POSTUPAK UPISA U KREDITNI BIRO: Upisane docnje zbog dugova simboličnog iznosa najčešće nastaju iz tehničkih razloga, poput obračuna kamate ili deviznog kursa

Građane na "crne liste" loših platiša zbog sitnih dugova ne stavljaju bankari nego njihovi kompjuterski sistemi. To tvrdi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Kreditni biro, inače, funkcioniše po automatizmu - svakodnevno "usisava" podatke o dugovima građana iz bankarskih sistema i ne pravi razliku da li je reč o jednom dinaru ili hiljadama i milionima dinara duga. Tako je i svako kašnjenje u plaćanju dospele rate, duže od 60 dana, upisano u izveštaj Kreditnog biroa.

Upisane docnje u Kreditni biro zbog dugova simboličnog iznosa, prema Dugalićevim rečima, najčešće nastaju iz tehničkih razloga, poput obračuna kamate ili deviznog kursa koje bankarski sistemi računaju na četiri decimale i slično.

- Uvek kada zatvaraju kreditnu partiju ili tekući račun, građani treba da traže potvrdu od banke da su namirili sva dugovanja. U slučaju da se posle toga pojavi upisana docnja u izveštaju Kreditnog biroa, on lako može da dokaže da duga nema. Banka to potom ispravi i već u sledećem izveštaju docnje neće biti - objašnjava Dugalić.

Da bi bili sigurni da ih banke ne duže za dug od dva, tri dinara po otplaćenom kreditu ili zatvorenom računu, građani treba da uzmu svoj lični izveštaj iz Kreditnog biroa. Prvi lični izveštaj u jednoj godini je besplatan i dobija se na šalteru bilo koje banke, uz podnošenje lične karte. Ukoliko tada vidi bilo kakvu nejasnoću, treba da se obrati svojoj banci i da to razjasni - savetuje Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, pri kojem posluje i Kreditni biro.

Narodna banka Srbije je najavila dodatne analize i rešavanje problema u okviru svojih nadležnosti koje imaju građani upisani u Kreditni biro zbog simboličnih dugovanja, za koja najčešće nisu ni znali. Problem sa dugovima u visini od dva, tri dinara, najčešće nastaju prilikom zatvaranja tekućih računa, kreditnih kartica i prevremene otplate kredita. Klijent biva ubeđen da je sve dugove namirio, što mu je obično i rečeno na šalteru, ali "sistem" naknadno pronađe i obračuna još nekoliko dinara duga. Ukoliko za njega ne zna, i ne plati ga na vreme ili zahteva od banke da ga izbriše, 60 dana kasnije ovaj dug će biti upisan u izveštaj Kreditnog biroa. A, sa upisanom docnjom on postaje loš platiša i više ne može da dobije nijedan zajam, kreditnu karticu ili dozvoljeni minus.

- Treba praviti razliku između docnje upisane u Kreditni biro koja je nastala zbog toga što korisnik kasni više od 60 dana sa plaćanjem rate i docnje od nekoliko dinara koja nastaje zbog tehničkih razloga - ukazuje Veroljub Dugalić. - Prva ostaje zapisana u izveštaju Kreditnog biroa naredne tri godine, a docnja koja je u banci nastala iz tehničkih razloga i koju banka obriše, više se neće videti u Kreditnom birou.