Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O PLATAMA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA: Predviđeno uvođenje korektivnog koeficijenta, kao mere za zadržavanje kvalitetnih i stručnih kadrova u državnoj upravi zbog uticaja tržišta


Pravnik u jednom ministarstvu neće više imati veću platu od njegovog kolege na istom radnom mestu u drugom ministarstvu. Ubuduće će umesto petnaestak različitih osnovica, za obračun zarada, postojati samo jedna jedinstvena za sve državne organe. Ona će biti određivana predlogom budžeta za narednu godinu i važiće za ceo javni sektor. Ono što je ključno za načelo "ista plata za isti posao" jeste da se sva radna mesta u javnom sektoru vrednuju prema istim kriterijumima i merilima.

Nacrtom zakona o platama državnih službenika i nameštenika prvi put su pregledno dati svi koeficijenti zarada na jednom mestu. Važna novina odnosi se na uvođenje korektivnog koeficijenta, kao mere za zadržavanje kvalitetnih i stručnih kadrova u državnoj upravi zbog uticaja tržišta.

U ovom trenutku nije moguće obračunati kolike plate će imati 24.000 državnih službenika i nameštenika, jer osnovica još nije poznata.

Ivana Savićević, pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave, kaže da će plate biti obračunavane i isplaćivane po odredbama ovog zakona od januara 2019. Od tada će važiti i novi sistem obračuna mesečnih primanja za ceo javni sektor, koji obuhvata 470.000 ljudi.

Zakonom o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014 i 94/2017) predviđeno je privremeno zadržavanje zatečene plate, sve dok postepenim prilagođavanjem visina osnovne plate obračunata po odredbama ovog zakona ne dostigne iznos plate koju je zaposleni imao pre početka njegove primene, što ukazuje da primena odredbi ovog zakona neće dovesti do porasta izdataka za plate – kaže Savićeva i navodi da osnovica sigurno neće biti 17.956,35 dinara, koliko sada iznosi za većinu.

Vladimir Mihajlović, istraživač Centra za evropske politike, čija je uža specijalnost javna uprava, kaže da je glavna novina transparentnost i preglednost koeficijenata za osnovna zvanja državnih službenika, posebna zvanja poreskih i carinskih službenika, diplomatsko-konzularna zvanja, zvanja službenika u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija zvanja u sudovima i javnom tužilaštvu i za sve grupe položaja.

Osnovna plata, prema ovom zakonu, određuje se množenjem osnovice za obračun i isplatu plata, koja se utvrđuje za svaku budžetsku godinu zakonom u budžetu, sa koeficijentom koji je propisan za svaku platnu grupu, odnosno platni razred. Zvanja i položaji državnih službenika klasifikovani su u 13 platnih grupa. Državni službenici na položaju svrstavaju se u prvih pet platnih grupa i najviši koeficijent je 8,35. Položaji su posebna kategorija državnih službenika. Oni obuhvataju pomoćnike ministara, sekretare ministarstava, direktora posebnih organizacija, direktore organa uprava u sastavu ministarstva, zamenike i pomoćnike tih direktora. Zakonom o platama definisani su koeficijenti za svaku grupu, a Uredbom o razvrstavanju radnih mesta nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 5/2006 i 30/2006) razvrstavani su položaji. Tako da će koeficijent pomoćnika ministra biti 7,65… Dok će za funkcionere, u koje se ubrajaju ministri i državni sekretari, biti donet poseban zakon koji će urediti njihove plate i primanja. Sa druge strane, izvršilačka radna mesta svrstavaju se u preostalih osam platnih grupa, s tim što je svaka platna grupa podeljena na osam platnih razreda, a najniži koeficijent je 1,87 za mlađe referente

Nacrtom zakona predviđeno je da se pojedinim kategorijama zaposlenih može uvećati osnovna plata koja im sleduje primenom opštih zajedničkih odredbi. Tako određene kategorije zaposlenih koji rade u Ustavnom sudu, Državnoj revizorskoj instituciji ili koji rade na poslovima suzbijanja organizovanog kriminala, borbe protiv korupcije, pripreme budžeta, planiranja i upravljanja EU fondova, inspekcijskog nadzora itd. mogu imati uvećanje plate od 20 do 30 odsto, izuzetno čak i više – kaže Mihajlović i naglašava da se pod određenim uslovima mogu uvećati plate na određenim poslovima do 20 odsto kao mera zadržavanja stručnih kadrova u upravi.

Kada je reč o nezavisnim državnim organima tu je važno napraviti razliku između onih koje bira Narodna skupština (članovi Fiskalnog saveta, predsednik DRI, zaštitnik građana, članovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, poverenik i sl.) i zaposlenih u stručnim službama ovih institucija. Ovaj propis će se odnositi na državne službenike koji rade u stručnim službama ovih organa i na njih će se primenjivati na isti način kao na druge državne službenike, ali za državne službenike u DRI biće primenjeni korektivni koeficijenti.

Međutim, važno je istaći da su ključni problemi zbog kojih se ušlo u reformu plata u javnom sektoru, poput nejednakih plata za iste poslove, netransparentnost i neupravljivost, bili karakteristični za druge delove sistema, a ne za državnu upravu. Kada je reč o uskom obuhvatu državne uprave, odnosno o državnim službenicima tu je situacija bila daleko bolja nego u javnim agencijama, lokalnoj samoupravi i drugim delovima javnog sektora. Tome u prilog govori i činjenica da je upravo sistem plata državnih službenika poslužio kao model za celokupnu reformu sistema plata u javnom sektoru – smatra Mihajlović.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 22.07.2018.
Naslov: Redakcija