Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU: Nacrt zakona u naredne dve nedelje pred Vladom RS, iako se sindikati nisu složili s ključnim odredbama


U naredne dve nedelje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputiće Vladi Republike Srbije Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju iako se sindikati nisu složili s ključnim odredbama.

Vladi Republike Srbije će biti dostavljena verzija Nacrta tog zakona koja je, po obrazloženju u Ministarstvu rada, "usaglašena s dostavljenim mišljenjima ministarstava i drugih nadležnih organa i organizacija".

Valja podsetiti na to da socijalni partneri na sednici Socijalno-ekonomskog saveta krajem maja nisu postigli dogovor o Nacrtu zakona jer je od osam primedbi koje su dali sindikati, usvojena samo jedna, i to da se supsidijarna odgovornost zameni solidarnom. Taj jedini prihvaćeni predlog sindikata znači da radnik, ukoliko odluči da tuži agenciju za zapošljavanje, u isto vreme i o istom trošku može odgovornost zatražiti i od poslodavca, što Nacrtom, koji je predložila Radna grupa Ministarstva rada, nije bilo predviđeno.

Ostale primedbe sindikata, koji su zainteresovani za to da se taj zakonski akt donese i time reguliše položaj oko 100.000 radnika koji rade preko agencija i nemaju nikakvu zaštitu niti regulisan zakonski okvir, nisu prihvaćene.

Član Radne grupe za izradu Nacrta zakona u ime UGS "Nezavisnost" Zoran Ristić ocenjuje da će to što se Nacrt upućuje Vladi Republike Srbije bez stavova sindikata svakako izazvati reakciju sindikalnih organizacija. Po njegovim rečima, sigurno je da se sindikati neće lako pomiriti sa činjenicom da poslodavac preko agencije za zapošljavanje može da angažuje i do 100 odsto radnika.

Procenjuje se da u Srbiji između 70.000 i 100.000 radnika rade preko više od 110 agencija za zapošljavanje. Njihov rad nije regulisan nijednim zakonom, a radnici na lizing nemaju pravo na godišnji odmor, bolovanje, topli obrok, naknadu za prevoz. Nepostojanje zakonske regulative ide naruku poslodavcima koji iznajmljene radnike plaćaju manje i prema njima nemaju nikakve obaveze. Takođe, javna je tajna da upravo preko radnika na lizing mnoga javna preduzeća zaobilaze zabranu zapošljavanja.

Kompanije u Srbiji radnike na lizing zapošljavaju još od izmena Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) iz 2014. godine, koji je propisao da se na određeno vreme ne može raditi duže od dve godine. Kod lizinga se to zakonsko ograničenje lako zaobilazi tako što iznajmljenog radnika preuzima druga agencija i sklapa s njim novi ugovor za isto radno mesto. To je pak moguće zbog toga što Zakon o radu poznaje samo ugovorni odnos poslodavca i zaposlenog, a zakon koji uređuje rad preko agencija za zapošljavanje još nije donet.

Da bi se broj radnika na lizing smanjio i ograničio, sindikat je zauzeo stav da se preko agencija može angažovati od deset do 20 odsto zaposlenih. Sindikati su tražili i da se vremenski ograniči mogućnost zapošljavanja preko agencija, da se radnicima na lizing garantuje pravo na sindikalno organizovanje i da mogu potpisati kolektivni ugovor koji bi štitio njihova prava.

U Nacrtu koji će Ministarstvo rada uputiti Vladi Republike Srbije na usvajanje predviđeno je poslodavac koji zapošljava od dva do deset radnika može angažovati jednog radnika preko agencije, a ako zapošljava od deset do 19, ima pravo na dva lizing-radnika. Ukoliko pak ima od 40 do 49 zaposlenih, ima pravo na angažovanje pet radnika preko agencije, ali da to ograničenje ne važi ako su radnici u agencijama zaposleni na neodređeno vreme.

Takođe, Nacrt predviđa da se radnici preko agencija ne mogu angažovati da bi zamenili štrajkače u nekoj firmi ili tehnološke viškove, ali ni na mestu državnih službenika ili službenika u lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini.

Po podacima Fondacije Centra za demokratiju, najviše iznajmljenih radnika ima u regionima Beograd – 45 odsto i Vojvodina – 30, a po delatnostima u sektoru usluga – 60 odsto, a potom u prerađivačkoj industriji – 37. Istraživanje je pokazalo da je učestalost ugovora s agencijom za privremeno zapošljavanje kod niskokvalifikovanih radnika znatno veća nego u EU, dok se visokokvalifikovani ređe zapošljavaju na lizing.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 23.07.2019.
Naslov: Redakcija