Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Stručna javnost ima zamerke na ustavne izmene


Parlament više nema nikakvu ulogu u izboru sudija i zamenika javnih tužilaca. Ostaje nadležan jedino prilikom izbora vrhovnog državnog tužioca. To, kao najvažnije u Radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe, izdvaja ministarka pravde Nela Kuburović.

Predsednika Vrhovnog suda Srbije ubuduće bira isključivo Visoki savet sudstva. Ukinut je i takozvani probni mandat, odnosno izbor sudija i zamenika javnih tužilaca na trogodišnji mandat, što je bila glavna primedba da se time potire nezavisnost sudija, objašnjava ministarka pravde.

"Izmenjen je i sastav Visokog saveta sudstva, gde više ministar nije član Saveta, predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine takođe nije član Saveta, ostaje da članove Saveta biraju isključivo sudije kada je reč o predstavnicima sudija. Ima pet članova i pet članova koje predlaže Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika", objašnjava ministarka pravde Nela Kuburović.

To, kako kaže, znači da ovog puta sudije sami sebe biraju, Narodna skupština više nema nikakvog uticaja kada je reč o predlaganju članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

To je korak unazad u odnosu na dosadašnja rešenja, kaže predsednik Visokog saveta sudstva.

"Kad se detaljnije pogleda sastav VSS, pet članova i dalje bira Narodna skupština. Mislim da je pravo rešenje da sudije biraju sudije. Postoji zaista opasnost da sudije odlučuju ko će biti sudija. Ali sada postoji još veća opasnost da odlučuju oni koji su izabrani ispred Narodne skupštine", smatra Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva.

Ministarka pravde odgovara da potpuni izbor sudija od strane sudija gotovo nigde u Evropi ne postoji.

"Mi smo se rukovodili standardima koji postoje u zemljama u regionu i preporukama Venecijanske komisije", dodaje Kuburovićeva.

Dobra vest je da smo radnu verziju predloga nacrta izmena Ustava dobili, i da je iz Visokog saveta sudstva odstranjen uticaj izvršne vlasti, kažu u Yucom-u. Nezadovoljni su što će, iako nije u nacrtu, ulogu dobiti Pravosudna akademija.

"To može, naročito kada nema garancija za nezavisnost ove akademije kada nije u samom Ustavu, imati ulogu u odabiru kadrova onih koji će biti i u sudovima i u tužilaštvima", napominje Milan Antonijević iz Yucom-a.

Sve zemlje u regionu imaju obaveznu inicijalnu obuku kada je reč o izboru sudija u prvostepene sudove, odgovara ministarka.

Izmene se odnose na članstvo u Visokom savetu sudstva, ukidanje trogodišnjeg mandata sudija i tužilaca, način njihovog izbora. Stručna javnost, međutim, ima svoje zamerke.

Ukoliko poslanici glasaju za promene Ustava lišiće sebe mogućnosti da, kao do sada, biraju sudije i tužioce.

Naime, do sada je Narodna skupština birala i razrešavala sudije i predsednike sudova, a predlog Ministarstva pravde je da ubuduće to bude odluka Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva sada čine - sudije, ministar pravde, predsednik Vrhovnog kasacionog Suda, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, profesura i advokatura. Predlog je da njegovi članovi ubuduće budu sudije i istaknuti pravni eksperti.

Ustavni amandmani kažu da predsednici sudova ne mogu biti birani u Visokom savetu Sudstva, kao i da članovi sami biraju predsednika Saveta koji ne može biti iz redova sudija, a čiji će glas dvostruko vredeti. Tu promenu u Društvu sudija navode kao jednu od glavnih zamerki na radni tekst o izmenama.

"Visoki savet sudstva je na takav način unižen, osakaćena mu je nadležnost, on postaje prazna ljuštura po ovom Ustavu, redukovane nadležnosti i sastava koji je takav, koji je mnogo više politički nego što je bio. Do sada smo imali 11 članova, od kojih 7 sudija, sad ćemo imati 10 članova, od kojih je pet sudija", objašnjava predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.

Što se tiče Državnog veća tužilaca, njemu se menja ime u Visoki savet tužilaca, a predloženi ustavni amandmani predviđaju i da njegov sastav broji 11 članova.

U sastavu Državnog veća tužilaca nalaze se - zamenici tužilaca, ministar pravde, republički tužilac, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, profesura i advokatura. Dok bi Visoki savet tužilaca činili - zamenici tužilaca, pravni eksperti, vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Ulogu Narodne skupštine u biranju i razrešavanju tužioca i njihovih zamenika, prema radnoj verziji izmena Ustava, preuzeo bi Visoki savet tužilaca.

"Naše mišljenje je da je Miloševićev Ustav davao više slobode sudijama i tužiocima. Sa ovakvim rešenjem će poslanici birati 7 članova tog Saveta u odnosu na 4 člana koje biraju tužioci, na taj način će se izvršiti apsolutna politička kontrola javnog tužilaštva", ocenio je Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije.

U Ministarstvu pravde na ove primedbe kažu: ovo je tek prva verzija koja će biti u javnoj raspravi.

"Napominjemo da će javna rasprava trajati do 8. marta, da svi zainteresovani mogu pisanim i elektronskim putem da dostave svoja mišljenja, a da će priliku za to imati i na četiri okrugla stola koja će biti organizovana u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu u narednom periodu", podseća Ministarstvo pravde

Po završetku javne rasprave Nacrt izmena Ustava biće poslat Venecijanskoj komisiji - bez čijeg pozitivnog mišljenja se neće ići u dalju proceduru usvajanja.

Izvor: Vebsajt RTS i N1, 23.01.2018.
Naslov: Redakcija