Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: U predmetima nasilja u porodici Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu koristi forenzički intervju – poseban način ispitivanja maloletnika koji su bili žrtve nasilja


Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu jedno je od malobrojnih u Srbiji koje u predmetima nasilja u porodici koristi forenzički intervju – poseban način ispitivanja maloletnika koji su bili žrtve nasilja. Ispitivanje dece obavlja se van sudnice, u prostorijama prilagođenim uzrastu deteta, a pitanja mu postavlja psiholog koji je preko "bubice" u direktnom kontaktu sa tužiocem i ostalim učesnicima u postupku.

– Nakon što postupajući tužilac na osnovu Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), donese rešenje o posebno osetljivom svedoku, kontaktira se Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu kako bi se u njihovim prostorijama zakazao intervju. Prisustvuju mu punomoćnik oštećenog, psiholog koje je prethodno veštačio dete, branilac okrivljenog, zakonski zastupnik maloletnika, postupajući tužilac i psiholog centra.

Oštećenom pitanja postavlja psiholog koji je posebno obučen za ovu vrstu ispitivanja i to u prostoriji koja je adaptirana za boravak dece, a ceo razgovor snima se optički i tonski. Psiholog sa mikrofonom, koji dete ne vidi, prima informacije od učesnika u postupku koji se nalaze u drugoj prostoriji i tonski i optički prate razgovor preko ekrana računara. Pitanja se postavljaju tako da psiholog čuje, ali ne i dete, glasove postupajućeg tužioca i ostalih učesnika postupka kroz "bubicu" – objašnjavaju u Prvom osnovnom tužilaštvu.

Po obavljenom razgovoru, psiholog dostavlja tužiocu kompakt-disk sa snimljenim razgovorom na osnovu kojeg se kasnije, u prostorijama tužilaštva, sačinjava transkript. Zapisnik koji potpisuju učesnici u postupku, u poslednjem pasusu sadrži napomenu da je sačinjeni transkript njegov sastavni deo.

Na ovaj način se deci i maloletnicima omogućava da izbegnu svedočenje u prostorijama suda i tužilaštva, kao i da im učešće u krivičnom postupku bude maksimalno olakšano. Cilj je da se dete zaštiti od sekundarne viktimizacije, da se poveća njegova sposobnost da spremnije i kvalitetnije da iskaz, ali i da se poveća poverenje deteta i roditelja u sudski postupak – navode u tužilaštvu.

U okviru Odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici organizuju se sastanci grupe za koordinaciju kojima predsedava zamenik tužioca zadužen za opštinu za koju je formirana podgrupa, a kojima obavezno prisustvuju nadležni policijski službenik i psiholog nadležnog centra za socijalni rad.

Kako bi se žrtvi nasilja pružila sveobuhvatna podrška, na sastanke se pozivaju i lekar, psiholog, psihijatar, predstavnik vaspitne ustanove, direktor škole i pedagozi. Bilo je slučajeva da sastanku prisustvuju svi članovi porodice kao i psiholog škole koju pohađa dete koje je eventualno žrtva psihičkog nasilja. Na sastancima se diskutuje o svim prijavljenim slučajevima nasilja bez obzira na to da li je reč o krivičnim prijavama i intervencijama nadležne policijske stanice ili izveštajima Gradskog centra za socijalni rad. U zavisnosti od procene stepena rizika od nasilja ili njegovih recidiva, prisutni na sastancima grupe za koordinaciju izrađuju individualne planove zaštite i podrške žrtvi. Planovi se pripajaju spisima predmeta i prati se njihova primena – objašnjavaju u tužilaštvu.

Ukoliko žrtva nije došla na sastanak, poziva se telefonom i sa njom se obavlja razgovor o eventualnom ponavljanju nasilja ili drugog oblika uznemiravanja, imajući u vidu promenljivost parametara za procenu rizika. Sadržina razgovora, navode u tužilaštvu, unosi se u zapisnik, a istovremeno se određuju i radnje i mere koje preduzima policija, socijalni radnici i tužioci kako bi se žrtva osnažila i bila joj pružena sva neophodna pomoć.

Odeljenje za borbu protiv nasilja u porodici Prvog osnovnog tužilaštva uvelo je praksu da osumnjičeni kojima je naložena obaveza odvikavanja od alkohola ili droge, periodično prisustvuju sastancima grupe za koordinaciju. Oni tada dostavljaju izveštaje lekara kod kojih su na programu lečenja, daju izjavu o trenutnom stanju, porodičnim prilikama... Na ovaj način se, kažu u tužilaštvu, efikasno vrši nadzor i neka vrsta kontrole u primeni određenih instituta, ali i prati položaj žrtve.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 22.01.2018.
Naslov: Redakcija