PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Komitet pravnika za ljudska prava navodi da su izmene nepovoljne po dužnike

Slobodanka Ćurčić iz Novog Sada bez doma je ostala 2017. godine, nakon što su se na vratima porodičnog stana pojavili policija i izvršitelj. Ćurčići su se samo sa po jednom kesom sa osnovnim stvarima iselili. "Iako je situacija bila teška, mi nismo bežali od obaveze da dugove vratimo", kaže 62-godišnja Slobodanka.

Imanje i kuća vredeli su mnogo više od visine duga.

"Na udaru nisu oni koji najviše duguju, nego oni koji dugove ne mogu da plate", kaže Jovan Ristić, diplomirani pravnik iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva.

Vlada Republike Srbije je utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji bi trebalo da pruži zaštitu dužnicima, međutim stručnjaci kažu da je i novo rešenje - manjkavo.

- Ko su izvršitelji i koja su njihova ovlašćenja? -

Javni izvršitelj je diplomirani pravnik koji usluge vrši na zakonit, nezavisan i efikasan način. On sprovodi sudske odluke i namiruje potraživanja nastala pružanjem komunalnih usluga. Javni izvršitelji u Srbiji poslovanje obavljaju u preduzetničkoj formi. U Srbiji je registrovano 217 javnih izvršitelja, a sa radom su počeli 2011. godine.

Ćurčići su kuću sa velikim placem, i još nekoliko objekata, kao i brojno pokućstvo izgubili 2017. godine. Slobodanka se priseća kada su se oko njihove kuće parkirale tri patrole policije, zajedno sa izvršiteljem i kada je njenom suprugu, njoj i deci naređeno da napuste dom.

"Iz kuće su nas terali kao da smo kriminalci", kaže Slobodanka Ćurčić.

Ona navodi da je vrednost imovine bila sedam puta viša od iznosa duga.

"Naš dug je u trenutku prodaje bio oko 12 miliona dinara, a kuća čija je vrednost bila procenjena na 93 miliona dinara na javnoj licitaciji prodata je za 37.4 miliona", kaže Slobodanka.

Oni su se žalili, a na kraju je utvrđeno da je izvršitelj nezakonito sproveo izvršenje.

"Ustanovljeno je da je bilo nepravilnosti i on je nakon toga razrešen sa funkcije izvršitelja", kaže Slobodanka.

Ona dodaje da je drugi izvršitelj preuzeo njihov slučaj, ali da im razlika u novcu još uvek nije vraćena.

Komora javnih izvršitelja je protiv izvršitelja koji je vodio slučaj Ćurčića sprovela disciplinski postupak, na kraju kojeg je on bio razrešen dužnosti.

On nije član Komore od decembra 2018. godine, kažu iz Komore izvršitelja.

"Nažalost, u ovoj profesiji, kao i u svakoj drugoj dešavaju se propusti, koji se i sankcionišu", kaže Magdalena Novaković, generalni sekretar Komore izvršitelja.

Iz ovog, ali i iz još mnogo razloga, u Predlog zakona su uvršćene brojne novine kako bi se zloupotreba ovlašćenja smanjila, a rad izvršitelja postao vidljiviji.

"Najugroženiji dužnici će biti zaštićeni", najavljeno je iz Ministarstva pravde.

Šta donosi Predlog zakona:

• Nema prodaje kuće i stanova za dug do 5.000 evra za komunalije

• Umesto iznos od dve trećine penzije ili zarade, izvršitelji će uzimati od sada do najviše polovinu

• Prvi put izuzeta od izvršenja primanja porodilja

• Izvršitelji, njihovi zaposleni i srodnici neće moći da kupuju nepokretnosti na javnim prodajama

• Prodaja stanova i kuća samo na elektronskoj prodaji, samim tim izvršitelj neće znati ko licitira

• Produženi rokovi zastarelosti za gonjenje izvršitelja, veća disciplina

• Zabrana nagomilavanja troškova za dužnike

• Elektronska oglasna tabla

- Šta nedostaje u izmenama Zakona? -

U Komitetu pravnika za ljudska prava, JUKOM, objašnjavaju koje su izmene nepovoljne po dužnike.

Zakon predviđa novčane kazne za sve one koji ometaju sprovođenje izvršenja.

Imajući u vidu akcije građana i određenih organizacija koje su uz građane, Natalija Šolić iz JUKOM-a kaže da je ovakva novina "razumljiva, ali da s druge strane predstavlja zastrašivanje".

Zabranu raspolaganja imovinom koja počinje od trenutka donošenja rešenja o izvršenju Šolić naziva "posebno problematičnom".

"To znači da su bez pravnog dejstva sva raspolaganja imovinom dužnika nastala nakon dana donošenja rešenja o izvršenju, iako dužnik ne može da zna da je takvo rešenje doneto dok ga ne primi", objašnjava Šolić.

Ona smatra da je ovo loše rešenje, jer je podložno zloupotrebama i da može dosta štete da napravi ne samo dužniku već i trećem savesnom licu na koje je preneo imovinu.

Pored brojnih izmena, ono što nije pretrpelo promenu, a bilo je predmet komentara, jeste odredba o proceni imovine prilikom prodaje.

"Dužnik nema mogućnost da traži veštačenje u smislu procene vrednosti nekretnine, već procenu vrše procenitelji, na zahtev izvršitelja", kaže Šolić.

Predlogom zakona predviđeno je da svi stari predmeti koje je sud sprovodio, biti dati u rad javnim izvršiteljima.

U vezi s ovim, iz JUKOM-a se pitaju šta će biti sa kamatama na glavna dugovanja, odnosno sa ukupnim troškovima na kraju postupaka koji su godinama bezuspešno stajali pred sudovima bez rešenja.

Imajući u vidu sve komentare koji su stizali na Nacrt zakona, pitanje je da li će namera Ministarstva pravde uspeti da spreči zloupotrebe u praksi i zaštiti dužnike.

Jedna od novih odredbi zakona kaže će svi oni koji budu ometali izvršenje biti novčano kažnjeni.

Kolektiv koji se protivi izbacivanju ljudi na ulicu i koji okuplja pojedince i organizacije u protest Krov nad glavom, nastaviće da radi kao i do sada, te ih kazne neće ometi na putu da spreče iseljenja.

"Borbu selimo u opštine, banke, odnosno kod poverenika", kaže Nemanja Pantović iz organizacije Krov nad glavom.

Pantović kaže da su izmene ovog zakona pokušaj "kriminalizacije solidarnosti".

"To lupanje po džepu, demotivisaće ljude da brane najugroženije", dodaje on.

Organizacija "Krov nad glavom" je do sada odbranila više od 150 domova.

Izvor: Vebsajt BBC, Tijana Dušej Ristev, 19.06.2019.
Naslov: Redakcija