Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Osuđeni na doživotni zatvor moći će da traže uslovni otpust posle 27 godina, osim za pet teških krivičnih dela čije su žrtve deca i maloletnici


Od početka primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 i 87/2018 - dr. zakon) 1. marta 2018. godine optuženo je 1.007 osoba za koruptivna krivična dela, od čega je 614 pravnosnažno osuđeno, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić na 59. redovnom godišnjem savetovanju Udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu na Zlatiboru.

Ilić je istakao da je od 1. marta do jula ove godine bilo ukupno 628 presuda, od kojih je i 12 oslobađajućih i dve odbijajuće.

"Sa novom strukturom i potpuno novom specijalizacijom sudova, tužilaštava i policije došli smo u situaciju da od 1. marta do leta 2019. imamo 628 presuda. Sve što mogu da kažem u vezi sa ovom statistikom jeste da pitam kada je to u Srbiji bio ranije slučaj", istakao je Ilić.

On je podsetio da su antikoruptivna odeljenja formirana pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu.

Ilić je dodao da je 2019. godina jedna od najburnijih godina kada je u pitanju krivično zakonodavstvo, budući da su u maju usvojene najobimnije i najradikalnije izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), čija primena počinje 1. decembra.

On je rekao da je tim zakonskim izmenama uveden doživotni zatvor, kao i da je pooštrena kaznena politika, što menja i postupanje javnih tužilaca, a naročito sudija kada izriču kazne.

Ilić je podsetio da je polemika o uvođenju doživotnog zatvora počela još 2015. godine, kada je Ministarstvo pravde prvi put javno predložilo tu kaznu, koja je kritikovana od strane struke, kao i da je posle toga od strane Fondacije Tijane Jurić pokrenuta inicijativa za uvođenje doživotnog zatvora.

"Izbrisana je kazna 30-40 godina i možemo da kažemo da smo time, na neki način, uskladili naš Krivični zakonik sa evropskom zakonskom praksom", rekao je Ilić i podsetio da će osuđeni na doživotni zatvor moći da traže uslovni otpust posle 27 godina, osim za pet teških krivičnih dela čije su žrtve deca i maloletnici.

On je dodao da se zbog doživotnog zatvora i uvođenja takve kazne u naš sistem pomalo i zaboravilo nešto što je možda još radikalnije i nešto što će se primenjivati, a to je pooštravanje kaznene politike.

"Smatramo da nije red da se neko pojavljuje kao profesionalni izvršilac teških krađa, neko kao čak profesionalni razbojnik, a da sve to na kraju završava isključivo kažnjavanjem na granici minimuma ili uslovnim osudama", rekao je Ilić.

Redovno godišnje savetovanje Udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu održano je na Zlatiboru od 19. do 21. septembra, sa temom "Izmene u krivičnom zakonodavstvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost državne reakcije na kriminalitet".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 19.09.2019.
Naslov: Redakcija