Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: "Uznemirenje javnosti" ne sme da ugrozi pravičnost suđenja


Iako je "uznemirenje javnosti" predviđeno Zakonikom o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP) kao jedan od osnova za određivanje pritvora, ovaj argument podelio je naše pravnike. Kada je javnost zaista uznemirena, a kada je reč o zloupotrebi?

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, kaže da "uznemirenje javnosti" potencijalno jeste norma koja izaziva široko tumačenje, ali da je tako samo na prvi pogled.

- Ova norma zahteva ispunjenje nekoliko elemenata: najpre se traži objektivan elemenat, odnosno da je za krivično delo zaprećena zatvorska kazna duža od deset godina ili da je učinilac prvostepenom presudom već osuđen na kaznu zatvora od najmanje pet godina za delo sa elementima nasilja, a način izvršenja ili posledice tih krivičnih dela dovode do uznemirenja javnosti. Potrebno je i da uznemirenje javnosti koje je nastalo zbog gore objašnjenog, može da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka - objašnjava sudija Majić.

Problem bi mogao da pravi, kako navodi sudija, način na koji mediji izveštavaju o nekom događaju, ali to, svakako, ne bi smelo da utiče na sud prilikom donošenja odluka o produženju ili ukidanju pritvora.

U ranije objavljenom autorskom tekstu Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, smatra da je stav o "uznemirenju javnosti" veoma problematičan i podoban za zloupotrebu i proizvoljnu primenu. Vekarić je naveo da rastegljivost pomenute norme može da ugrozi prava koja su svakom građaninu zagarantovana Ustavom - da ima pravično suđenje i obaveze da se svim strankama u krivičnom postupku pred sudom obezbedi ravnopravan položaj.

- Nije bez značaja činjenica da zakonodavstva najvećeg broja evropskih zemalja ne poznaju pojam "uznemirenje javnosti" kao osnov za određivanje pritvora, ali sa druge strane, sudovima daju na raspolaganje najšire i često vrlo maštovite, instrumente koje optuženim osobama puštenim da se brane sa slobode onemogućavaju da ugroze regularnost krivičnog postupka protiv njih. Tokom javne rasprave o ZKP-u u kojoj se najveći broj pravnika, kao i Tužilaštvo za ratne zločine, zalagao za ukidanje sporne odredbe, jedan funkcioner koji je predstavljao zakonodavca mi je, na moju primedbu da je reč o "opasnom kriterijumu" koji može da proizvede brojne posledice i zloupotrebe, odgovorio: "Vama to odgovara, vi umete da uznemirite javnost". Njegova konstatacija trebalo bi, dakle, da me "obraduje" i navede da uvek, pred početak glavnog pretresa kada okrivljeni traži ukidanje pritvora, "uznemirim javnost", odnosno da napišem tekst, objavim opise zločina koje tretiramo u konkretnom predmetu… I to bi, valjda, trebalo da bude dovoljno - naveo je ranije zamenik tužioca za ratne zločine.

Advokat Milica Colić Kravarski smatra da rešenje o produženju pritvora mora da bude jasno i argumentovano za svaki pojedinačni slučaj, a ne citat iz zakona, kao što se često dešava u praksi. Sudovi, prema tome, smatra ona, moraju da osiguraju da pritvor ne bude kazna, već mera obezbeđenja prisustva koja treba da traje najkraće moguće vreme.

- Ti razlozi moraju da budu relevantni i dovoljni, ne smeju da budu proizvoljni. Nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno da ugrozi nesmetano i pravično vođenje postupka. Nažalost, sudska i tužilačka praksa pokazale su da se "uznemirenje javnosti" sve češće uzima kao osnov za određivanje pritvora, često i proizvoljno. Ne sme izveštavanje medija, koje nekada i nije sasvim tačno ili je senzacionalističko i koje će kao takvo, svakako, izazvati emocije kod čitalaca, da bude okarakterisano kao uznemirenje javnosti, a samim tim i tumačeno kao razlog za određivanje pritvora. Umesto da javnost bude instrument zaštite pravičnosti suđenja, ona često bude zloupotrebljena kada mediji ne prenesu tačnu informaciju, nego ono što će doprineti publicitetu. Na ovaj način, oni, u stvari uznemire javnost, a ne sadržina samog postupka - navodi Colić Kravarski.

Samo nekoliko meseci pošto je u januaru 2012. godine stupio na snagu ZKP, počele su polemike treba li odredbu "uznemirenje javnosti", kao osnov za određivanje pritvora osumnjičenom, ukinuti. Članovi radne grupe Ministarstva pravde, koja je u to vreme spremala nacrt za izmene i dopune ZKP, smatrali su da je "uznemirenje javnosti" veoma problematičan osnov da se neko stavi "iza rešetaka" i da postoji bojazan da se proizvoljno tumači.

Uprkos ovakvim stavovima, "uznemirenje javnosti" opstalo je do danas.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 20.07.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija