravilnosti u primeni važećih pravnih propisa iz oblasti puteva, da uredi preciznije uslove i način upravljanja, zaštite i održavanja puteva, pruži rešenja za načine i izvore finansiranja puteva, omogući usaglašavanje osobenih zahteva u pogledu izgradnje i rekonstrukcije puteva sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i neophodno usaglašavanje sa propisima Evropske unije. Zakonu o putevima bi trebalo da omogući usaglašavanje sa odredbama pojedinih članova Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Postojeći Zakon o javnim putevima nije u dovoljnoj meri regulisao upravljanje javnim putevima u svojini pokrajina i lokalnih samouprava u odnosu na državne puteve. Takođe, nije tretirao nekategorisane puteve.
Iako su javni putevi definisani kao dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini trenutno skoro na svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji se nalaze na parcelama koje su u svojini privatnih fizičkih i pravnih lica, ili su kao korisnici u listovima nepokretnosti upisana pravna lica kojima nije povereno upravljanje putevima. U cilju nesmetanog održavanja i rekonstrukcije javnih puteva, ovim zakonom propisana je procedura za utvrđivanje javnog interesa i rešavanje imovinsko pravnih odnosa na javnim putevima.
Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, u ovom zakonu započeta je, a za pojedine nastavljena procedura uvođenja sledećih Direktiva i Odluka : Direktiva 1999/62/EZ o naknadama za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila; Direktiva 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru trans-evropske putne mreže; Direktiva 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture; Direktiva 2010/40/EU o okviru za uvođenje ITS -inteligentnih transportnih sistema (sa pripadajućim delegiranim aktima i Odlukom br. 585/2014/EU); Direktiva 2004/52/EZ o interoperabilnosti elektronskih sistema za naplatu putarine i Odluka Komisije 2009/750/EZ o definisanju evropske elektronske naplate putarine.
3. OBRAZLOŽENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Glavom I. Osnovne odredbe u čl. 1-7. utvrđuje se predmet zakona, definišu se pojmovi korišćeni u zakonu, definiše se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva kao javnog dobra u opštoj upotrebi i svojina nad njima.
U članu 2. uvedeni su novi pojmovi u cilju uvođenja odredaba direktiva EU (tačka 50. ITS ; tačke 60.-68. pojmovi u vezi sa elektronskom naplatom putarine, evropskom elektronskom naplatom putarine, i direktivama koje se odnose na bezbednosne zahteve u tunelima i upravljanje bezbednošću putnom infrastrukturom).
Glavom II. Javni putevi bliže se utvrđuju elementi javnog puta, podela javnih puteva prema značaju, kao i prema položaju u prostoru i načinu odvijanja saobraćaja, nadležnosti za utvrđivanje kategorija i kriterijuma za kategorizaciju javnih puteva i donošenje akata o kategorizaciji javnih puteva i ulica.
Glavom III. Nekategorisani putevi Član 7. i 8.precizira nadležnost za upravljanje nekategorisanim putevima kao i postupak kategorizacije tih puteva.
Glavom IV. Upravljanje javnim putevima u članovima 9 - 18 utvrđuje se kome se poverava upravljanje javnim putevima, obim obaveza, odgovornosti i nadležnosti upravljača javnih puteva, kao i javna ovlašćenja koja može da vrši upravljač javnih puteva.
Postojeći zakon je utvrdio samo upravljača državnih puteva, dok se u ovoj izmeni pored upravljanja državnim putevima utvrđuje i nadležnost za utvrđivanje obavljanja delatnosti upravljanja pokrajinskim i opštinskim putevima. Ovo rešenje je usklađeno sa Zakonom o javnoj svojini (,,Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon i 108/2016), članom 30. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine (,,Službeni glasnik RS", br. 99/2009 i 67/2012 - odluka US), te članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi (,,Službeni glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016-dr.zakon). Članovi 10 - 14 utvrđuju dužnosti upravljača javnog puta.
Članom 15. se utvrđuje obaveza upravljača javnog puta da vodi evidencije o putevima, a Ministarstvu se daje ovlašćenje da propiše način označavanja, vrstu i sadržaj evidencija, postupak njihove izmene i upotrebu prikupljenih podataka. Član 16. utvrđuje obaveze upravljača javnog puta kada deo postojećeg javnog puta pri izgradnji ili rekonstrukciji javnog puta više ne pripada tom javnom putu i obavezu sprovođenja promene ili brisanja podataka u javnim evidencijama o nepokretnostima i pravima nad njima. U članu 17. se utvrđuje obim vršenja javnih ovlašćenja koja se mogu poveriti upravljaču javnog puta i rokovi u kojima upravljač javnog puta postupa po zahtevima.
U članu 18. je detaljnije utvrđena sadržina saobraćajno-tehničkih uslova iz člana 17.
Glavom V. Finansiranje javnih puteva, u članovima 19 - 26 se utvrđuju izvori za finansiranje javnih puteva, principi raspodele prikupljenih sredstava i postupci organa nadležnih za prikupljanje sredstava, naknade za upotrebu javnog puta, uslovi za oslobađanje od plaćanja naknade -putarine, sa i bez odobrenja upravljača javnog puta.
Novina u odnosu na postojeće zakonsko rešenje je uvođenje prihoda iz namenskih transfera, budžeta autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava, dok je postojeći zakon uglavnom uređivao upravljanje državnim putevima i njime nije bilo uređeno finansiranje pokrajinskih i opštinskih puteva i ulica.
Glavom VI. Putarina, u članovima 27-31 utvrđene su odredbe koje zabranjuju bilo kakvu vrstu diskriminacije korisnika pri plaćanju naknade u skladu sa tendencijom usaglašavanja propisa sa propisima EU; obaveze upravljača javnog puta za obezbeđivanje elektronskog sistema naplate putarine kao i način korišćenja i zaštitu podataka korisnika puteva u skladu sa propisima EU iz ove oblasti.
Glavom VII. Zaštita javnih puteva, u članovima 32 - 53 su utvrđena pravila, mere i postupci koji treba da omoguće zaštitu i očuvanje javnih puteva kao dobra od opšteg interesa. U članovima 34-36 utvrđena je širina zaštitnog pojasa, minimalna odstojanja granice eksproprijacije od granice putnog zemljišta, pojas kontrolisane izgradnje.
U članovima 37-44 utvrđena su ograničenja u pogledu raspolaganja imovinom i građenja u zaštitnom pojasu i vrste radova koje nosioci prava službenosti i drugih prava utvrđenih zakonom mogu izvoditi na javnom putu i pod kojim uslovima. U članovima 45. do 51. utvrđene su obaveze upravljača javnog puta u obavljanju poslova zaštite javnog puta, mere zaštite puta od spiranja i odronjavanja, postavljanje reklama na javnom putu, aktivnosti koje su zabranjene na javnom putu. U članovima 52 i 53 propisane su obaveze upravljača javnog puta za sprovođenje bezbednog saobraćaja u zimskom periodu i ograničenja u vezi sa opremljenošću vozila koja saobraćaju na javnom putu.
Glavom VIII. Vanredni prevoz, u članovima 54 - 60, oblast vanrednog prevoza koja je delimično regulisana u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima (,,Službeni glasnik RS" broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013, -US, 55/2014, 96/2015 i 9/2016), obuhvaćena je u potupnosti ovim zakonom, a odredbe člana 115. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima se ovim zakonom stavljaju van snage.
U članovima 61-65 utvrđene su obaveze plaćanja naknade za prekomernu upotrebu javnog puta, ovlašćenje za donošenje propisa o metodologiji za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta, uslovi za pdržavanje sportske priredbe na javnom putu i način označavanja i uklanjanja stvari materija ili vozila onesposobljenog za dalju vožnju, sa javnog puta.
U članu 66. propisani su slučajevi u kojima se može obustaviti saobraćaj na javnom putu i nadležnosti upravljača javnog puta, Ministarstva i organa lokalne samouprave, za obustavu saobraćaja na javnom putu.
Glavom IX. Održavanje javnih puteva, u članovima od 67-73 utvrđene su vrste radova na održavanju javnih puteva, uslovi pod kojima se radovi mogu izvesti, održavanje pojedinih elemenata državnog puta koji prolazi kroz naselje i održavanje javnog puta u zoni graničnog prelaza. U članu 69. izvršeno je redukovanje pojedinih radova na održavanju javnog puta koji su u prethodnom zakonu odgovarali rekonstrukciji puta (pojačano održavanje), što je predstavljalo problem u utvrđivanju pravnog osnova za izradu tehničke dokumentacije i nadležnosti za vođenje upravnog postupka : u skladu sa Zakonom o planiranju izgradnji (,,Službeni glasnik RS" broj 72/2009, 81/2009, 64/10, 24/011, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14) ili u skladu sa Zakonom o javnim putevima. Treba istaći da je u cilju efikasnijeg sprovođenja procedura za dobijanje odobrenja za rekonstrukciju javnih puteva neophodna izmena Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na linijske infrastrukturne objekte - javne puteve.
Glavom X. Eksproprijacija, u članovima od 74-77 definisani su utvrđivanje i trajanje javnog interesa za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva i korisnik eksproprijacije, s obzirom na specifičnosti vezane posebno za državne puteve, što nije bilo predmet prethodnog zakona.
Glavom XI. Posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva, u članovima 78-87 propisani su posebni uslovi za rekonstrukciju i izgradnju pojedinih elemenata javnih puteva (dodatni elementi puta za potrebe naselja, autobuska stajališta, zajedničke konstrukcije za železničku infrastrukturu i javni put, objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa), obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta, obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put kao i snosilac troškova u slučaju izmeštanja javnog puta.
Glavom XII. Procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja i revizija projekta puta sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta, u članovima 88-95 uvode se odredbe Direktive 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture, koja je delimično regulisana članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Imajući u vidu da se materija ove Direktive odnosi na javni put, kao i da je nadležnost za donošenje podzakonskih akata u vezi sa navedenom Direktivom data ovom Ministarstvu, odredbe Direktive uvedene su u ovaj zakon, dok je član 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ovim zakonom stavljen van snage.
Glavom XIII. Tuneli, u članovima 96-101, uvode se odredbe Direktive 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru trans-evropske putne mreže, koja je većim delom uvedena u podzakonski akt - Pravilnik o osnovnim uslovima koje tunel na javnom putu mora da ispunjava sa gledišta bezbednosti saobraćaja i podobnosti puta za odvijanje saobraćaja (,,Službeni glasnik RS" broj 121/12).
U članovima 96-101 Nacrta zakona propisane su nadležnosti za upravljanje tunelima dužim od 500 metara, dužnosti upravnika tunela i savetnika za bezbednost u tunelu koje se odnose na davanje izveštaja o vanrednim događajima i saobraćajnim nezgodama u tunelu. Osim navedenog uvedene su osnove za propisivanje pojedinih podzakonskih akata čijim će se usvajanjem nastaviti usklađivanje sa ovom Direktivom.
Glavom XIV. Nadzor, u članovima 102-109 utvrđen je organ nadležan za nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, prava, nadležnosti i ovlašćenja republičkog inspektora, poveravanje inspekcijskog nadzora i žalba na rešenje republičkog inspektora. Odredbama navedenih članova izvršeno je usaglašavanje sa pravima, nadležnostima i ovlašćenjima republičkog građevinskog inspektora u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru (,, Službeni glasnik RS" broj 36/15).
Glavom XV. Kaznene odredbe, u članovima 110-114 utvrđene su kaznene mere za privredni prestup za pravno lice i prekršaj za pravno lice, preduzetnika, fizičko lice i odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu lokalne samouprave.
Glavom XVI. Prelazne i završne odredbe, u članovima 115-118 data su objašnjenja u vezi sa započetim postupcima, nadležnostima za upravljanje državnim putevima II reda na teritoriji APVojvodine do osnivanja upravljača tim javnim putevima i upis u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije za javne puteve izgrađene do dana stupanja na snagu ovog zakona. U članovima 119 - 121 određen je prestanak važenja pojedinih odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima, odložena je primena pojedinih članova i određeno stupanje na snagu ovog zakona.
Izvor: http://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/nacrt-zakona-o-putevima