Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: Puna primena Zakona počinje 30. aprila 2016. godine, dok se odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima već primenjuju. Novina u Zakonu je primena instituta procene rizika, koja će umanjiti neujednačenost u radu inspekcija


Siva ekonomija i crno tržište u Srbiji imaju 10 milijardi evra godišnjeg prometa, a ovaj problem može da se reši samo ukoliko se suzbiju njihovi izvori. Privrednici uglavnom zameraju da se o gubicima koje donosi siva ekonomija stalno govori iz ugla države, dok niko ne pominje koliku štetu privreda trpi zbog nelojalne konkurencije.

Država je krajem prošle godine promovisala Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji je predstavljen kao početak sistemske borbe protiv ovog problema, a jedan od ciljeva je da se za pet godina siva ekonomija spusti na nivo od 26,7 odsto.

Da je trenutno stanje alarmantno upozorio je i Miroslav Đinović iz Poreske uprave koji je pre nekoliko dana na konferenciji "Siva ekonomija i poreske utaje – uticaj na privredu" naveo i da u Srbiji oko 200.000 potencijalnih poreskih obveznika posluje u sivoj zoni.

U Srbiji ima oko 470.000 registrovanih obveznika, a procene su da ih je oko 30 odsto u sivoj zoni. Za kontrolu tolikog broja obveznika nedostaju inspektori i na terenu i u kancelariji – rekao je Đinović i dodao da su od početka godine poreznici rešili sedamdesetak slučajeva neregistrovanih delatnosti tako što su ih "uterali u legalne tokove". On je objasnio da je krajnje vreme da Poreska uprava zauzme mesto u sistemu državne uprave, jer je bez poreznika dobro funkcionisanje države nezamislivo.

Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon) trebalo bi, kako se očekuje, da doprinese smanjenju sive ekonomije, a efekti su se već osetili, budući da je od 30. jula 2015. godine, otkada se primenjuju odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima, do sada obavljeno oko 170.000 inspekcijskih kontrola i registrovano oko 4.500 privrednih subjekata.

Željko Ožegović, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kaže da puna primena ovog Zakona počinje od 30. aprila 2016 godine.

Propis bi, kako se očekuje, trebalo da utiče i na unapređenje postupanja inspekcija, budući da su se građani ranije često žalili, između ostalog i na profesionalnost i neznanje.

Zakon ide ka tome da svi koji su pokazali preduzetničke sposobnosti ujedno pređu u legalne tokove, kako ne bi predstavljali nelojalnu konkurenciju onima koji poštuju propise– kaže Ožegović.

U Tržišnoj inspekciji kažu da su od početka primene ovog Zakona kontrolisali 700 nelegalnih objekata i tek jedan odsto njih se registrovao, dok su ostali zatvorili svoje radnje.

Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije, kaže da je Zakon doneo bitne promene u radu inspekcija. Novina je što sada one imaju i savetodavnu ulogu prema preduzetnicima, koji posluju legalno (kako bi im olakšali poslovanje, rasteretili ih i pomogli im da ostanu u zoni legalnog poslovanja), a sa druge strane zadržavaju represivnu ulogu prema onima koji rade na crno. U odnosu na prethodnu ulogu inspekcija, kada je svaka bila striktno zadužena za svoj resor, od 30. septembra 2015. godine bilo koja inspekcija, koja primeti nelogičnosti na tržištu, može da napravi zapisnik i prosledi ga onoj u čijoj je nadležnosti, što, po mišljenju Macure, može dosta da pomogne radu inspekcija i njihovoj efikasnosti.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 23.04.2016.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija