Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O POŠTANSKIM USLUGAMA: Predviđeno uvođenje obavezne identifikacije pošiljaoca paketa, koja prema važećem Zakonu nije obavezna. Pošiljalac upisuje svoje ime prilikom slanja pošiljke, ali poštanski radnik ne sme da ga legitimiše i traži ličnu kartu, zbog čega se dešava da inspekcija prilikom kontrole pošiljaka pronađe i akciznu robu, poput rezanog duvana, a da ne može da uđe u trag pošiljaocu


Poštari u torbama sve manje raznose pozdrave sa mora i novogodišnje želje, ali nam zato odeća, kozmetika i tehnika sve češće stižu na kućni prag. Pad broja pismonosnih pošiljaka, a porast broja poslatih paketa, trend je u svetu koji nije zaobišao ni Srbiju. Mnogi su u dostavi paketa videli šansu za unosan biznis, pa je tokom prošle godine broj kurirskih službi u našoj zemlji povećan sa 36 na 55.

Da posla za njih ima sve više, pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku po kojima je broj pošiljaka koje je 2016. godine dostavila "Pošta Srbije" - gotovo dupliran. Tokom 2015. oni su isporučili 319.000 paketa, a prošle godine čak 621.000. "Pošta Srbije" prihodovala je 2016. godine 194 miliona dinara od klasičnog slanja paketa, a čak 1,8 milijardi od ekspres-usluga.

Ovo zato što je naša zemlja specifična i razlikuje se u odnosu na druge baš po tome što naši građani i firme za slanje paketa uglavnom koriste takozvane ekspres-usluge. To podrazumeva da kurir na kućnom pragu preuzme paket i da ga isporuči "na ruke" na naznačenoj adresi. Razlika u odnosu na klasične pošiljke je u tome što korisnik zbog njih ne mora da odlazi na šalter pošte ni kao pošiljalac, ni kao primalac.

U RATEL-u razlog za toliku popularnost ekspres-usluga vide u njihovoj ceni, koja je u Srbiji više nego povoljna.

- Cena ekspres-pošiljke kod nas je svega od dva do tri evra, dok je u drugim državama to znatno skuplje. U Sloveniji se, na primer, svega oko 10 odsto robnih pošiljaka šalje putem ekspres-usluga, a ostatak klasičnim putem - ukazuju u RATEL-u. - U Srbiji se veoma mali deo ovih "ekspres-pošiljki" odnosi na slanje robe među građanima. Uglavnom je reč o komercijalnim uslugama između kompanija, ili između firmi i građana.

U "Pošti Srbije" kažu da post-ekspres usluge i paketi beleže kontinuirani trend rasta i tvrde da je to slučaj sa čitavim tržištem poštanskih usluga u Srbiji, vrednim oko 16 milijardi dinara.

Vlasnica jedne kurirske službe, Ljiljana Karaklajić, kaže da je samo njena kompanija tokom prošle godine dostavila devet miliona paketa širom Srbije.

- Nama je rast broja pošiljaka prošle godine bio oko 23 odsto, a još toliki rast je zabeležen i od početka 2017. godine - priča Karaklajićeva. - Većinom radimo sa biznis korisnicima. Internet prodaja je za mnoge isplativiji kanal, jer ne plaćaju ni lokal ni prodavca. Nemamo mnogo pošiljki građana, a oni preko naših kurira uglavnom šalju poklone. Više od 50 odsto paketa isporuči se u Beogradu, a mnogo posla ima i u svim ostalim velikim gradovima, iako radimo na celoj teritoriji Srbije, 24 časa.

Karaklajićeva kaže da je konkurencija u ovoj oblasti u poslednje vreme velika. Tvrdi i da mnogi nisu dovoljno profesionalni, a ozbiljnim kompanijama predstavljaju nelojalnu konkurenciju, jer svoje usluge prodaju ispod cene.

- Od blizu 60 preduzeća, svega četiri ili pet kompanija su velike i ozbiljne - smatra Karaklajićeva. - Ima onih koji rade i na biciklima ili motorima. Usluga dostave paketa jeftinija je od kugle sladoleda ili pakle cigareta. Neke kompanije je nude i ispod 100 dinara.

U RATEL-u ističu veliki značaj Nacrta zakona o poštanskim uslugama, koji uskoro treba da bude usvojen. On je, između ostalog, značajan i za suzbijanje sive ekonomije koja trenutno postoji u okviru poštanskih tokova.

- Identifikacija pošiljalaca paketa po sadašnjem Zakonu o poštanskim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 30/2010 i 62/2014) nije obavezna. Pošiljalac upisuje svoje ime prilikom slanja pošiljke, ali poštanski radnik ne sme da ga legitimiše i traži ličnu kartu - objašnjavaju u RATEL-u. - Tako se dešava da inspekcija prilikom kontrole pošiljaka pronađe i akciznu robu, poput rezanog duvana, a da ne može da uđe u trag pošiljaocu. To bi Nacrtom zakona trebalo da se promeni i da se uvede obavezna identifikacija onoga ko šalje paket.

Koliko je "procvat" elektronske trgovine i naručivanja preko raznih internet-prodavnica, najčešće svetskih, doprineo rastu broja isporučenih paketa na teritoriji Srbije, još nije poznato. Činjenica je da kupci sa poznatih svetskih prodajnih sajtova poput "Amazona", "Ali ekspresa"... svoju robu uglavnom dobijaju upakovanu u pošiljke nekih od svetskih operatera, poput DHL. Kada je reč o "Pošti Srbije", preko njenih šaltera otpremljeno je u svet i dopremljeno iz inostranstva 72.000 paketa.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. K. - Z. R., 23.07.2017.
Naslov: Redakcija